Slušaj vest

Sezona virusa je u punom jeku, a stomačni virus čini se jači nego ikad. Ovaj virus ne bira – pogađa decu, mlade i starije osobe, izazivajući ozbiljne zdravstvene probleme. Povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku i dehidracija samo su neki od simptoma zbog kojih mnogi građani traže pomoć lekara.

O tome kako se stomačni virus prenosi, kako ga prepoznati i lečiti, razgovarali smo sa dr Svetlanom Cvijanović Krstić, koja je detaljno objasnila prirodu ovog virusa i podelila praktične savete za prevenciju i oporavak.

Kako nastaje stomačni virus?

Tokom zime, virusne infekcije digestivnog trakta su česte, a rotavirus je najčešći uzročnik stomačnih tegoba. Infekcija najčešće nastaje konzumiranjem nedovoljno opranog voća i povrća, ali i nepranjem ruku, zbog čega se ovaj virus često naziva „virus prljavih ruku.“ Tegobe se obično javljaju naglo, sa inkubacijom od jednog do dva dana.

Simptomi stomačnog virusa

Kod obolelih se javljaju grčevi u stomaku, mučnina i povraćanje, dijareja koja izaziva gubitak velike količine tečnosti, malaksalost i vrtoglavica, a u nekim slučajevima i povišena temperatura. Povraćanje i česta pražnjenja creva ne donose olakšanje, već dodatno iscrpljuju organizam.

Dehidracija kao najveća opasnost

Gubitak tečnosti i minerala predstavlja ozbiljan problem, naročito za decu i starije osobe. Kod dece se vitalne funkcije brzo ugrožavaju, dok stariji pacijenti mogu iskusiti pad pritiska, poremećaj srčanog ritma ili smanjenu funkciju bubrega.

unnamed(1).jpg
Foto: Kurir/D.Š.

Lečenje stomačnog virusa

Prva i najvažnija mera je unos tečnosti u malim, ali čestim količinama kako bi se sprečila dehidracija. Ishrana treba da bude prilagođena i blaga – preporučuju se supa sa dodatkom soka od paradajza, čaj od nane, baren krompir, pirinač, šargarepa, prepečen hleb i pečene jabuke. Nakon nekoliko dana, može se postepeno uvesti i bareno belo meso.

Važno je izbegavati antibiotike i lekove koji zaustavljaju proliv, jer oni mogu produžiti prisustvo virusa u organizmu. Proliv je prirodan način izbacivanja virusa i bakterija. Higijenske mere, poput redovnog pranja ruku, dezinfekcije posuđa i površina koje koristi obolela osoba, ključne su za sprečavanje širenja infekcije.

U težim slučajevima, poput dehidracije, potrebna je intervencija lekara, uključujući primenu infuzionih rastvora. Hronični bolesnici treba da se posavetuju sa lekarom o eventualnoj prilagodbi terapije.

Oporavak i prevencija

Nakon oporavka, neophodno je pridržavati se blage dijete dok se sluznica creva ne obnovi. Iako infekcije obično traju tri do pet dana, pažnja u danima nakon povlačenja simptoma može sprečiti ponovne tegobe.

Dr Svetlana Cvijanović Krstić upozorava da se lekovi protiv povraćanja koriste oprezno, posebno kod osoba sa hroničnim bolestima. Za decu su najbezbedniji biljni preparati na bazi đumbira.

Poruka građanima je jasna – higijena i pravovremena reakcija ključni su za borbu protiv stomačnog virusa. Panika nije potrebna, jer pravilne mere omogućavaju brz i uspešan oporavak.

Kurir.rs