U aktuelnom programu spasavanja Grčke preostalo je skoro 20 milijardi evra, od čega gotovo ceo iznos dolazi od svetskih bankara

Mali je broj onih koji su polagali nade u to da će Atina i njeni kreditori postići sporazum na sastanku Evrogrupe u Rigi, iako neke izjave nagoveštavaju da Angela Merkel počinje da uviđa da Grčku ne treba gurati u još veće mere štednje (zahvaljujemo blogu Eurointelligence na temi).

Međutim, fokus na razmirice unutar EU odvraća pažnju s Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Kako je Sajmon Nikson (Simon Nixon) istakao, Vašington je podjednako važan, ako ne i važniji od Brisela, Berlina i Frankfurta. I to ne samo zato što se Berlin krije iza MMF, kao što tvrdi Nikson, već i zato što finansijske činjenice daju MMF moć nad evrozonom.

Dobro je poznato da Grčka sada sama ispunjava svoje finansijske obaveze - njena jedina potreba za daljom podrškom je zbog refinansiranja duga koji dospeva i većina tih otplata ide samom MMF ili Evropskoj centralnoj banci. (Mnogi smatraju da je svojim amaterizmom Siriza već proćerdala primarni suficit.) Međutim, poslednje brojke pokazuju da se podbacivanje prihoda, zabeleženo početkom godine, do kraja marta odrazilo na javne finansije. Suficit je zapravo dve milijarde evra veći od prognoziranog iako su razlog za to zaostala plaćanja. Den Dejvis (Dan Davies) precizira šta bi ovo moglo da znači za sledeće korake Grčke: neodložan rok za Atinu da odluči šta želi jeste isplata ECB do 20. jula.

Manje je poznato da je skoro 20 milijardi evra preostalo u trenutnom programu spasavanja (Grčke), od čega gotovo ceo iznos dolazi od MMF. Samo jednu, poslednju tranšu od 1,8 milijardi evra trebalo bi da obezbedi Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), posle čega (ukoliko do toga uopšte i dođe) ostatak paketa u celosti finansiraće MMF (izuzev oko dve milijarde evra profita koje je ECB zaradila na grčkim dužničkim hartijama od vrednosti, koje je Evrogrupa obećala da će vratiti u Atinu, što se još uvek nije desilo). Dodajmo tome i status MMF u međunarodnoj zajednici, koji ga čini poslednjim kreditorom kome bi Grčka ikad mogla da ostane dužna. Mogli biste da se zapitate ko su ti nesnosni Evropljani da odlučuju o uslovima pod kojima bi program koji finansira isključivo MMF trebalo da se nastavi ili ne.

Jedini razlog zbog kojeg bi Atina želela sporazum je, naravno, novac, tako da, ukoliko MMF zaista želi da se to i dogodi, to će se dogoditi, a ako ne želi - i neće. Šta ako MMF želi sporazum, a evrozona se snebiva? Pravila sprečavaju MMF da pozajmljuje sredstva vladama kojima u najskorije vreme prete finansijske poteškoće.

Ali ukoliko MMF stvarno želi dogovor s Grčkom, postoji samo jedno mesto na kojem se javlja taj jaz u finansiranju. Ne u primarnom budžetu Atine zato što je tu suficit dovoljno velik da pokrije i skromne troškove kamate. Ne zbog otplata glavnice MMF, koje bi mogle u potpunosti da se pokriju preostalim tranšama iz samog MMF zajma (ukoliko mislite da je ovo suludo zaobilazan način da se sve organizuje, sasvim ste u pravu). Prema tome, jaz bi nastao od drugih dugova koji dospevaju na plaćanje, a jedini primeri takve vrste u bilo kom iznosu u narednih nekoliko godina su obveznice koje drži ECB.

Stoga je u moći MMF da postigne bilateralni sporazum s Grčkom koji bi premostio ovaj finansijski jaz još jednom rundom uključivanja privatnog sektora - restrukturiranjem preostalih grčkih vladinih obveznica, a posebno onih koje su u posedu ECB. MMF se može postarati da se taj zahtev ispuni.

To se neće desiti. Ali sama svest da je to moguće mogla bi promeniti stvari nabolje. Preciznije govoreći, moglo bi podstaći evropske umove da se usredsrede na postizanje rešenja koje odgovara svim stranama.

Martin Sandbu