Kurir posetio ušuškanu srpsku svetinju iz 15. veka: Narod hrli da se moli nad moštima Svete Petke Paraskeve u manastiru Fenek!
Bogomolja s temeljima iz 15. veka na kojima je iznikla crkva baroknog stila delila je sudbinu svog naroda kroz vekove, ugošćavala mnoge istorijske ličnosti, a i danas važi za posećeno sveto mesto zaštite žene i dece
Mnogobrojne njive Jakova već vekovima verno grle ušuškanu srpsku svetinju iz 15. veka u koju hrli veliki broj vernika kako bi se pomolili nad delovima moštiju Svete Petke Paraskeve, kojoj je i posvećen ovaj manastir koji nosi ime Fenek.
Kišno decembarsko jutro nije nas sprečilo da se uputimo u ovu svetinju sremske eparhije koja je udaljena 25 kilometara od Beograda. Iako se nalazi na teritoriji opštine Surčin, ova bogomolja se svrstava u red fruškogorskih manastira. Kiša koja je lila nije pokvarila utisak, drvoredi krase ulazak u samu portu, a svojim stablima pokazuju put i navode vernike. Lišće je opalo, na proleće je sigurno utisak još lepši. Levo je kapela posvećena Svetoj Petki, nekada se tu nalazio bunar, odnosno izvor vode za koju su mnogi meštani verovali da je lekovita. No, presušio je.
Portu krasi i spomenik iz rimskog perioda - ara. Desno vodi put ka svetinji, a konak okružuje crkvu s tri strane. Ne zna se tačno kad je ovo mesto sazidano, ali pronađeni su temelji za koje se veruje da su iz 15. veka, pokazuje nam ih monah Nikolaj.
Crkveno-narodni sabor
- Iguman Feneka Vikentije Rakić piše prvu istoriju manastira u 18. veka i smešta je u 15. vek, manastir Prepodobne mati Paraskeve posvećen je Svetoj Petki, koju proslavljamo 27. oktobra, mada proslavljamo i ovu letnju Svetu Petku, kada se održava jedan veliki crkveno-narodni sabor, kada mnogo ljudi iz našeg okruženja dolazi u manastir, i to je jedna tradicija koja već dugo godina postoji u manastiru - svedoči on.
Kada je tačno svetinja izgrađena, kaže, nije arheološki detaljno istraženo, ali je Vikentije Rakić smešta u 15. vek. Kao osnivači pamte se vlastelini Stefan i Angelina Branković.
- Tu su nađeni i temelji iz 15. veka, koje smo obeležili i koji mogu da se vide, ali nažalost, nije detaljno istraženo. Mi u ktitorstvo uvodimo i despota Stefana Lazarevića, a istorija manastira ide čak i do perioda kralja Dragutina. Ova crkva u kojoj se sada nalazimo kasnije je podignuta. Nju je podigao zemunski arhitekta Maurilijus Rabl i to je tipična barokna crkva. Manastir je nekad bio jako bogat, imao je 500 hektara zemlje. Inače, barokne crkve se manje oslikavaju, za razliku od vizantijskih - objašnjava nam on.
Izvor presušio
Narod verovao da je voda lekovita
Na mestu gde se nalazi kapela, takođe posvećena Svetoj Petki, nekada se nalazio bunar s vodom za koju je narod verovao da je lekovita.
- Tu je bio nekada bunar prekriven šindrom i tu je bila voda za koju se smatralo da je lekovita i mnogi ljudi su dolazili, zahvatali tu vodu i nosili kući s blagoslovom. Maurilijus Rabl je projektovao i kapelu, to je isto tipična barokna kapela. Dakle, sve je iz tog baroknog perioda, to je rani 19. vek. Izvor više nije u upotrebi, na mestu tog bunara voda se više ne zahvata, ali narod posećuje i kapelu - objašnjava naš sagovornik.
Kako izgleda ova srpska svetinja možete pogledati u galeriji:
Ova svetinja inače nije cela ukrašena freskopisom, te nam kaže da je to upravo zbog barkonog stila. Ikonostas je, nažalost, u lošem stanju, ali je originalan i rad je Aksentija Markovića iz 1798. godine.
- Nažalost, kao što je naš narod stradao tokom istorijskih dešavanja, tako je i manastir stradao. Svi ti vojni putevi, sve ozbiljne armije, vojske su prolazile tu, tako da je bilo često i razaranja, i doseljavanja, i odseljavanja, i naseljavanja. Tako je manastir delio sudbinu svog naroda. Manastir se obnavlja u duhovnom smislu, a s duhovnom obnovom ide i obnova u materijalnom smislu - priča nam monah Nikolaj.
"Bog će pomoći ako ima kome da pomogne"
Brojne istorijske ličnosti boravile su u ovoj svetinji, tu su se susreli i austrijski car Josif i knez Valjevske nahije Aleksa Nenadović. Boravio je i čuveni Vuk Isaković, potom Arčibald Rajs. U manastiru je boravio i vožd Karađorđe sa svojom pratnjom posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine.
U manastiru se nalaze i čestice moštiju Svete Petke, a inače njene mošti nalaze se na istoku Rumunije.
- Veruje se da su mošti bile i kod nas, pošto postoji neki stari dubrovački spis koji kaže da su bile u okolini Beograda i da je tu bio izvor s lekovitom vodom. I eto, interesantno je da je njeno ime kao žene upisano u kalendar naše crkve crvenim slovom i pogotovo se smatra zaštitnicom žena i dece. Često je nekad ovako, to ne može uvek da se opiše, ali koliko brzo nekad ljudima usliši molitve u nekim složenim životnim situacijama, to prosto i mi koji smo tu sami se iznenadimo. Ali to ne može da se priča, to mora da se doživi i mora da se veruje. I što kaže patrijarh Pavle: "Bog će pomoći ako ima kome da pomogne" - priča naš domaćin, koji služi u Feneku već 15 godina.
Ovde se čuvaju čestice moštiju Svete Petke:
Primećuje se, kaže, iz godine u godinu porast broja posetilaca i vernika.
Obnova
Manastir proizvodi vino i rakiju
Ekonomija manastira Fenek stavljena je na noge, imaju vinariju, zasade vinograda, a bave se i poljoprivredom.
- Napravili smo vinariju, imamo brend našeg vina, rakije, imamo pčele, med, samim tim se i manastir i okruženje manastira uređuju. Imamo u planu da radimo fasadu, pošto je davno urađena, pa da nekako uredimo i taj spoljašnji izgled manastira, ne samo ovaj unutrašnji, duhovni, pošto nam dolaze gosti i posetioci i ipak je to deo našeg istorijskog i kulturnog nasleđa - navodi monah Nikolaj.
· Reaguj
VUČIĆ ČESTITAO NAJRADOSNIJI PRAZNIK Božić nas inspiriše da otvorimo svoja srca! Mir i ljubav ostaje naš čvrsti oslonac i tačka okupljanja oko najviših vrednosti