HSBC se povlači iz Brazila i Turske

HSBC, već godinama poznata kao „svetska lokalna banka“, ubrzano smanjuje globalno poslovanje i povlači se s ključnih tržišta u usponu, rešena da smanji svoju poslovnu mrežu.

Dve decenije je najveća evropska banka po tržišnoj kapitalizaciji nastojala da se izbori za strateško prisustvo u više od 80 zemalja, ali sad je, posle niza skandala, prinuđena da zauzme odbrambeni stav budući da je zabeležila najmanji godišnji profit u proteklih pet godina.

Njen novi strateški plan dovešće do povlačenja iz bankarskih poslova sa stanovništvom u Brazilu i Turskoj, praćenih drugim nezadovoljavajućim poslovnim rezultatima, kažu izvori bliski ovoj banci. Rezovi će biti napravljeni i u delovima njenog ogranka koji se bavi investicionim bankarstvom.

Ovo je dublje i brže smanjivanje troškova nego što je bilo predviđeno trogodišnjom strategijom koju je izložio generalni direktor Stjuart Guliver (Stuart Gulliver) pošto je došao na čelo banke 2011. godine.

Viši izvršni direktori u HSBC suočeni su sa oštrim kritikama parlamentarnih odbora Ujedinjenog Kraljevstva zbog skandala koji je potresao njenu švajcarsku privatnu banku jer je desetinama hiljada bogatih klijenata pomogla da utaje porez između 2005. i 2007. godine.

Guliver je, takođe, izložen napadima političara zbog svoje plate i poreskih aranžmana, ali njegova popularnost među investitorima ne jenjava. On će se potruditi da učvrsti tu podršku na sastanku sa investitorima zakazanom za 6. jun, tokom kojeg će izneti detalje novog plana.

HSBC je ispratila finansijsku krizu uspešnije od mnogih konkurenata, ali poteškoće s kojima se suočavala u protekle tri godine dovele su do optužbi da je isuviše glomazna da bi se njome upravljalo kako valja.

Banka je na nišanu regulatora još od 2012, kad joj je određena novčana kazna od 1,9 milijardi dolara i kad je stavljena pod nadzor američkog ministarstva pravde u narednih pet godina zbog pranja novca meksičkih narko-kartela i kršenja sankcija.

Izgleda da će akcionari lepo prihvatiti Guliverovu novu strategiju, koji je nakon švajcarskog skandala isticao da je banka ukinula više od 70 poslovnih jedinica i otišla iz više od 10 zemalja.

Jedan od 20 najvećih akcionara rekao je: „Da li im je još uvek potrebno da posluju sa stanovništvom na svakom bankarskom tržištu? To je veliko pitanje.“

Iako je otpustio 50.000 radnika otkad je Guliver preuzeo kormilo, ovaj bankarski gigant bio je prinuđen da odustane od nekoliko ključnih ciljeva, a jedan od njih bilo je da smanjivanjem troškova za 3,5 milijardi dolara snize odnos između troškova i prihoda na opseg od 48 do 52 odsto.

U poslednjoj računici ova razmera bila je veća od 67 odsto, što je mnogo iznad nivoa zabeleženog u trenutku Guliverovog dolaska na čelo ove britanske banke, jer su opšti troškovi koje donosi poštovanje pravila uvećali izdatke, a izuzetno niske kamatne stope potkopale prihode.

Profit banke pre oporezivanja pao je za 17 odsto prošle godine, a ciljna vrednost prinosa na akcijski kapital nedavno je revidirana sa 12-15 odsto na „više od 10 odsto“ u narednih tri do pet godina, uglavnom zbog strožih zahteva u pogledu visine kapitala potrebnog za poslovanje.

HSBC razmatra i da li da se povuče iz SAD i Meksika, ali verovatno će prevagnuti mišljenje da se isplati ostati na ovim tržištima zbog slobodnih trgovinskih veza.

Patrick Jenkins