"Bio je vitalan, a odnela ga je prokleta korona!" Sestrić patrijarha Irineja otkriva za Kurir detalje iz privatnog života 45. poglavara SPC

Čuli smo se dva dana pred njegovu smrt, ujak je jedva govorio. Nisam ga dobro ni razumeo. Upitao sam ga kako je, jedva je izustio da je dobro i da jede pomalo. Bili smo svesni da je star, ali bio je vitalan za svoje godine i otišao je zbog te proklete korone!

Misionarski život

Tokom svog pastirskog i misionarskog života obnovio je na stotine crkava i manastira, a poseban akcenat u svom radu stavljao je na značaj porodice. Bio je i profesor bogoslovije u Prizrenu i živeo je sa Srbima na Kosovu i Metohiji u teškim vremenima, a posebnu pažnju je pridavao njihovom opstanku.

Mnogi su ga od milošte zvali "deda", a kad god se pevalo o Kosmetu, njegove oči bi zasuzile, što potvrđuje i njegov sestrić Slobodan.

- Proveo je na Kosmetu najlepše dane života, bio je i rektor, mnogo je voleo narod i Kosmet. Bio je veoma dobar i s patrijarhom Pavlom, a on je bio jedini vladika koji je mogao da ide da ga obilazi dok se lečio na VMA. Često je išao na KiM i nikad nije imao problema, narod mu se uvek radovao - priča nam sagovornik.

Slobodanova majka Milijanka Kovačević, koja ima 90 godina, rođena je sestra patrijarha srpskog Irineja, rođenog pod svetovnim imenom Miroslav Gavrilović. Ona je sada neutešna...

- Bili su veoma vezani, on je o njoj brinuo dok su bili deca. Otac im je rano stradao... Majka se odmah uznemiri kada počnemo da pričamo o njemu, odmah viče: "Eh, moj brate!" Često je dolazio kod nas, svratio bi na nekoliko sati. Sećam se možda i poslednjeg njihovog susreta, zagrili su se, a ona je počela da plače. I on je plakao kao kiša kad se majka udala, a došlo je vreme da ona plače za njim. Mislim da je to bilo poslednji put da ga je zagrlila. Kad je preminuo, izustila je: "Otišao mi je sve moje" - priseća se Slobodan.

Ljubav prema porodici

Veli i da njegov ujak nikad nije zaboravio na porodicu:

- Velika je stvar da jedan takav čovek bude ujak i brat!

Kaže i da je bio legenda.

- Imao je veliki autoritet, vrlo je nezgodno da mlađi komanduje starijem, a pred njim su se svi povlačili bez buke i halabuke. Svi su ga slušali. Bio je strog i prema nama, ali pun ljubavi. Često je imao doskočice, jedna od njih je bila: "Kad bidne." Recimo, desi se da nešto zaboravi, ali seti se posle mesec dana, pa me zove i kaže: "Ne zaboravljam ja tako lako" - priseća se sestrić 45. poglavara SPC.

Jedna od njegovih želja bila je da se izgradi crkva brvnara u Vidovi, gde je i rođen, ali nije dočekao završetak radova.

- Ostale su još neke sitnice da se završe, imam utisak da se s tim nešto usporilo... Crkva još nije osveštana, te ne može da se služi u njoj - sleže ramenima.