Hedž fondovi dižu cenu nafte

Hedž fondovi su stavili jedan od najvećih uloga do sada na porast cene nafte, dok je sve očiglednije da energetske kompanije iščekuju zakasneli oporavka cena.

Podaci s berze pokazuju da su hedž fondovi i drugi veliki špekulanti nakupili rekordan broj fjučersa severnomorske nafte tipa „brent“ i opcionih ugovora koji se odnose na oko 265 miliona barela nafte - količina gotovo jednaka trodnevnoj globalnoj potražnji nafte.

U isto vreme, proizvođači nafte i druga fizička lica na tržištu pohitali su da obezbede zagarantovane cene prodajući posredstvom forvard ugovora pola milijardi barela „brent“ nafte ne bi li se zaštitili od budućih padova cena. Ovo je najviši nivo otkad je Interkontinentalna berza (ICE) počela da objavljuje podatke ovog tipa početkom 2011. godine.

Ovo razmimoilaženje bilo je očigledno na dve velike konferencije na suprotnim stranama Atlantika prošle nedelje. Hedž fondovi, menadžeri, bankari i kompanije koje posreduju u prekograničnoj trgovini na globanom samitu o kretanjima na tržištu robe u organizaciji Fajnenšel tajmsa u Lozani (Lausanne), Švajcarska, bili su uglavnom mišljenja da je cena nafte dosegla dno. „Brent“ nafta je u četvrtak dostigla najvišu cenu od početka 2015. godine od 65 dolara po barelu, nakon što se u januaru srozala na najniži nivo u poslednjih pet godina od 45 dolara po barelu.

„Primećujemo da ponuda veoma brzo opada“, rekao je Pol Horsnel (Paul Horsnell), direktor odseka za istraživanje kretanja na produktnoj berzi pri bankarskoj kompaniji „Stendard čarterd“ (Standard Chartered) na FT samitu. Horsnel predviđa da bi cena „brent“ nafte mogla da poraste iznad 80 dolara po barelu u trećem kvartalu ove godine.

U međuvremenu su u Hjustonu (Houston) generalni direktori jednih od najvećih energetskih kompanija na svetu upozorili su da očekuju da će se cene zadržati na nižim nivoima, čak iako bum u proizvodnji nafte iz američkih škriljaca počne da posustaje. Zalihe sirove nafte u SAD su na najvišem nivou u poslednjih 80 godina i povećavaju se već 15 nedelja zaredom.

„Niži nivo na duže staze - tako bismo definisali naše viđenje“, rekao je Bob Dadli (Bob Dudley), generalni direktor britanskog naftnog giganta „Britiš petroleuma“ (BP), na godišnjoj konferenciji američke konsultantske kompanije CERA (CERA Week).

Reks Tilerson (Rex Tillerson), generalni direktor „Ekson mobajla“ (ExxonMobil), najveće naftne kompanije po tržišnoj kapitalizaciji čijim se akcijama javno trguje, rekao je da naftna industrija mora da se pomiri s nižim cenama „bar u narednih nekoliko godina“.

Ekstremna podela na tržištu nafte mogla bi da dovede do još veće volatilnosti cena dok oba tabora nastoje da predvide način na koji će OPEK pokušati da ponovo osvoji deo tržišta koji trenutno kontrolišu proizvođači s višim cenama.

Nakon kolapsa cena sa oko 115 dolara po barelu u junu, broj aktivnih postrojenja za eksploataciju nafte se prepolovio, pokazuju podaci naftne grupacije „Bejker Hjuz“ (Baker Hughes), dok proizvođači suočeni s nedostatkom gotovine jagme da ponovo fokusiraju svoje poslovanje samo na proizvodnju iz škriljaca s najboljim izgledima.

Energetske kompanije su, takođe, skresale investicije širom sveta ne bi li sačuvale kapital i osigurale dividende akcionarima, što je podstaklo strahove da će skladištenje zaliha biti ugroženo u godinama koje dolaze.

OPEK je povećao proizvodnju nakon što je odlučio da ne uvodi rezove da bi podržao cenu nafte na svom sastanku u novembru, fokusirajući se na podršku svom delu svetskog tržišta koje je bilo pogođeno sve većom proizvodnjom izvan grupe.

„To će se pretočiti u veću volatilnost, kako horizontalnu tako i vertikalnu, jer u suštini imate tržište koje je primorano da samo sebe banasira“, rekao je Jusuf Alireza (Yusuf Alireza), izvršni direktor „Nobl grupe“ (Noble Group), kompanije koja se bavi globalnim lancima nabavke na robnom tržištu, na FT samitu.

Dok je „brent“ nafta u četvrtak zabeležila svoju najveću vrednost ove godine, podstaknuta sve većom potražnjom i vazdušnim napadom na pobunjenike u Jemenu koji predvodi Saudijska Arabija, velika investicija hedž fonda u „brent“ mogla bi da predstavlja rizik za dalje prinose.

Prethodni najveći ulog hedž fonda u pogledu „brent“ nafte dogodio se prošlog juna, kad su ekstremisti Islamske države Iraka i Levanta napredovali u Iraku - baš pre nego što su sve veće zalihe na tržištu bile suočene s krahom cena od gotovo 60 odsto.

Jedan menadžer hedž fonda rekao je da ne deli mišljenje većine. „Smatram da treba da idemo i mnogo niže“, kaže Pjer Anduren (Pierre Andurand), menadžer jednog francuskog hedž fonda u Londonu, koji je ostvario prinos od 40 odsto prošle godine ulažući u pad cene nafte.

„Još uvek je previše rano da se oceni da li će se porast potražnje ustaliti. Čak iako je potražnja dobra, ona ostaje daleko slabija od ponude“, dodao je on.

Anjli Raval
David Sheppard