Ovako Rusi slave Božić u Srbiji: Marina pokazala neobične đakonije ali bez "kraljice stola" nema praznične trpeze! (Foto)

Zajedništvo i tradicija na prvom mestu

- Čuvamo naš nacionalni identitet kroz jezik, kulturu, pesme i hranu - ističe Marina.

Iako mnogi povezuju Rusiju sa votkom, kako kaže kroz smeh, ona naglašava da je pravi simbol ruskog naroda tradicija okupljanja za zajedničkim stolom, uz obilnu trpezu i druženje.

Posebno mesto u ovoj tradiciji zauzimaju praznici, poput Božića i Nove godine, koji su protkani bogatim gastronomskim nasleđem, ali i dubokim duhovnim značenjem. Marina objašnjava da se poslednjih decenija vraćaju običaji koji su bili potisnuti tokom perioda Sovjetskog Saveza.

Gastronomske delicije

Jedno od najvažnijih jela na ruskoj trpezi je kulibjaka, koju Marina opisuje kao "kraljicu stola". To je slojevita pita koja može biti i posna i mrsna, a sadrži sastojke poput ribe - lososa, jaja, luka i drugih dodataka.

- Kod vas to nije poznato, ali kada probate, zaljubićete se - kaže Marina sa ponosom.

Pored kulibjake, nezaobilazne su i piroške - male pite napravljene od raženog testa, s raznovrsnim punjenjima: kiselim kupusom, krompirom, vrganjima, jajima i lukom.

- Kod nas su piroške različite - mogu biti slane, a u Srbiji su ponekad drugačije shvaćene. Ono što se kod vas zove piroške, zapravo su vareniki kod nas - objašnjava Marina, pojašnjavajući razlike u gastronomskom nasleđu.

Još jedan zanimljiv recept je kupečarski božićni kolač,čija priprema traje čak dva meseca.

- Suvo grožđe i kandirano voće se prvo potapaju, a kolač se pravi i zatim čuva u pergamentu. Može trajati čak tri godine, a što duže stoji, to je bolji - otkriva Marina.

Hleb kao simbol života

Hleb zauzima posebno mesto u ruskoj tradiciji, a karavaj, svečani hleb, pravi se za svadbe, slave i praznike. Na severu Rusije koristi se ražano brašno, dok se na jugu, gde se uzgaja pšenica, prave bogati beli hlebovi.

- Naši hlebovi su posebni - umesto kvasca koristimo prirodni hmelj, koji daje specifičan ukus i teksturu - ističe Marina.

Sličnu pažnju posvećuju i pravljenju zimnice - zimskih konzerviranih proizvoda poput krastavaca, zelenih paradajza i drugih specijaliteta.

- Domaćica koja sebe poštuje ima svoju zimnjicu, baš kao što vi ovde imate rakiju i kobasice - kaže ona kroz smeh, dodajući da se često međusobno hvale i takmiče čija zimnica je bolja.

Običaji božićnog jutra

Marina objašnjava kako Božić u Rusiji, slično kao i u Srbiji, podrazumeva okupljanje porodice.

- Zajednički doručak i ručak su srž našeg Božića - kaže ona.

Ipak, dodaje da je period Sovjetskog Saveza znatno narušio tradicionalne običaje, jer u mnogim mestima nije bilo crkava. Danas se tradicija postepeno obnavlja, a ljudi istražuju svoje porodične korene i običaje predaka.

Maslenica: Vesela proslava pred Veliki post

Pored Božića, Marina izdvaja i praznik Maslenica, koji podseća na Bele poklade u Srbiji.

- Maslenica okuplja sve - to je praznik igre, veselja i bogate trpeze, pre nego što počne Veliki post. Božić se slavi u krugu porodice, a Maslenica je da se proslavlja sa svima koje volite - objašnjava ona.

Život u Srbiji i očuvanje tradicije

Od dolaska u Srbiju 1995. godine, Marina aktivno radi na očuvanju ruskog kulturnog identiteta kroz Koordinacioni savet sunarodnika Rusije. Danas živi u Srpskoj Kamenici u Novom Sadu, dok njene prijateljice iz Koordinacionog saveta dolaze iz različitih gradova: Kruševca, Beograda i drugih delova Srbije.

- Mi, koji smo odrasli u Sovjetskom Savezu, znamo da radimo sve: kuvamo, šijemo, pravimo zimnicu i učimo mlađe generacije - kaže Marina, ističući kako u njihovim društvima postoje radionice za decu, gde se uče veštine poput štrikanja, farbanja jaja za Vaskrs i mnogih drugih tradicionalnih aktivnosti.

Priča Marine Galogađe nije samo osvetljavanje ruskih običaja, već i snažna poruka o značaju očuvanja kulture i identiteta, čak i daleko od domovine. Kroz njen rad u Srbiji, bogatstvo ruskog nasleđa prenosi se na nove generacije, istovremeno povezujući dva naroda kroz zajedničku ljubav prema tradiciji i porodičnim vrednostima.

Kurir.rs/ Ona.rs