"To mi je najviše nedostajalo!" Brat i sestra lekari vratili se iz Norveške u svoju Srbiju i oduševili odlukom: Evo šta je presudilo!

Brat i sestra, Dalibor i Danijela Stojanović, po profesiji doktori, vratili se iz Norveške i život nastavili u svojoj zemlji, a sada su otkrili i zašto su odlučili da se vrate u domovinu. 

Kako je "Kurir" pisao, lepa Danijela je već objasnila deo razloga za svoju odluku, o čemu možete pročitati u našem odvojenom tekstu.

"To je ono što mi je tamo nedostajalo"

Dalibor sa druge strane otkriva da je nostalgija presudila u njegovom slučaju. 

- Najpre sam ja nekako presudio i odlučio da se vratim, upravo iz te neke nostalgije i želje da budem sa svojim narodom, sa svojom porodicom, prijateljima, kolegama, jer to je ono što je tamo možda jedino meni nedostajalo - dodao je Dalibor. 

Iako im je što se posla tiče takoreći sve odgovaralo, nostalgija, ali i druge stvari su presudile da se ipak vrate u Srbiju. Kako Danijela navodi, u novembru skoro da i nema dana, sat vremena je imala dan, ostalo je sve bila noć, što je za nju bilo veoma teško psihički da preživi.

Dalibor je u Norveškoj bio oko 6 meseci, prvi je otišao a onda je sačekao sestru. 

- Počeo sam da radim već početkom juna, održavao sam kontakte sa sestrom i prijateljima. Ali je videla da nešto nisam svoj, da sam tužan, i pita me šta je problem — a upravo je to bio problem, koreni vas vuku nazad. Roditelji i prijatelji su podržali u svemu, ali su bili tužni zbog svega toga. Bili su najsrećniji kada smo im saopštili da se vraćamo nazad - rekao je Dalibor. 

Brat i sestra su u početku bili u istom gradu, ali se Dalibor vremenom preselio. Danijeli je najviše falilo sunce i sunčani dani, koje je ponovo doživela povratkom u Srbiju. 

- Mogu reći da je bio idealan posao, imala sam 2-3 pacijenta maksimalno, nije bilo stresa, kolege su divne. Međutim, sve to što je bilo idealno, meni je nešto falilo, falili su mi prijatelji, porodica, moja zemlja, ali nekako sam pokušala da se prilagodim svemu tome. Ja sam bila na severu Norveške, i kada je došao novembar, došao je i mrak, imate dan svega sat vremena. Izazovno je bilo, bilo mi je lakše kada sam na poslu, mesec dana nisam videla sunce, kada sam se vratila i videla sunce ponovo, bila sam najsrećnija na svetu - izjavila je Danijela. 

O saradnji sa Ministarstvom zdravlja i ugovorima o radu

- Prvo sam bio sa prijateljima i porodicom, a onda sam krenuo da tražim posao. Kontaktirao sam svoje kolege u Domu zdravlja Gračanica, da vidim da li mogu da se vratim nazad. Moja želja je bila da se vratim u Gračanicu, ali nisam želeo da uzmem nekome radno mesto koje sam imao pre, ali su mi garantovali da nema takvih kandidata. Tada je krenula saradnja i sa Kancelarijom za saradnju sa dijasporu, preko Ministarstva zdravlja, i sestri sam preporučio da njima piše i tako smo dobili ugovore i tako je sve krenulo. 

Dalibor je radio na Odeljenju psihijatrije, dok se Danijeli ostvarila želja povratkom u Srbiju. Ipak, kako kaže, naša hrana nije kao "njihova" i da nema takav ukus. 

- Ja ću raditi na Kliničkom centru Vojvodine, na klinici za medicinsku rehabilitaciju, ispunila mi se želja, jer nema ništa lepše biti u svojoj zemlji i raditi ono što volite! Moj suprug je kuvar i nije odmah želeo da se preseli u Norvešku, ali je zbog mene otišao. On je odmah našao posao, imala sam njegovu podršku, što je bilo divno - dodala je Danijela i dodala da je na malim stvarima videla šta joj nedostaje. 

- Hrana nije imala taj ukus, Ne mogu da vam kažem, koliko je ta tuga bila prisutna u meni, falila mi je moja zemlja. Nostalgija je i kod mene bila, za kućom. 

Njen brat je dodao da mu je, između ostalog, nedostajao i srpski jezik, jer tamo nije imao sa kime da priča na maternjem. Dodaje i da je gledao srpske serije i filmove zbog nedostajanja. 

- Sa kolegama sam pričao na norveškom, ali nisam imao nikoga da pričam srpski, sem preko telefona sa prijateljima i porodicom. 

Danijela je dodala da su pet godina učili norveški, ali da je teško bilo naučiti sve dijalekte, koji su često nerazumljivi. 

- Imaju visok stepen tolerancije prema strancima, pomažu vam na svakom koraku. Ali to nije bila Srbija. Za sve dobro da razmisle, da se ne vode putem materijalnih stvari, možete se uvek usavršavati u inostranstvu, i to znanje onda primeniti u svojoj zemlji - dodao je Dalibor, dok je Danijela posavetovala da uvek slušamo naša osećanja. 

Ugovori o radu za 6 lekara!

Podsećamo, ministar Zlatibor Lončar je uručio šest ugovora o radu lekarima povratnicima iz zemalja EU i SAD, koji su posle rada u bolnicama u inostranstvu rešili da se vrate u svoju zemlju.

- Mi smo posle jednog sastanka sa našom dijasporom u ambasadi u Londonu otvorili kancelariju da pomognemo ljudima koji razmišljaju da se vrate. Sada imamo šest porodica koji dobijaju ugovore. Porodice se vraćaju iz Amerike, dve porodice iz Norveške, jedna porodica iz Emirata i oni dobijaju posao u Srbiji. Oni su zdravstveni radnici i prelaze da rade i žive sa svojim porodicama u Srbiji - rekao je Lončar.

- Svaki dan se javljaju, tako da ja mislim da Srbija može da bude ponosna. Došao je taj moment da se građani vraćaju, da su procenili da je život u Srbiji bolji za njih nego na nekom drugom mestu gde smo nedavno trčali, gde idemo zbog većih plata, zbog boljih nekih uslova života. Evo, i to se promenilo - naveo je Lončar.

Među lekarima povratnicima su bili i brat i sestra, Danijela i Dalibor Stojanović, poreklom iz Gračanice. 

Kako je izgledala dodela ugovore za lekare, možete pročitati u našem tekstu iznad. 

Kurir.rs/TV Prva