Nikola Vranić je danas najpoznatiji beskućnik u Beogradu. Kako je bivši baletan, dečko koji obećava, dete akademskih građana, završio na ulici?

- Roditelji su mi sve pružili. Imali smo veliki stan na Novom Beogradu. Oni su u jednom momentu odlučili da taj stan prodaju kako bi kupili dva manja stana i meni dali jedan da se osamostalim. To se nešto odužilo. Kada su prodali taj stan, vratili neke dugove, oni su kupili stančić u Hilandarskoj ulici (centar Beograda) i meni su na ruke dali oko 15.000 evra.

Za 16 meseci ja sam potrošio oko 50.000 evra. Kako? Odlučio sam prvo da iznajmim neki luksuzni stan u Beogradu, ali da bude prazan. Tu sam kupio neki muzički uređaj, opremio sve da bude top... Jednu kiriju nisam platio i ja sam završio na ulici - ispričao je Nikola u podkastu kod Olje Crnogorac.

Nikola Vranić beskućnik.jpg
Youtube/prva Tv 

On je ispričao kako se zabavljao sa devojkom koja je isto bila imućna. Oni su zajednički trošli novac koji nisu imali, novac njihovih roditelja. Kaže da je putovao u Budvu sa jednom kesom, a da je tamo kupovao sve što mu je trebalo. Tada je još radio kao baletan, ali sve pare koje je zarađivao ili dobijao od roditelja, on je trošio. Nije mu bilo u interesu da obrće novac, te je odlučio da troši do neke izvesne sume. Tada mu je ostalo oko 12.000 evra, i umesto da kupi neki stan u Borči, on je te pare spiskao, piše Stil.

Nikola ne krije da je počeo da pije, te da je prestao i da radi i odao se alkoholu. Kada mu je otac umro, on je ostao na ulici.

- Ima jedna anegdota, sad mi je smešna. Čovek mi je prišao na ulici i pito me: "A šta je vama?" Ja sam u tom trenutku plakao na ulici. Kažem mu da sam beskućnik, sve mu objasnim kako je i šta. On me pogleda i kaže da mi ne veruje i da tako obučen sigurno izvodim neki performans! Kamo lepe sreće da je performans - ispričao je Nikola.

Nikola Vranić beskućnik.jpg
Youtube/prva Tv 

Od sjaja do očaja

Da stare navike teško umiru, dokaz je Nikolin stil oblačenja. Njegova majka bila je profesorka francuskog, a otac geofizičar. U porodičnoj kući slušala se opera. Vranić je često putovao, letovao je u Italiji, zimovao u Švajcarskoj, nema gde nije bio. Danas, ipak, zna samo za ulicu.

- Išao sam s prijateljima u Crnu Goru jer nam se jeo banana frape, a onda nam dosadi more, pa odemo na Žabljak. Ako sam hteo pastu, išao sam u Italiju, i sve tako. Pio sam umereno i kvalitetno. Hranio se po dobrim restoranima. Uživao - seća se Nikola.

Nije jeo danima

- Bilo je perioda kad nisam jeo po 3-4 dana. Ušao bih u pekaru i pitao da li imaju neko pecivo da je ostalo od juče. Ima dobrih ljudi, daju. Daju i po nekim restoranima obroke - iskreno kaže Nikola.

Nikola Vranić beskućnik.jpg
Youtube/BOlja podkast 

Ipak, na pitanje zašto nikada nije pokušao da se zaposli i iznajmi neki "sobičak", kaže da je dugo vremena mislio da je to "ispod časti", a i verovatno bi sve brzo potrošio – prizanje da "ne ume s novcem".

- Posle toliko godina na ulici, promeni se čovek. Sve bih promenio. Treba ovako, ljudi treba mnogo da razmišljaju o životu kao takvom, da nije lak, da je baš ono što kažu latice ruža ili trnje. I možda bolje ovako nego putem latica, latice na vetru odlepršaju. I da, smatram da ljudi zaista treba dosta da čitaju. Zato ima kultnih romana. Da idu u pozorišta i da imaju pored sebe osobu koja ih razume, to je veoma bitno. Da ne budu sami. Samoća ubija. Samoća definitivno urušava čoveka i onda mu se javljaju crne misli. Čak postaje i zao - rekao je Nikola na kraju razgovora.

(Kurir.rs/Stil/Preneo: Đ. M.)