Rasim pronašao pečurku u Srbiji koja je teža od bebe! Pogledajte kolika je: Ovako nešto nikad nije viđeno kod nas!

Rasim koji je objavio fotografiju džinovskog vrgnja teškog četiri kilograma pitao je članove grupe "Gljive naših šuma" da li je neko uspeo da "ulovi" veću.

Naime, ova vrsta gljiva može da dostigne težinu do šest kilograma.

Koja je najveća težina vrgnja?

Najveći primerci vrganja mogu dostići impresivne težine, iako prosečni vrganji obično teže nekoliko stotina grama. Najveći vrganj zabeležen u svetu pronađen je u Italiji i težio je neverovatnih 6 kilograma!

U Srbiji i regionu takođe su zabeleženi primerci teži od 2 kilograma, ali takvi primerci su retkost i obično rastu u specifičnim uslovima, gde imaju dovoljno prostora, hranljivih materija i vlažnosti. Veličina i težina vrganja mogu se značajno razlikovati zavisno od vrste, mesta rasta i vremenskih uslova.

Vrganj (latinski: Boletus edulis) je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih vrsta jestivih pečuraka, koja raste u šumama širom Srbije i Balkana. Vrganj raste u simbiozi s korenima drveća, posebno u hrastovim, bukovim, brezovim i borovim šumama, od proleća do kasne jeseni, zavisno od vremenskih uslova.

Gde raste vrganj u Srbiji?

U Srbiji, vrganji se mogu naći u različitim delovima zemlje, a posebno su česti u planinskim oblastima koje obiluju šumama. Evo nekih najpoznatijih lokacija:

• Kopaonik – bogata staništa vrganja nalaze se u šumama bukve i smrče.
• Tara – zbog bogate vegetacije, vrganji su česti u ovom nacionalnom parku.
• Golija – područje sa mnogo bukovih i četinarskih šuma gde se često nalaze vrganji.
• Stara planina – poznata po raznovrsnim šumskim vrstama, idealna je za rast ove pečurke.
• Zlatibor – šume na ovoj planini bogate su vrganjima, posebno u jesen.
• Pored planinskih predela, vrganji se mogu pronaći i u nizinskim područjima gde ima mešovitih šuma. Vrganji obično rastu posle kišnih dana, kada je vlažnost zemljišta visoka, jer im takvi uslovi odgovaraju za razvoj.

Vrste vrganja u Srbiji

• Vrganj spada u porodicu pečurki Boletaceae, a u Srbiji postoji nekoliko vrsta, kao što su:
• Pravi vrganj (Boletus edulis) – najpoznatiji i najčešće korišćen u ishrani.
• Hrastov vrganj (Boletus aereus) – poznat po tamnijoj boji klobuka.
• Letnji vrganj (Boletus reticulatus) – raste tokom leta, često u hrastovim šumama.
• Beli vrganj (Boletus albidus) – ređa i manje poznata vrsta, ali takođe jestiva.

Prepoznatljivost i karakteristike

Vrganj ima veliki klobuk (može biti od smeđe do tamno braon boje) koji je u početku hemisferičan, ali kasnije postaje ravan. Drška je čvrsta i mesnata, često sa mrežastim šarama, a meso je bele ili blago krem boje i ne menja boju prilikom sečenja. Klobuk može biti prečnika od nekoliko centimetara do više od 20 cm kod starijih primeraka.
Miris vrganja je prijatan, dok je ukus blag i orašast. Zbog svoje gustine i ukusa, vrganji su cenjeni u kulinarstvu, jer su pogodni za sušenje, kuvanje, prženje i pečenje.

 VIDEO

Sakupljanje i oprez

Vrganj je jestiva i vrlo ukusna pečurka, ali treba biti oprezan jer postoje vrste koje su slične vrganju, a otrovne su, kao što je lažni vrganj (Boletus satanas), poznat po crvenkastim nijansama na dršci. Lažni vrganj ima neprijatan miris i gorak ukus, i može izazvati stomačne tegobe. Stoga je preporučljivo da se sakupljanje vrganja vrši uz poznavanje ovih razlika ili uz pratnju iskusnih berača pečuraka.

Kulinarstvo i nutritivna vrednost

Vrganj je bogat proteinima, vlaknima, vitaminima (posebno vitaminima B grupe i D) i mineralima (kao što su kalijum, fosfor i selen). Vrganji se često koriste u supama, čorbama, rižotima, kao dodatak mesu i testeninama. Takođe su popularni sušeni vrganji, jer zadržavaju svoj bogati ukus i nakon sušenja.

Vrganj je zbog svoje arome i hranljivosti jedan od najcenjenijih sastojaka u gastronomiji Srbije, ali i širom sveta.

(Kurir.rs/Nova)