Sunovrat cena „crnog zlata“ gotovo je završni udarac za kompanije koje proizvode recikliranu plastiku, pošto su se pre toga suočile s padom kineske potražnje

Strmoglav pad cena nafte primorao je energetske kompanije da drastično smanje troškove i odlože projekte, a firme koje se bave reciklažom plastike gura na ivicu propasti, upozorio je čelnik jedne od najvećih kompanija za upravljanje otpadom.

„Ovo je stvarno finansijska kriza“, rekao je Dejvid Stajner (David Steiner), generalni direktor „Vejst menadžmenta“ (Waste Management) sa sedištem u Hjustonu, jedne od najvećih severnoameričkih kompanija koje se bave sakupljanjem i obradom otpada.

On je za Fajnenšel tajms rekao da je sunovrat cena nafte usledio nakon već jednog udarca za ovaj sektor - pada kineske potražnje za recikliranim proizvodima. „Imali smo dupli maler u proteklih šest meseci: kineska potražnja nije porasla i cene nafte su se strmoglavile“, dodao je.

„Vejst menadžment“, koji ima tržišnu kapitalizaciju od 23 milijarde dolara, sada zatvara fabrike umesto da, kao i svake godine, ulaže 100-400 miliona dolara u reciklažu.

Plastika se dobija iz nafte, a kako je cena sirove nafte zabeležila pad sa 100 dolara za barel u junu na manje od 50 dolara ove godine, došlo je do naglog pada cene sasvim nove plastike (za razliku od reciklirane sirovine).

Ovo je podstaklo mnoge proizvođače ambalaže da daju prednost novoj plastici nad recikliranim alternativama.

„Nema sumnje da volatilnost kojoj smo svedoci ne ide u korist reciklaži“, kaže Rodžer Bejnam (Roger Baynham), predsednik ogranka Britanskog saveza proizvođača plastike (British Plastics Federation) koji se bavi recikliranjem.

Izgledi su sumorni ukoliko cene nafte ostanu niske, dodao je.

„Sve dok je cena barela nafte oko 50 dolara, kompanije koje se bave samo recikliranjem plastike biće bez posla“, dodao je. „Ukoliko je poslovni model bilo koje firme ‚nudim vam proizvod lošijeg kvaliteta po višoj ceni‘, onda ta firma neće dugo biti u poslu.“

Stajner je rekao da su neke manje reciklažne kompanije na istočnoj obali SAD očigledno već pod pritiskom, ali činjenica da „Vejst menadžment“ zatvara fabrike umesto da ih otvara je znak da se ovaj sektor suočava s mnogo većim problemima.

„Strašno je kada prestanu da ulažu najveće kompanije, kao što je naša“, dodao je.

Pilita Clark - London