"Normalno je da kruzeri imaju bolnicu, mrtvačnicu i zatvor, ljudi i tu umiru!" Lepa Nataša radi na brodu: Bio bi to idealan posao da nema jednu manu! Foto

Na brodu na kojem sam radila bilo je čak 7.000 putnika i 1.500 zaposlenih. To, zaista, jesu mali gradovi. Tu imamo 13 restorana, pozorište, bioskop, prodavnice, mali šoping-centar, teretanu, frizerski salon, spa... Međutim, i ovde se ljudi, kao i bilo gde drugde na svetu, razbolevaju, pa je normalno što, pored svih zabavnih sadržaja, imamo bolnicu i mrtvačnicu. A takođe, imamo i - zatvor!

Na palubi od glavobolje do reanimacije

- Završila sam srednju medicinsku školu za babicu i višu školu u Zemunu za ginekološko-akušersku sestru. Radila sam jedno vreme na klinici u Beogradu, a onda me je sin mamine koleginice, koji već nekoliko godina radi na brodu kao IT tehničar, pitao zašto ne bih prosto konkurisala za brod. Predložila sam to dečku, odmah je rekao: "Pa što da ne probamo, ništa ne gubimo?!" - priča Nataša.

I tako je krenulo... Konkurisali su kod nekoliko kompanija. Imali su samo jedan uslov - da idu zajedno. Desetak dana nakon intervjua koji je bio u Splitu javili su im da su prošli i da mogu da se ukrcaju.

- Nije mi bilo svejedno, kao ni mojima. Mama, tata i sestra su se pomalo i plašili. "Napašće nas pirati", govorili su - šali se ova devojka.

Međutim, kad se ukrcala, svi su ih lepo prihvatili. Na brodu je već bilo dosta ljudi iz Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije, Bosne...

- Na brodu imamo i doktore i medicinske sestre.Naši pacijenti su i mala deca i stariji ljudi, tako da nam je potrebno znanje iz cele medicine - ginekologije, pedijatrije, kardiologije, pa i ortopedije, jer se neretko dešava da ljudi padnu, polome neku kost, pa mora da se radi rendgen, da se stavlja gips... Normalno, svaki dan imamo i infuzije, a dešava se da imamo i reanimacije. Kada smo bili na prekookeanskom putovanju, baš dosta ljudi je bilo u bolnici na intenzivnoj nezi. Jedan čovek je imao krvarenje u mozgu, jedna žena je slomila kuk, treći je dobio infarkt i onda smo morali 24 sata, non-stop, da se smenjujemo - priča ona i dodaje da bude dana kada je zaista naporno, ali bude i onih kada najteži slučaj bude glavobolja ili mučnina.

Krstarenje kao poslednja želja

Veliki prekookeanski brodovi imaju i mrtvačnice, a Nataša kaže da na ove brodove često dolaze stariji ljudi. Neki i znaju da im je ostalo malo života, pa im je poslednja želja da dođu na kruzer.

- Za ove dve godine, koliko radim, na brodu nije bilo smrtnih slučajeva. Međutim, dešavalo se da imamo reanimacije, budu uspešne, pacijente iskrcamo u sledećoj luci, pa čujemo da su nakon nekoliko dana preminuli. Mojim kolegama se dešavalo. To je brod od preko 8.000 ljudi, normalno je da se i to dešava.

Nataša je, zahvaljujući ovom poslu, obišla petnaestak država i oko 40 gradova.

- U jednoj turi obilazili smo Švedsku, Nemačku, Norvešku, Dansku... U drugoj - Dubai, Abu Dabi, Oman... Obišli smo Mediteran - Italiju, Španiju, Francusku, Portugal, a i išli smo i iz Skandinavije na Karibe. To je najlepše iskustvo. Videla sam Antigvu i Sent Kits, Sent Martin... Zaista, raj na zemlji. Voda - tirkizne boje. Temperatura idealnih 27-28 stepeni u novembru. More toplo, a ljudi prijatni, srdačni...

Nataša kaže da se plata zdravstvenih radnika na brodu kreće obično od 2.500 do 3.000 evra, i da bi to lako mogao da bude idealan posao da nema jednu manu.

- Na brodu budem tri meseca, a onda dva kod kuće, pa ponovo. Međutim, dobra stvar je da platu primam i tih meseci kada ne radim. Da sam muško, ceo život bih radila taj posao, međutim, naravno da bih volela da se jednom ostvarim kao majka, pa to neće biti moguće. U planu mi je da radim još dve-tri godine i onda planiram da se vratim u Srbiju - kaže ona.