"Ljubim hleb, jer smo mrvice skupljali": Vodoinstalater Saša radio kod deke, a onda doživeo šok! Priča koju je čuo dugo će ga proganjati!

Dok se današnje generacije često "optužuju" da pripadaju svetu preterane potrošnje i konzumerizma, te da malo cene ono što imaju, stariji ljudi koji pamte nemaštinu i bedu su mnogo drugačiji.

Naime, vodoinstalater Saša je vrlo popularan na Tik Toku gde često priča o zanimljivim ljudima i situacijama kroz koje je prošao radeći kao vodoinstalater.

Ovog puta Saša je ispričao kako je radio kod jednog starijeg bračnog para u selu u blizini Smedereva. Jedna stvar u vezi sa njima mu je bila čudna...

- Sećam se, radili smo u jednom selu, bliže Smedereva, kod neke bake i deke. I baka je svako jutro mesila onaj seljački hleb. Uzme tamo, mesi, vidim je čim dođemo... Pekla ga je u onoj furuni. To nije onaj penasti, sunđerasti hleb koji danas kupujemo u pekarama, nego onaj tvrdi, nabijeni hleb... Znaju ljudi o čemu pričam... Jeo sam ga na mnogo mesta, tog hleba možda pojedete jedno-dva parčeta i više ne možete. Takav je hleb... - započinje on priču.

- I baka je svako jutro mesila taj hleb. I kad bude doručak, a jeli smo na punom starom drvenom stolu, baka iznese taj vrući hleb. Stavi ga na sto, i kad mi posedamo, deka, uzme onaj hleb u ruke, primakne ga, poljubi i vrati na tacnu. On je tako tri jutra radio. Gledam ga što radi i četvrto jutro ga pitam: "Deko, a što svaki put kad baka donese hleb, vi ga uzmete, poljubite, pa ga vratite?". A on meni kaže: "Sine, kad smo bili mali, a šestoro nas je bilo u porodici braće i sestara, pa potom otac, majka, baba, deda i ostali, bila je velika beda. Bukvalno smo mrvice sa poda skupljali, ako mi veruješ. Mrvice sa poda smo skupljali koliko smo gladni bili. Sad, hvala bogu, imamo svega, i na pretek, i više nego što nam treba, ali ta navika mi je ostala iz tog perioda" - ispričao je deka ostavivši vodoinstalatera bez teksta.

Deka je nastavio da objašnjava ono što se zaboravilo, u svetu u kojem se živi za materijalne stvari, ali se ne cene dovoljno.

"Poštujem to osnovno - hleb. Ovde kod nas u kući se ništa od hrane ne baca. Ama baš ništa! To je jedno poštovanje. To ti je to, sine moj", rekao je deka.