Sankcije zbog situacije u Ukrajini primorale su Rusiju na promenu politike izvoza i prodaje fosilnih goriva, pa je isporuke „crnog zlata“ počela da naplaćuje isključivo u rubljama i kineskoj valuti

„Gaspromnjeft“ (Gazprom Neft), treći po veličini proizvođač nafte u Rusiji, sve poslove prodaje nafte Kini ugovara u renminbijima (juanima), što najjasnije pokazuje da su zapadne sankcije uticale na ruske kompanije da sve više koriste kinesku valutu.

Direktori ruskih kompanija zalažu se za mogućnost prelaska sa američkog dolara na renminbi, dok je Kremlj počeo da zagovara spoljnu politiku okretanja Aziji, delimično kao odgovor na zapadne sankcije protiv Moskve zbog njene intervencije u Ukrajini, ali do sada je bilo prilično nejasno koliki deo prodaje se obračunava u kineskoj valuti.

Iz „Gaspromnjefta“, ogranka državnog gasnog giganta „Gasproma“ (Gazprom), koji se bavi proizvodnjom i distribucijom nafte, u petak su izjavili da su od početka 2015. godine svu naftu isporučenu Kini preko istočnosibirsko-pacifičkog naftovoda obračunavali u renminbijima.

Ruske kompanije su sirovu naftu koju su izvozile uglavnom naplaćivale u dolarima sve do leta prošle godine, kad su SAD i Evropa nametnule sankcije ruskom energetskom sektoru zbog krize u Ukrajini. Te sankcije su određenim ruskim energetskim kompanijama, uključujući „Gaspromnjeft“, ograničile obavljanje transakcija u dolarima i evrima. Iako američke i evropske sankcije nisu donele izričitu zabranu klijentima da naftu i gas ruskim kompanijama nastave da plaćaju u dolarima i evrima, izazvale su uskomešanost među ruskim direktorima, koji smatraju da su takve mere nagoveštaj da je Zapad spreman da valutu koristi kao oružje.

„Gaspromnjeft“ je na to odgovorio mnogo brže od većine, pri čemu je generalni direktor Aleksandar Djukov (Alexander Dyukov), u aprilu prošle godine, najavio da je kompanija postigla dogovor sa 95 odsto svojih klijenata da transakcije obavljaju u evrima umesto u dolarima, ukoliko se ukaže potreba za tim.

Djukov je kasnije izjavio da je kompanija počela da naftu koju izvozi naplaćuje u rubljama i renminbijima, ali nije precizirao koliki je obim tog trgovanja.

Prema rezultatima „Gaspromnjefta“ iz prvog kvartala, objavljenim prošlog meseca, 37,2 odsto izvoza sirove nafte ove kompanije isporučeno je preko istočnosibirsko-pacifičkog naftovoda - od ukupno 1,6 miliona tona u prva tri meseca, zaključno sa 31. martom.

To je obim od oko 50.000 barela dnevno, vredan više od milijardu dolara godišnje po trenutnim cenama.

Druge ruske energetske grupacije više su oklevale da odustanu od dolara kao valute za naplatu nafte, jer je verovatno da bi niža likvidnost alternativnih valuta mogla dovesti do viših troškova.

U međuvremenu, ruske kompanije pokušavaju da prikupe još kapitala iz Kine, usled gotovo potpunog zamrzavanja novog kreditiranja sa Zapada zbog sankcija u vezi sa Ukrajinom. „Gasprom“ je prošle godine listirao akcije u Singapuru, dok je „Roznjeft“ (Rosneft), najveći ruski proizvođač nafte, ugovorio kreditne linije u renminbijima s ruskim državnim bankama.

Jack Farchy - Moskva