Na osnovu svega što je do sada urađeno, čini se da je veoma verovatno da će Ekonomska i monetarna unija opstati, poručio je potpredsednik Odbora guvernera Fed

Zajednička evropska valuta će vrlo mogućno preživeti sadašnju krizu, ali to će ipak stvoriti ogromne ekonomske izazove u predstojećem periodu, kaže jedan od glavnih rukovodilaca Federalnih rezervi SAD.

Stenli Fišer (Stanley Fischer), potpredsednik Odbora guvernera Fed, rekao je na konferenciji u Portugalu da su svi izgledi da će evrozona ostati suštinski nepromenjena i upozorio da je ishod grčke krize još neizvestan.

Evropa je uspela da stvori monetarne vlasti koje su joj bile potrebne u jeku krize, ali su glavna pitanja ostala nerešena. Jedno od njih je potreba da se stvori fiskalni okvir koji bi upotpunio monetarnu uniju i bankarsku uniju.

„Odluka da se stvori jedinstvena valuta kako bi se nastavilo s evropskim projektom bila je rizična i na određenom stepenu ili verovatno u nekoliko etapa pojaviće se potreba da se stvori fiskalni okvir koji nedostaje“, rekao je on.

Na duži rok, unija neće opstati ukoliko ne donosi prosperitet svim svojim članicama. To podrazumeva suočavanje sa problemom slabog rasta produktivnosti, nečega što muči razvijeni svet.

Evropska unija se i dalje suočava s mogućnošću velikih nedaća u pogledu grčke krize i mogućim izlaskom Velike Britanije iz EU, rekao je Fišer.

Poslednjih godina teškoće u evrozoni naterale su tvorce ekonomske politike SAD da vode teške rasprave usred zabrinutosti da bi nastajanje finansijskih poremećaja na Starom kontinentu moglo da zaustavi slabašni oporavak u Americi.

Previranja u Grčkoj samo su najnoviji primer. Na poslednjem sastanku Fed, održanom 28. i 29. aprila, učesnici su skrenuli pažnju na fiskalne i finansijske probleme Grčke, kao na dalji rizik pred perspektivom globalne ekonomije i iskazali zabrinutost zbog usporenog privrednog rasta Kine.

Fišer je citirao utemeljivača Evropske unije Žana Monea (Jean Monnet), koji je rekao da će se istorija Evrope kovati u krizama. Postupci Evropske centralne banke u poslednjih nekoliko godina, kao i stvaranje bankarske unije, primeri su kako ova tvrdnja izgleda u praksi, tvrdi on.

On je citirao i obećanje predsednika Evropske centralne banke (ECB) Marija Dragija (Mario Draghi) u jeku krize 2012. godine da će preduzeti šta god bude potrebno da sačuva evro, što je umnogome bilo ključno, ali ne i presudno u uklanjanju sumnji u održivost monetarne unije.

Fišer je dodao da je odluka ECB da pokrene program kvantitativnog popuštanja ove godine dokazala da centralna banka može da sprovodi monetarnu politiku kada su kamatne stope blizu nule.

„Na osnovu svega što je do sada urađeno, čini se da je veoma verovatno da će Ekonomska i monetarna unija (EMU) preživeti krizu“, rekao je Fišer.

Ipak, dodao je: „Na duže staze, ni EMU neće opstati ukoliko ne donosi prosperitet svojim članicama. To znači da će najvažniji izazov u budućnosti biti veća stopa rasta produktivnosti u Evropi, a to je i izazov sa kojim se suočava čitav razvijeni svet.“

Sam Fleming - Vašington