Od prvog čoveka BMW očekuje se da poveća prinos od prodaje glavnog brenda „Folksvagena“ tako što će troškove kompanije, prema planu, srezati za čak pet milijardi evra

Kada je u julu Herbert Dajs (Herbert Diess), bivši izvršni direktor (BMW), došao na čelo „Folksvagenovog“ (Volkswagen) glavnog brenda putničkih vozila, preuzeo je jedan od najtežih poslova u sektoru proizvodnje automobila na globalnom nivou.

Martin Viterkorn (Martin Winterkorn), direktor „Folksvagen grupacije“ (VW Group), očekuje da će on uspeti da poveća prinos od prodaje tog brenda, koji su trenutno manji od očekivanih, na šest odsto do 2018. godine, u odnosu na 2,5 odsto prošle godine, tako što će u potpunosti sprovesti plan smanjenja troškova u iznosu od pet milijardi evra, predstavljen prošle godine.

Dajs, poreklom Austrijanac, mora to da uradi, a da pri tome od sebe ne udalji moćne sindikalne vođe ili povuče poteze koji ne bi bili po volji Viterkorna, koji je ranije upravljao tom proizvodnjom „Folksvagena“, kao i proizvodnjom još 11 brendova te kompanije.

Ako mu to pođe za rukom, Dajs će se uvrstiti u malu grupu vodećih direktora VW, koji bi jednog dana mogli da pretenduju na mesto generalnog direktora VW grupacije.

U nemačkim medijima Dajs je s uvažavanjem nazivan „ubicom troškova“ pošto je uspeo da u BMW smanji troškove poslovanja na račun dobavljača za četiri milijarde evra. Međutim, obimnost i složenost izazova koji su pred njim u VW ipak su veoma veliki.

Glavni izazov je niska produktivnost VW. Kao i VW, njegov stari takmac „Tojota“ (Toyota) proizveo je više od deset miliona vozila prošle godine, ali to je uradio sa 250.000 manje zaposlenih. Takva efikasnost pomogla je japanskom proizvođaču automobila da ostvari 10,1 odsto prinosa od prodaje.

Uprkos toj razlici, zaposleni u nemačkoj kompaniji dobili su ove godine povećanje plate od 3,4 odsto. Pored toga, godišnji troškovi za istraživanja i razvoj ove grupacije dostigli su 11,5 milijardi evra u 2014. godini. To je najveći takav trošak u poređenju sa bilo kojom globalnom kompanijom i veći je za 80 odsto u odnosu na te troškove VW u 2010.

Trenutno je recesija u Brazilu i Rusiji dovela do toga da ovaj proizvođač automobila ima višak proizvodnih kapaciteta. VW je podbacio u SAD zbog nedostatka sportsko-terenskih vozila u svojoj ponudi, dok je takođe suočen sa usporenim privrednim rastom u Kini, gde realizuje 45 odsto prodaje. Kupovina u Kini opala je za sedam odsto ove godine.

„VW mora da nastavi da raste ne bi li zadržao svoj veliki proizvodni udeo u Nemačkoj i pokrio troškove povećanja plata - ako se tržišni udeo smanji, ubrzo će se suočiti sa problemima“, kaže Štefan Bracel (Stefan Bratzel), direktor istraživačkog Centra za automobilski menadžment (Center of Automotive Management).

Smanjenje broja zaposlenih u VW grupaciji, kojih sada ima gotovo 600.000, stavljanje katanca na jednu od njenih 130 fabrika, ili izmeštanje iz Nemačke, u kojoj su troškovi proizvodnje visoki (gde se nalazi 45 odsto zaposlenih grupacije, ali se realizuje samo 12 odsto prodaje automobila), bio bi daleko najlakši način da ova kompanija smanji troškove.
bmw-folksvagen-aumobili-automobilska-industrija.jpg
Reuters 


Ipak, iskustvo pokazuje da ne bi bilo pametno da Dajs tako nešto pokuša. Ovaj proizvođač automobila je 2004. godine angažovao eksperta za restrukturiranje Volfganga Bernarda (Wolfgang Bernard) iz kompanije „Krajsler“ (Chrysler) na mesto direktora VW brenda, ali njegov plan da ukine 20.000 radnih mesta u Nemačkoj doveo je do nesuglasica sa zaposlenima, te se dve godine kasnije on povukao sa funkcije.

„Na svakih desetak godina VW zaposli nekoga sa strane da preuredi kompaniju... Ali ukoliko pokušate da idete prebrzo u VW, telo odbacuje implantat“, kaže Maks Vorbuton (Max Warburton), analitičar „Berstajn riserča“ (Bernstein Research).

Sindikalne vođe imaju ogroman uticaj u VW, uključujući pravo veta na zatvaranje fabrika. Ostavka predsednika Upravnog odbora Ferdinanda Pijeha (Ferdinand Piech) u aprilu dodatno je osnažila sindikalnu moć.

Porodice Porše (Porsche) i Pijeh postavile su Bertholda Hubera (Berthold Huber), bivšeg predsednika sindikata metalskog sektora „I Ge metal“ (IG Metall), za privremenog predsednika Upravnog odbora i oklevale da imenuju stalnog naslednika na ovoj poziciji zbog nedostatka odgovarajućih kandidata.

Smatra se da je najverovatnije da će Vinterkorn (68) doći na mesto predsednika, međutim, on još uvek nije spreman da se odrekne izvršne funkcije. On treba ove jeseni da predstavi sveobuhvatnu izmenu organizacione strukture VW grupacije, od koje se očekuje da veća ovlašćenja prenese na regione i brendove, što može da dodatno poveća Dajsova ovlašćenja.

Samo nekoliko dana nakon što je prihvatio posao, novi rukovodilac VW brenda krenuo je u obilazak biciklom ogromnog sedišta kompanije VW u Volfsburgu zajedno sa Berndom Osterloom (Bernd Osterloh), vođom sindikata radnika. Taj sastanak je protekao dobro, prema navodima osobe upućene u tok razgovora.

Dajs je nastavio da se prikazuje u povoljnom svetlu kada je izjavio u julu za kompanijske novine za zaposlene da je visok nivo proizvodnje auto-delova u VW - poznat kao vertikalna integracija - „prednost“ za kompaniju te veličine.

VW izrađuje komponente poput osovina, delova za servo volane i sedišta za automobile u fabrikama u Nemačkoj, ali analitičari već dugo ukazuju da bi bilo jeftinije kada bi oni stizali od spoljnih dobavljača.

„Ako sami izrađujete delove u Nemačkoj i plaćate 50 evra po satu, dok ih svi ostali dobavljaju iz istočne Evrope i plaćaju samo delić tog iznosa, veoma je nepovoljno“, kaže Varburton.

Međutim, poslednji VW direktor koji je stvarno doveo u pitanje vertikalnu integraciju bio je Bernhard, i to ga je delom koštalo položaja.

Bracel kaže: „Dajs je dovoljno pametan da zna da u VW ništa ne možete postići bez podrške sindikata... Ali to je umeće finog balansiranja - na kraju će se o njegovom uspehu suditi po tome da li je uspeo da poveća profitabilnost VW brenda.“

Predstavnici VW radnika se ne protive smanjenju troškova kao takvom. Kada je prošle godine Vinterkom zatražio da se napravi program smanjenja troškova VW brenda, Osterlo je predstavio dokument na 400 strana, prepun predloga kako da se dostigne ciljni iznos uštede od pet milijardi evra.

Osterlo, član NO VW, kaže da nema ništa protiv prestanka proizvodnje neke komponente ako VW, umesto toga, uspe da stvori drugi proizvod veće vrednosti i inovativniji. Menadžment i sindikati se takođe slažu da je brend postao previše kompleksan - na primer, koristi čak 156 različitih tipova volana.

VW takođe izrađuje oko 310 različitih modela i Vinterkom je stavio do znanja da oni koji se slabo prodaju ili donose niske prinose neće ostati u proizvodnji.

Dajs bi mogao da se usmeri samo na te lako dostižne ciljeve i učvrsti svoju kandidaturu za naslednika Vinterkoma, ali pojedini analitičari se nadaju da će se opredeliti za hrabrije mere.

CHRIS BRYANT - FRANKFURT