Saudijski ministar za naftu Ali el Naimi zna da će i na ceni nafte od 20 dolara po barelu, ako proizvodnja ostane na ovom nivou, zaraditi, ali se to ne može reći za rivale SAD i Rusiju

„I da, još jedna stvar, cena paketa se povećava.“ Baltimorski narko-bos Marlo Stenfild (Marlo Stanfield) šalje jak signal tržištu raspuštajući Nju dej (New Day Co-op) - kartel koji je oformio s kolegama dilerima, u petoj sezoni serije „Doušnici“ (The Wire). Marlo ima pravu stvar na umu. Kartel je isprva formiran da kontroliše proizvodnju, smanji nestabilnost i nasilje i zaštiti teritoriju članova od upada spoljnih dobavljača heroina. Međutim, plan pada u vodu onog trenutka kad se njujorški dileri umešaju u priču. Marlo, koji kontroliše dobar deo proizvodnje, reaguje tako što diže svoje cene kako bi omogućio veći protok keša i zaštitio svoju bandu.

Naravno, nije da ovo na bilo koji način podseća na opcije koje će članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) imati u novoj godini, ali hajde ipak da razmislimo. Na sastanku u novembru kartel je odlučio da će dnevna proizvodnja ostati na nivou od 30 miliona barela. Saudijski ministar za naftu Ali el Naimi izjavio je da bi Saudijska Arabija i drugi veliki proizvođači radije povećali svoj udeo na tržištu nego što bi smanjili proizvodnju i zadržali cene. On je čak uveo ideju o nafti po ceni od 20 dolara.

On zna znanje. Troškovi proizvodnje u Saudijskoj Arabiji su, prema nekim procenama, ispod 10 dolara po barelu, tako da zarada postoji čak i pri veoma niskim cenama. Svakako, cena nafte na tom nivou može biti problematična za budžet. Međutim, kraljevstvu, za razliku od njegovih rivala, ne bi bio problem da se zaduži i tako nadoknadi izgubljene prihode.

U drugim zemljama niske cene nafte stvaraju znatno veće poteškoće. Veliki naftni igrači planiraju dalju eksploataciju na teško pristupačnim lokacijama, poput dubokih voda Meksičkog zaliva. Oni se u to neće upuštati dok su cene niske. Britanska banka Barkliz (Barclays) već procenjuje da će 25 severnoameričkih naftnih kompanija samo u sledećoj godini smanjiti kapitalnu potrošnju za 12 milijardi dolara. To škodi proizvođačima i servisnim kompanijama koje rade za njih.

Udarac su takođe pretrpeli i prihodi od izvoza u zemljama koje su povećale zaduženost računajući na više cene nafte, kako unutar (Venecuela) tako i izvan (Rusija) OPEK. One mogu da zahtevaju od OPEK da na vreme prekine ovu igru, pa se javlja pitanje koliko dugo Saudijska Arabija može da odoleva pritiscima saigrača.

Ovo podseća ne na kriminalističku seriju u produkciji HBO, već na događaje iz 1986. godine.Decembra 1985. godine OPEK je izjavio da će štititi svoj udeo na tržištu nauštrb cena koje su pale u naredna dva meseca za 70 odsto u odnosu na prethodni ciljni iznos od 29 dolara po barelu. Usledio je udarac za proizvođače - Sovjetski Savez je izgubio 20 milijardi dolara godišnjeg prihoda od nafte. Međutim, do leta iste godine OPEK se vratio da bi odbranio novu cenu od 18 dolara kako bi članice očuvale gotovinske tokove. Istorija se možda neće ponoviti. Ipak, što se nafte tiče, može biti iznenađenja u 2015, kao što ih je bilo u 2014. godini.

Lex Column
kartel-opek-nafta-ministar-za-naftu-all-ell-naimi.jpg
Foto: AP