„Fleš kreš“ - koristan pucanj upozorenja

„Bio sam zaprepašćen, nisam mogao da verujem svojim očima“, rekao je ove nedelje iskusni portfolio menadžer u jednom od vodećih američkih fondova, prisećajući se „fleš kreša“ (flash crash) na najvećem svetskom tržištu obveznica koji se dogodio pre tačno šest meseci, kad su prinosi na obveznice vlade SAD naglo pali i oporavili se za samo nekoliko minuta.

Statistički govoreći, tako nešto se događa jednom u tri milijarde godina, primetio je nedavno Džejmi Dajmon (Jamie Dimon), direktor Džej Pi Morgan Čejsa (JPMorgan Chase), složivši se da se zbog ovakvih tvrdnji ljudi pitaju čemu statistika uopšte služi.

Ali možda bi bilo bolje kad bi ovakvi događaji bili češći. Kako je Dajmon napomenuo u pismu koje je ovog meseca uputio akcionarima, „gotovo da niko nije bio znatno pogođen“ onim što se desilo 15. oktobra. Umesto toga, „fleš kreš“ je pokrenuo potrebnu debatu o suštinskoj ranjivosti globalnog finansijskog sistema nakon kriza koje su se desile u periodu posle 2007. Prema Dajmonovim rečima, ovaj događaj je poslužio kao „pucanj upozorenja“ za investitore i učesnike na tržištu.

Mnogi koji ove nedelje prate dešavanja na tržištima državnih obveznica u evrozoni - posebno u vezi s nemačkim obveznicama - složili bi se da je krajnje vreme za nova upozorenja takve vrste. Budući da je Evropska centralna banka (ECB) znatno povećala obim kupovine državnih obveznica kao deo svog programa kvantitativnog popuštanja, njihove cene su skočile, a prinosi se spustili na apsurdno nizak nivo.

Prinos na nemačke obveznice s rokom dospeća od trideset godina sad je pao ispod 0,6 odsto, a prinosi na desetogodišnje obveznice uskoro bi mogli da budu negativni. Ono što zabrinjava jeste mogućnost da bi, intenzivnom kupovinom, ECB mogao da proizvede akutnu nestašicu visokokvalitetne aktive na tržištima evrozone, a to bi povećalo opasnost od ozbiljnih poremećaja na tržištu.

Razlog za brigu je i činjenica da monetarne olakšice, uvedene radi stimulisanja ekonomije, takođe smanjuju volatilnost na tržištima akcija, kao i na tržištima obveznica. U mesecima pre 15. oktobra, indeks „Viks“ (Vix), poznatiji kao Volstritov „merač straha“, koji meri očekivanu volatilnost cena američkih akcija, ali pokazuje i stepen nervoze investitora širom sveta, zabeležio je toliko niske nivoe kakvi nisu viđeni od perioda pre finansijske krize 2007. Svesno ili ne, osećaj koji investitore upozorava na opasnost otupljen je saznanjem da centralne banke stoje u pripravnosti da pomognu tržištima u nevolji.

Imajući u vidu ovako visok stepen samozadovoljstva, da li je bolje da se dogode bezopasni trenutni padovi koji imaju korektivno dejstvo i podstiču primerenije ponašanje i uspostavljanje pravila, ali i teraju investitore da mudrije ulažu svoj novac nego da se za to čeka neki mnogo veći i dugotrajniji potres na tržištu koji bi se mogao pokazati pogubnim u ekonomskom smislu.

Američki „fleš kreš“ jasno je pokazao koliko malo znamo o tome kako tržišta zapravo funkcionišu u svetu novih pravila, ultraniskih kamatnih stopa i globalnog kvantitativnog popuštanja.

Sajmon Poter (Simon Potter), visoki zvaničnik Banke saveznih rezervi Njujorka, naljutio je ove nedelje trgovce američkim državnim obveznicama tako što je naglasio da je njihova obaveza da u nestabilnim vremenima budu „savesni građani“. Bankari više vole kad se istakne uticaj koji ima menjanje pravila jer je ono donelo veće troškove za market-mejkere.

Događaj koji se desio 15. oktobra ukazao je na opasnosti koje prete kad se mnogo investitora nađe na istim pozicijama i izazvao zabrinutost u vezi s mogućim štetnim posledicama automatizovanog trgovanja.

Imajući sve ovo u vidu, izgleda da bi češći naleti ekstremne volatilnosti mogli da budu korisni, po istom osnovu kao Volterov satirični princip, po kome je dobro s vremena na vreme ubiti nekog admirala pour encourager les autres (da se ohrabre drugi).

Najveći problem je kako obezbediti pravu vrstu volatilnosti. Jedan menadžer portfolija američkih državnih obveznica s kojim sam razgovarao ove nedelje prebledeo je kad sam rekao da ne bi bilo loše kad bi se 15. oktobar ponekad ponovio.

Previše volatilnosti moglo bi dovesti do trajnog poremećaja. U govoru koji je održao ove nedelje Poter je upozorio da, ako bi periodi pojačane i neobjašnjive volatilnosti cena američkih državnih obveznica počeli da se ponavljaju, to bi moglo navesti investitore i market-mejkere da dovedu u pitanje likvidnost ovog tržišta, koja bi trebalo da bude na najvišem nivou, i time možda ugroze ključne uloge koje tržište treba da ima. Jedna od posledica ovakvih trenutnih padova mogla bi biti stvaranje manjih i manje likvidnih tržišta - gde bi se trgovalo, na primer, korporativnim obveznicama s visokim prinosom - a u tom slučaju ne bi bilo tako lako vratiti se na staro.

S druge strane, premalo volatilnosti znači da neće doći ni do kakve promene ponašanja. Iako je oktobarski „fleš kreš“ na tržištu američkih državnih obveznica podstakao raspravu o opasnostima koje prete finansijskom tržištu, neslaganje u vezi sa uzrocima ovog događaja znači da postoji velika šansa da se ništa neće promeniti. S tim u vezi, indeks „Viks“ se ponovo spustio do nivoa blizu prošlogodišnjih najnižih vrednosti.

Kakva god da je korist od njih, trenutni padovi će svakako postati češći, tvrdi Poter. Jedna od „neplaniranih posledica“ regulatornih promena mogla bi biti i sve češća pojava naglih promena cena u toku jednog dana, upozorava on. Na kraći rok, ovo bi trebalo da zabrine trgovce i investitore. Na duge staze, međutim, moglo bi da pogoduje svima.

Ralph Atkins - London