Vrednost „Lending klaba“ pala je 15 odsto nakon odluke suda da banke ne mogu, uz problematične zajmove, da prodaju i pozivanje na savezne zakone

Saliha Maden (Saliha Madden) nije pokrila dug na kreditnoj kartici Banke Amerike (Bank of America, BofA) pre deset godina. Posledica toga je da se danas uspon zajmodavaca na tržištu, poput „Lending klaba“ (Lending Club), dovodi u sumnju. Zamislite to.

Dovođenje te dve stvari u vezu je malo pojednostavljeno, ali je ipak sasvim realno.

Nakon što nije uspela da naplati dug, BofA ga je prodala agenciji za naplatu kredita. Do tog momenta ništa nije sporno. Ali onda je Madenova osporila pravo agenciji da joj naplati kamatu na dug od 27 odsto, tvrdeći da savezna država Njujork u kojoj živi, kao i mnoge druge američke države, imaju propise kojima se visina kamate ograničava na nižem nivou.


Agencija za naplatu kredita „Midlend fanding“ (Midland Funding) tvrdi da se dugom upravljalo u skladu sa zakonima države Delaver, u kojoj ne postoje takva ograničenja visine kamate. Banke imaju pravo da se pozivaju na savezne zakone SAD da bi osporile propise američkih država koji su drugačiji od onih na nacionalnom nivou. Međutim, sud je doneo odluku da „Midlend“ nije preuzeo od BofA pravo pozivanja na savezne zakone.

Ova odluka suda bi mogla da se negativno odrazi na alternativne zajmodavce jer se oni oslanjaju na to da će banke prvo odobriti neki kredit, da bi ga posle alternativni zajmodavci otkupili i prodali investitorima. Ako uz te kredite ne ide i pravo banaka da se pozivaju na nacionalne propise, to se odražava na deo poslovanja alternativnih zajmodavaca u kojima se naplaćuju više kamate, što je osmina pozajmica „Lending klaba“, na primer.

Ovo delimično objašnjava slabije poslovanje tog najvećeg alternativnog zajmodavca, koji je emitovao svoje akcije prvi put prošle godine.

Vrednost „Lending klaba“ je od tog momenta zabeležila pad od 15 odsto, ali je i dalje vrednost te kompanije na tržištu 68 puta veća od projektovane zarade pre kamate, poreza i amortizacije za 2016. godinu.

„Sofi“ (SoFi), zajmodavac koji je manje osetljiv jer ima državne licence, izgleda da nije imao poteškoća u poslednjem povećavanju svojih fondova jer je tom prilikom procena vrednosti kompanije dostigla četiri milijarde dolara, navodi se u Vol strit džornalu (Wall Street Journal).

Ova sudska presuda biće od koristi ako doprinese tome da se uruši mit da alternativni zajmodavci ugrožavaju posredničku ulogu banaka. Njihove sudbine su isprepletane. To i nije tako loše za alternativne zajmodavce. Banke su se uključile u tu sudsku borbu, one ne žele da se sekundarno tržište za njihove pozajmice dovede u pitanje. Oni koji veruju da će finansiranje na tržištu preuzeti dovoljno poslova banaka da bi se opravdale procene vrednosti tih firmi nemaju razloga da gube nadu.

AUTOR - GRAD