SAJBERSPEJS: Majkrosoft preuzima vođstvo u borbi za virtuelnu stvarnost

Rat pretraživača nekada je zauzimao centralno mesto u borbi za kontrolu pristupa sajberprostoru. Možda je „Majkrosoft“ (Microsoft) porazio „Netskejp“ (Netscape) u prvoj rundi, ali su „Mozila“ (Mozilla), tvorac „Fajerfoksa“ (Firefox), i „Gugl“ (Google) uzvratili udarac nešto kasnije uz malu podršku „Epla“ (Apple).

U narednoj rundi ove borbe neki od učesnika su nepromenjeni, ali su tehnologije daleko naprednije i ulozi su mnogo veći. Takmičari pripremaju svoje oružje. Ovo će biti nadmetanje na duže staze, ali se prvi okršaji očekuju do kraja ove godine.

Ovoga puta neće biti reč o dvodimenzionalnom prikazu veb-stranica. Umesto toga, na scenu će stupiti neke od najambicioznijih i najkreativnijih tehnologija koje tehnološki giganti imaju na svojoj strani. Dobro došli u „rat virtuelnih stvarnosti“.

Upravo je „Majkrosoft“, koji se neočekivano kasno priključio ovom nadmetanju, dao znak za početak okršaja. „Hololens“, nova mešavina virtuelnog i stvarnog sveta koju je prikazao prethodne nedelje, trebalo bi da se nađe u prodaji do kraja godine. Ovaj uređaj neće biti jeftin - cena će biti hiljadu dolara, ili se tako bar očekuje - ali bi to mogao biti prvi uređaj za masovno tržište koji će preoblikovati stvarni svet u neverovatne forme.

Zapravo, realnost će, kao koncept, biti izložena ekstremnim manipulacijama u svakom pogledu. Kompanije koje smišljaju kako da na najbolji način primene nove i veoma moćne instrumente za preoblikovanje stvarnosti mogle bi početi da kontrolišu način na koji milioni ljudi rade, druže se i zabavljaju.

Tehnološke kompanije u ovom nadmetanju primenjuju veliki broj različitih metoda distorzije realnosti.

Prvo, tu su one koje su isključivo virtuelnog tipa. Nakon „Fejsbukove“ kupovine „Okulusa“ (Oculus) prošle godine, koncept virtuelne stvarnosti doživeo je snažan procvat. „Sonijev“ (Sony) „Prodžekt morfijus“ (Project Morpheus) i „Samsungovo“ (Samsung) usvajanje „Okulusove“ tehnologije pojačali su utisak da bi ovaj dugogodišnji tehnološki san uskoro mogao da postane stvarnost.

U trci za najupečatljivije digitalno iskustvo biće teško nadmašiti virtuelnu realnost, gde je čitavo vidno polje korisnika konstruisano kroz vizir. Jedini način da se realnost umeša jeste putem digitalne prezentacije, dok je korisnik potpuno izolovan od bilo kakvog fizičkog doživljaja.

„Guglove“ pametne naočare (Google Glass) predstavljaju drugu krajnost: jedan vid pojačane realnosti, gde se virtuelno upliće u stvarnost što je manje moguće. U ovom slučaju kao da smo smanjili pametni telefon i pretvorili ga u mali ekran koji lebdi odmah iznad vidnog polja, a nevidljiv je za druge. Međutim, ovaj uređaj probudio je strahove da će privatnost pojedinca biti narušena, dok je uvođenje štreberskog šik izgleda u svakodnevicu naišlo na loš prijem, te je postalo jasno da će biti teško uvesti ovaj vid tehnologije u upotrebu na nenametljiv način. „Gugl“ je obustavio prodaju svojih pametnih naočara prošle nedelje.

„Majkrosoftov“ vizir je negde na sredini. Pomešana realnost, ili kako „Majkrosoft“ radije kaže, hologramska stvarnost, funkcioniše tako što se virtuelni objekti projektuju u stvarnom svetu. U suštini, oni su prikazani na providnom staklu vizira i jedino korisnik može da ih vidi dok ispunjava svet hologramima koji prate komande njegovog glasa ili pokreta.

Ovo je jedan zanimljiv, nov način na koji bi se mogli mešati stvaran i virtuelni svet. Novi vidovi zabave i igrica odmah se nameću, kao i novi načini reklamiranja i komunikacije kompanija sa svojim kupcima. „Gugl“ podržava sličnu viziju, što je pokazao svojom skorašnjom investicijom od 500 miliona dolara u startap „Medžik lipu“ (Magic Leap), koji takođe predstavlja mešavinu virtuelnog i stvarnog sveta.

Uporedo sa usavršavanjem postojeće tehnologije, „hololens“ je razvijan u tajnosti više od pet godina, a ključ uspeha u borbi za virtuelnu stvarnost biće u ubeđivanju programera da osmisle efikasne načine upotrebe. U ovom pogledu „Majkrosoft“ ima i prednosti i mana. On ima reputaciju kompanije koja kreira softverske platforme (za razliku od „Gugla“ i „Fejsbuka“) i veliku armiju programera koji koriste njegove tehnologije.

Ipak, on nije uspeo da zadrži pažnju mlađih generacija, koje su odrasle kreirajući aplikacije za pametne telefone.