Strmoglavi pad indeksa na prošli „crni ponedeljak“, pa čak i najvećih svetskih kompanija, kao i slabljenje vrednosti ETF fondova, iako kratkotrajno, pokazali su još jednom da su automatski programi za trgovanje promenili način na koji tržišta funkcionišu

Prošlonedeljne turbulencije na tržištima nisu bile samo podsetnik da kineska ekonomija sve više dobija na značaju, već i nov dokaz da kompjuteri snažno utiču na dešavanja na zapadnim berzama.

Nije bitno to što je industrijski indeks Dau Džons (Dow Jones) izgubio celih 1.000 poena za samo nekoliko minuta u ponedeljak ujutru (kasnije se oporavivši), veće iznenađenje bila je činjenica što su cene akcija najstabilnijih američkih kompanija, kao što su „Epl“ (Apple), „Houm bejs“ (Home Base) ili „Dženeral elektrik“ (General Electric), oscilirale još dramatičnije u samo nekoliko minuta. Osim toga, vrednost nekih ETF fondova strmoglavila se za više od 30 odsto. Toliko o ideji da su investicioni fondovi kojima se trguje na berzi dosadni.

Možda će proći nedelje pre nego što regulatori ustanove zbog čega je došlo do padova, ali jedan od razloga za potres jeste i činjenica da su automatski programi za trgovanje promenili način na koji tržišta funkcionišu.

Upotreba sličnih programa - kao što su strategije visokofrekventnog trgovanja - proširila se takvom brzinom da se, prema procenama američke Komisije za hartije od vrednosti i berze, oni sada koriste u više od polovine svih transakcija na tržištima akcija u SAD i velikom delu transakcija u kojima se trguje drugim klasama aktive.
trziste-berza-indeksi-brokeri-grafikon.jpg
Shutterstock/Ilustracija 


Nalozi se izvršavaju munjevitom brzinom i u ogromnom obimu. Ali, postoji još jedna implikacija koja se često previđa: te mašine su programirane da u svojim strategijama trgovanja povezuju brojne različite segmente tržišta. Na taj način, kad kompjuterski programi ne mogu da kupe ili prodaju aktivu u jednom tržišnom segmentu, oni se, u potrazi za likvidnošću, okreću drugim segmentima.

Pošto su njihovi algoritmi često slični (odnosno, napisali su ih programeri koji su prošli istu obuku), taj šablon stvara „efekat krda“. Ako se strujno kolo prekine u jednom segmentu tržišta, može da usledi domino efekat koji zahvata ceo sistem brže no što ljudski um može da shvati. To je svet podložan kompjuterskim stampedima.

Neki finansijeri i dalje tvrde da to nije bitno. Finansijska istorija sadrži brojne primere koji pokazuju da panična prodaja nije strana ni ljudima (američko tržište akcija izgubilo je skoro 90 odsto svoje vrednosti tokom tri godine posle kraha 1929). Dobra vest u vezi s kompjuterskim stampedima 21. veka jeste ta što su oni, mada siloviti, uglavnom kratkotrajni. Oštre oscilacije cena akcija viđene u ponedeljak uglavnom su već potpuno utihnule do utorka, nedavni naleti volatilnosti na tržištima obveznica takođe su prilično brzo prestali.

Ali, loša vest je ta da, kad se desi kompjuterski stampedo, najviše stradaju sitni igrači i pojedinačni investitori. Još uvek se ne zna pouzdano ko je najviše dobio i izgubio prošle nedelje.

Ipak, Daglas Sifu (Douglas Cifu), direktor najveće svetske kompanije za visokofrekventno trgovanje „Virtu“, otkrio je da je prošli ponedeljak bio jedan od najunosnijih dana za njegovu kompaniju otkad postoji, a drugi visokofrekventni trgovci imali su slične izjave.

Nasuprot tome, brojni investitori koji su u ponedeljak preko svojih brokera pokušavali da prodaju ETF fondove po cenama koje su tonule bili su gotovo bez izuzetka sitni igrači.

Nije ni čudo što je Džim Krejmer (Jim Cramer), voditelj TV CNBC koji uživa popularnost kod malih investitora, svojoj emisiji u ponedeljak dao naziv „Bes protiv mašine“ („Rage Against the Machine“), niti što je knjiga Majkla Luisa (Michael Lewis), koja kritikuje visokofrekventne trgovce, bila bestseler prošle godine. Za mnoge zapadne investitore događaji od prethodne nedelje pokazuju da se na savremenim tržištima pojavila ogromna nejednakost.

Nema lakih rešenja. U prošlosti, banke su uravnotežavale tržišne tokove svojom ulogom market mejkera. Ali, pooštravanje propisa dovelo je do toga da se one delimično povuku u tom pogledu. Osim toga, izgleda da niko nije spreman da kompjuterske programe za trgovanje potpuno izbaci s tržišta, budući da u normalnim okolnostima oni pružaju likvidnost kakvu banke više nisu u stanju da obezbede. Bez visokofrekventnih trgovaca troškovi trgovanja bili bi mnogo veći za sve investitore, bez obzira na obim ulaganja.

Zvaničnici pokušavaju da odgovore na ovaj izazov tako što će algoritamsko trgovanje učiniti transparentnijim i stabilnijim.
trziste-berza-indeksi-brokeri.jpg
Shutter 


Posle „fleš kreša“ 2010. godine, Njujorška berza je uvela nove „prekidače“ koji privremeno zaustavljaju trgovanje kad vrednost akcija počne previše da oscilira. Mada ponekad mogu da primire tržišta, moguće je da su u ponedeljak upravo ovi prekidači izazvali još veću paniku: jedan od razloga zbog kog su ETF fondovi doživeli tako nagle promene vrednosti bio je taj što nije bilo dostupnih cena za akcije u njihovom portfoliju.

Rezultat svega je da su zvaničnici - kao i investitori - saterani u ćošak.

Niko ne želi da se otarasi robota: baš prošle nedelje najveća svetska kompanija za upravljanje aktivom „Blekrok“ (BlackRock) objavila je planove za kupovinu takozvanog robo-savetnika kako bi odgovorila na zahteve sve većeg broja klijenata koji traže automatsko upravljanje portfolijom. Ali, niko zapravo ne razume šta to roboti rade tržištima, a kamoli da im veruju. Ono što je kristalno jasno jeste da su snažne oscilacije kakve smo videli prošle nedelje postale glavna karakteristika savremenih tržišta na kojima dominiraju roboti. Investitori u ljudskom obliku, smatrajte se upozorenim.

GILLIAN TETT