MINISTAR HUSEIN MEMIĆ ZA KURIR: Realno je očekivati da će tokom novogodišnjih praznika Srbiju posetiti oko 110.000 turista

Ministar turizma i omladine Husein Memić u intervjuu za Kurira sumira rezultate ministarstva na čijem je čelu za 2024. i iznosi planove za narednu godinu. Memić u razgovoru za naš list, između ostalog, navodi i koliko se turista očekuje za novogodišnje praznike u Srbiji, otkriva koje su to najposećenije destinacije u našoj zemlji i šta je to što se stranim turistima najviše dopada u Srbiji, iznosi svoje mišljenje i o najnovijoj meri države u vidu stambenih kredita za mlade, a govori i o Rasimu Ljajiću i njegovom dolasku na čelo FK Partizan.

Kad govorimo o turizmu, koliko se turista očekuje za novogodišnje praznike u Srbiji?

- Kako bismo predvideli broj turista koji će posetiti Srbiju tokom novogodišnjih praznika, važno je podsetiti se prošlogodišnjih podataka. Tada je Srbiju posetilo oko 100.000 turista. Uzimajući u obzir ovogodišnji rast broja dolazaka (9%) i noćenja (više od 2%), realno je očekivati da će tokom novogodišnjih praznika Srbiju posetiti oko 110.000 turista. Jedinstvena atmosfera, zasnovana na načinu života i kulturnom identitetu Srbije, glavni je motiv posete. Mnogi turisti tokom praznika posete više od jedne destinacije, a zbog geografskog položaja i saobraćajne povezanosti, često kombinuju Srbiju sa obilaskom susednih zemalja. Kako bi se turistima pružilo nezaboravno iskustvo, gradovi širom Srbije pripremaju bogat program s koncertima, manifestacijama i novogodišnjim marketima. Posebno se ističu Beograd, Kragujevac i Niš, koji iz godine u godinu privlače sve veći broj gostiju. Ovakva ponuda doprinosi pozitivnom imidžu Srbije kao atraktivne novogodišnje turističke destinacije.

Koje su to tri lokacije u Srbiji koje će biti najposećenije tokom praznika?

- Najposećenije destinacije tokom novogodišnjih praznika su Beograd, Zlatibor i Kopaonik, što je trend već nekoliko godina. Strani turisti najčešće biraju Beograd za doček Nove godine, dok se deo njih nakon toga upućuje na Zlatibor i Kopaonik kako bi iskoristili dodatne dane za skijanje i zimske sportove. Domaći turisti preferiraju Zlatibor, gde je prošle godine zabeleženo 50.000 posetilaca tokom praznika, a ove godine se, s obzirom na rast interesovanja, očekuje još veći broj. Povećano interesovanje domaćih turista predviđa se i za Taru i Divčibare, zahvaljujući većem broju snežnih dana i novim sadržajima namenjenih deci i porodičnim posetama.

Šta se to stranim turistima toliko dopada u Srbiji, gde vole da dođu, koje su povratne informacije?

- Turistička putovanja najčešće su motivisana željom za otkrivanjem novih i autentičnih iskustava, učenjem i ličnim razvojem. Savremeni trendovi u turističkoj tražnji sve više naglašavaju značaj održive turističke ponude. Ključni element u kreiranju atraktivne ponude i privlačenju turista su čulna iskustva - ono što mogu da vide, probaju, osete i, najvažnije, dožive. Strani turisti koji posete Srbiju upravo nalaze ispunjenje svojih očekivanja kroz ova iskustva. Oduševljeni su boravkom, posebno gastronomijom, koja je visokog kvaliteta, originalna i specifična. Ono što najviše pamte i prepričavaju je topao i domaćinski odnos lokalnog stanovništva. Pored toga, Srbija se izdvaja kao destinacija zbog povoljnih cena, dobre saobraćajne povezanosti, raznovrsnog smeštaja i dodatnih sadržaja koji upotpunjuju turističku ponudu. Rezultat svega toga je i to da je britanski javni servis BBC preporučio Srbiju kao jednu od četiri turističke destinacije koje treba posetiti, pored Grenlanda, Maroka i Gruzije. Ovaj medij navodi da je naša zemlja Srbija fokusirana na održivi razvoj, radeći s Globalnim savetom za održivi turizam na razvoju projekata koji ne podstiču masovni turizam, već traže osetljiviji, kulturno orijentisan put.

Kako se odvija borba protiv neregistrovanog smeštaja?

- Ministarstvo je pokrenulo razgovore s platformom Booking.com zbog oglašavanja neregistrovanih ugostiteljskih objekata, s obzirom na njenu popularnost među turistima. Na sastanku, uz podršku Ministarstva finansija, razmatrana je mogućnost oglašavanja samo registrovanih objekata evidentiranih u sistemu E-turist, uz unos jedinstvenog broja objekta (JID). Predložena je i integracija sa sistemom E-turist radi provere podataka. Booking.com je izrazio spremnost za saradnju, uz jasnije definisanje obaveza platformi. U toku je izmena propisa koja će omogućiti oglašavanje isključivo legalnih objekata, smanjiti sivu ekonomiju i osigurati fer uslove za ugostitelje. Nadamo se skorašnjem dogovoru s platformom Booking.com. Razgovori će se nastaviti i s drugim platformama.

Kad je reč o resoru omladine, koji su to ključni projekti namenjeni omladini u 2025.?

- U 2024. godini izdvojili smo 323 miliona dinara za podršku 191 omladinskom projektu, što je značajan korak u unapređenju položaja mladih. Već za 2025. godinu predviđeno je povećanje ukupnog budžeta Sektora za omladinu na 856 miliona dinara, što predstavlja rast od 25 odsto u odnosu na tekuću godinu. Ovo povećanje omogućiće realizaciju većeg broja inicijativa koje doprinose aktivnom učešću mladih u društvenim procesima i njihovom osnaživanju na lokalnom i nacionalnom nivou. Jedna od ključnih novina je izrada Indeksa blagostanja mladih, koji će omogućiti detaljno praćenje napretka u sprovođenju Strategije za mlade Republike Srbije. Ovaj alat pruža jasnu sliku o efektima mera i programa usmerenih na mlade. U planu za 2025. godinu je raspisivanje i konkursa za gradove i opštine po uzoru na model Evropska prestonica mladih, što će omogućiti lokalnim samoupravama da privuku i podstaknu mlade iz cele Srbije na aktivno učešće u svim segmentima društva, koje će doprineti njihovom osnaživanju.

Kako komentarišete podršku države za kupovinu stana za mlade?

- Dajem potpunu podršku ovom programu jer je stambeno osamostaljivanje mladih ključno za njihovo ekonomsko osamostaljivanje. Pozivam mlade da se u što većem broju prijave za ovaj program, imajući u vidu sve prednosti koje on pruža.

U stranci ste Rasima Ljajića, koliko se često čujete, konsultujete li se s njim i u kojim situacijama?

- Pre svega moram reći da je Rasim Ljajić jedan od retkih lidera na političkoj sceni koji daje potpunu autonomiju ljudima iz stranke koji bivaju izabrani na političke funkcije. Kao neko ko dolazi iz stranke Rasima Ljajića, moram naglasiti da je to takav tip lidera koji ostavlja potpunu slobodu delovanja funkcionerima, ali i odgovornost za postupke. Činjenica je i to da je on lider velikog političkog iskustva i s velikim znanjem, te da se ja vrlo često konsultujem s njim o važnim političkim pitanjima.

Šta ste mu rekli kada je doneo odluku da dođe na čelo Fudbalskog kluba Partizan?

- Moja prva reakcije je bila podrška jer ja znam kapacitete Rasima Ljajića imajući u vidu da je to čovek koji je uvek prihvatao najveće izazove, i dok je bio ministar u saveznim i republičkim vladama. Uvek je prihvatao resore s velikim problemima, ali i političke zadatke s velikim izazovima. Ljajić je takav tip čoveka da je sposoban da od problema napravi priliku, te da iz svake situacije izađe kao pobednik. Svi resori koje je preuzimao, poput saradnje s Haškim tribunalom, ljudskih i manjinskih prava, rada, zapošljavanja, socijalne politike, turizma, trgovine i ostalih, nakon njegovog preuzimanja pravili su velike rezultate, te sam ubeđen da će uspeti i da praktično oživi FK Partizan. Koristim priliku i da čitaoce podsetim da je Ljajić već dva puta odbio da bude ministar, a da je prihvatio da bude na čelu Partizana, bez obzira na to što je klub u ozbiljnim finansijskim i logističkim problemima. Ovo sve govori o njegovim kapacitetima, te karakteru i njegovoj spremnosti da od problema napravi uspeh. Nema stvari kojim se Rasim Ljajić bavio, a da u tome nije bio uspešan, i ne sumnjam da će od Partizana napraviti klub kakav zaslužuje da bude, i to iz ogromne ljubavi prema fudbalu.

Kurir Politika

 TURISTI U BEOGRADU