"Veštačka inteligencija nikada neće moći da zameni ljudski faktor!" Stručnjaci tvrde: Nikada ne sme postati zamena za ljudsku stručnost

Tehnološki napredak u oblasti veštačke inteligencije donosi brojne prednosti, ali i rizike. Dok ona postaje deo svakodnevice, stručnjaci iz različitih oblasti upozoravaju da bez adekvatne regulacije i balansa može ugroziti osnovne ljudske vrednosti, poput kritičkog mišljenja i kreativnosti.

Goran Marjanović, prisetio se početaka tehnološkog razvoja u Jugoslaviji i pravljenja računara „Galaksija,“ koji je imao svega nekoliko kilobajta memorije, naglasivši neverovatan napredak tehnologije do današnjih naprednih sistema:

- Smatram da veštačka inteligencija trenutno donosi mnogo više prednosti nego opasnosti. Od 80-ih godina, kada sam radio na razvoju računara "Galaksija," koji je služio za opismenjavanje u tadašnjoj Jugoslaviji, do danas, napredak tehnologije je neverovatan. Da vas podsetim, "Galaksija" je bila računar koji se pravio kod kuće uz uputstva iz časopisa. Imala je samo 6 kilobajta ROM-a i RAM-a, što je, u poređenju sa današnjim računarima, milion puta manje memorije. IT tehnologija se razvijala decenijama, od korisničkih programa poput Google-a, pa sve do današnjih naprednih sistema poput ChatGPT-a i drugih sličnih softverskih rešenja - rekao je Marjanović. 

 Prof. dr Miljko Ristić osvrnuo se na primenu veštačke inteligencije u medicini najpre odgovorivši na pitanje može li mašina potpuno zameniti lekara?

- Kratak odgovor je - ne, ne može. Veštačka inteligencija ima svoje mesto u medicini, ali samo kao pomoćno sredstvo. Njena glavna uloga je da omogući brže, preciznije i efikasnije postavljanje dijagnoza. Međutim, čak i najnapredniji sistemi će imati nedostatke. Razlog je jednostavan: algoritmi koji pokreću veštačku inteligenciju oslanjaju se na ogromne količine podataka. Ti podaci nisu uvek kompatibilni ili precizni. Na primer, kada unosite podatke o ishrani, kompjuter ne razlikuje značaj između vode i alkohola - oba su tečnosti, ali sa potpuno različitim efektima na organizam. U medicini, ta brzina obrade podataka svakako pomaže. Na primer, mašina može analizirati 1000 snimaka tumora za nekoliko sekundi, dok bi lekarima za to bio potreban znatno duži vremenski period. Međutim, mašine mogu grešiti, pogotovo u slučajevima koji zahtevaju multidisciplinarni pristup. Konačnu reč uvek mora dati lekar - rekao je Ristić i dodao: 

- Bez obzira na preciznost veštačke inteligencije, ljudski faktor ostaje ključan, posebno u medicini. Kada govorimo o ljudskom životu, greške nisu dozvoljene. Veštačka inteligencija može pomoći, ali ne može preuzeti punu odgovornost za donošenje odluka. Na primer, u dijagnostici tumora, kompjuter može analizirati sve dostupne podatke i predložiti moguće dijagnoze. Ali odluka o lečenju, pogotovo kada je potrebna hirurška intervencija, zahteva stručnu procenu lekara. Očekuje se da će veštačka inteligencija značajno smanjiti potrebu za brojnim lekarima u dijagnostici, ali će uvek postojati potreba za stručnjacima koji će potvrditi nalaze. Mladi danas sve više koriste društvene mreže i oslanjaju se na tehnologiju, što ima svoje prednosti, ali i mane. Njihova logika i sposobnost donošenja odluka mogu se smanjiti, jer su navikli da se oslanjaju na mašine koje "misle umesto njih." To je nešto na šta treba obratiti pažnju u budućnosti.Veštačka inteligencija je moćan alat, ali nikada ne sme postati zamena za ljudsku stručnost, pogotovo u profesijama koje zahtevaju visoku odgovornost, kao što je medicina.

Prof. dr Vladimir Jakovljević istakao je da veštačka inteligencija može značajno unaprediti obrazovni sistem, ali uz ozbiljne rizike:

- Ona pojednostavljuje proces učenja i rešavanja problema, ali može dovesti do površnog znanja i smanjenja intelektualnih kapaciteta. Ako se oslanjamo na tehnologiju za svako pitanje, prestajemo da razvijamo sopstvenu sposobnost analize.

Kao primer zloupotrebe, naveo je recenziranje naučnih radova uz pomoć veštačke inteligencije:

- Dobio sam recenziju naučnog rada iz Kine za samo sat i po, što je nemoguće bez upotrebe veštačke inteligencije. To pokazuje koliko brzo tehnologija može biti zloupotrebljena.

Gosti su se složili da veštačka inteligencija može doprineti dehumanizaciji, smanjenju radnih mesta i stvaranju socijalnih tenzija. Jakovljević je istakao:

- Globalna tendencija je automatizacija i smanjenje ljudske uključenosti. Ako nastavimo tim putem, rizikujemo da izgubimo osnovne ljudske kvalitete poput kritičkog mišljenja, empatije i kreativnosti.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs