Usporavanje, usporavanje svuda

Kad samo pomislim da su Federalne rezerve SAD pre samo nekoliko nedelja gotovo posegnule za pooštravanjem monetarne politike! Ukoliko već tada nije bilo jasno, sada je sasvim očigledno da su znaci ozbiljnog usporavanja privrednog rasta svuda prisutni.

U SAD je porast broja radnih mesta u septembru bio katastrofalan. Čak i uprkos tome što stopa nezaposlenosti izgleda dobro, statistički pokazatelj odnosa ukupne radne snage i broja zaposlenih zadržao se na niskom nivou - a to ne ukazuje na tržište rada na kojem ima više radnih mesta nego radne snage. Brza procena trenutnog BDP (now-cast) Banke federalnih rezervi u Atlanti pokazuje godišnji rast od jedva jedan odsto.

U Japanu sektori usluga i proizvodnje (uključujući izvoz uprkos slabom jenu) beleže usporavanje rasta. Isti je slučaj i s Britanijom. Ostatak Evrope se i dalje vuče nakon izuzetno slabog učinka posle izbijanja krize, sumorno je podsetio Peter Pret (Peter Praet) iz Evropske centralne banke u nedavnom obraćanju investitorima. Bilo kako bilo, to je jedan depresivan svet u kome je bledunjavi rast evrozone jedina svetla tačka.

Ako je situacija turobna za bogati svet, onda je još gora za ostatak globalne ekonomije. Indeks Fajnenšel tajmsa Tiger (Tracking Indexes for the Global Economic Recovery) pokazuje da naročito ekonomije u usponu gube na zamahu. Gevin Dejvis (Gavyn Davies) takođe analizira usporavanje rasta u ekonomijama u usponu, koje je umereno u Kini i Indiji, ali i dramatično u Brazilu i Rusiji. Doista, Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će ekonomije u nastajanju i razvoju zabeležiti usporavanje rasta petu godinu zaredom.

Dakle, ostalo je na zvaničnicima MMF i Svetske banke da na zasedanju u Limi u okviru svojih redovnih sastanaka protumače ovo naglo pogoršanje. Možda čak i da se ponašaju kao da ih ovaj problem ne brine, kao što to na neki način čini Moris Obstfeld (Maurice Obstfeld), novi vodeći ekonomista MMF, u prezentaciji najnovijih prognoza rasta - koje su (opet) smanjene, ali se ipak predviđa blagi porast sledeće godine. To ne znači da su se on i njegove kolege pomirili sa situacijom, naprotiv.

MMF je jedna od nekoliko institucija koje su konstantno bile protiv ishitrene „normalizacije“, odnosno pooštravanja makroekonomske politike ove godine. Takođe, ovaj fond smatra da je rizik od recesije porastao u većem delu sveta, sada taj rizik iznosi jednu trećinu u evrozoni i Japanu i jednu polovinu u Latinskoj Americi.

Otkud samo loše vesti? Prvo poglavlje izveštaja MMF Izgledi svetske ekonomije (World Economic Outlook) daje nekoliko odgovora, od kojih nijedan nije povod za radovanje. (Analitičar Fajnenšel tajmsa Kris Džajls (Chris Giles) sažeto prikazuje poruku MMF: usporavanje globalnog rasta u šest koraka.) Najinteresantniji je akcenat na mehanizmima čiji su ishodi uvek poznati, ali koje je moguće izbeći: mogućnost da recesija i usporavanje rasta imaju produženi efekat zato što navode ljude da manje investiraju (i time smanjuju budući rast proizvodnje) ili zato što u toku perioda pada ekonomske aktivnosti ljudi gube veštine ili kapital zastareva. MMF razmatra varijante ovih mehanizama u zemljama u razvoju (strana 25 izveštaja) i bogatim zemljama (strana 51).

Jedno važno zapažanje je da se neretko proizvodnja ne vraća na svoj pređašnji nivo nakon recesije: pad ekonomske aktivnosti obično donosi stalne gubitke prihoda. Često je i stopa rasta na nižem nivou. To se, recimo, vidi kroz istoriju ekonomskog rasta Portugala.

Ona prikazuje upravo ono što MMF tvrdi - standardna ekonomska teorija predviđa konstantno usporavanje stope rasta u svim zemljama osim u tehnološki najnaprednijim dok se ekonomije približavaju granici produktivnosti. To je svakako bio slučaj sa Portugalom do otprilike 2000. godine. Ali ovo ne može biti objašnjenje za veliko odstupanje u odnosu na potencijalni BDP u toku poslednje krize u većini zemalja, naročito jer se to desilo i u nekim od najrazvijenijih ekonomija. Stoga je zabrinutost zbog mehanizama koji održavaju stagnaciju opravdana.

Otuda proizilazi i očigledni zaključak sažet u pozivu Kristin Lagard (Christine Lagarde) da je potrebno unapređenje ekonomskih politika. Iako su recepti MMF - kontinuiran fiskalni i monetarni podsticaj gde je to moguće i znatno veće investiranje u infrastrukturu - dobrodošli, oni su, ako ništa drugo, previše skromni.

Kao što ističe Ader Tarner (Adair Turner) u jednom autorskom članku, postoji opšta „nemogućnost da se pojmi snaga i globalna priroda deflatornih sila koje u ovom momentu oblikuju ekonomiju“.
On je jedan od retkih koji shvataju i glasno ističu da su potrebne mnogo radikalnije politike, kao što su „smanjenje velikih dugova“ i „konstantna monetarizacija“. E to bi bilo unapređenje politike dostojno svog imena.