Nemački potrošači nisu zainteresovani za prenos podataka i pozive

Osvetljeni energetski efikasnim LED trakama i sa policama punim jeftine robe, supermarketi u Nemačkoj koji nude stalna sniženja dobar su podsetnik da je u toj zemlji štedljivost uvek bila na ceni.

Isto se odnosi na telekomunikacije. Cene glasovnih usluga i prenosa podataka konstantno padaju poslednjih godina, što je posledica jake konkurencije, ali i pritiska OTT („over-the-top“) kompanija kao što je „Vacap“ (WhatsApp), koje pružaju besplatne usluge putem interneta.

Kad je reč o telekomunikacionim uslugama koje se plaćaju, izgleda da potrošači u Nemačkoj daleko zaostaju iza drugih zemalja.

Piter Nilsen (Peter Nielsen), analitičar u kompaniji „Kepler Ševro“ (Kepler Cheuvreux), potvrđuje: „Nemačka je već tradicionalno jedna od zemalja sa najmanje telefonskih poziva. Nemci manje razgovaraju telefonom. Obim podataka koje prenose je takođe manji. Te činjenice pripisujemo poslovičnoj nemačkoj opreznosti i konzervativnosti.“

Međutim, kako su kompanije u sektoru telekomunikacija počele da ulažu sredstva u modernizaciju svojih mreža, tako se povećao i obim prenosa podataka.

„Mislim da se dešava sledeće: kako se poboljšava pokrivenost mreže - što korisnicima omogućava da svoje telefone koriste i dok borave u udaljenim oblastima - tako se povećava i prenos podataka“, kaže Nilsen.

Ove godine se vratilo poverenje u nemačke telekomunikacione kompanije. Otkako je „Telefonika“ (Telefónica) preuzela „I-plus“ (E-Plus) prošle godine, čime je nastao najveći mobilni operater u Nemačkoj po broju korisnika, cene usluga mobilne telefonije nisu se menjale.

Analitičari kažu da je glavni cilj mrežnih operatera da zadrže postojeće korisnike, dok su virtuelni operateri, koji iznajmljuju mrežne kapacitete od drugih kompanija iz sektora telekomunikacija, podigli cene kako ne bi zaostajali za tri najveća provajdera.

„Dojče telekom“ (Deutsche Telekom), najveća evropska kompanija u sektoru telekomunikacija po ostvarenim prihodima, očekuje da će slobodni novčani tok rasti za oko 10 odsto godišnje do 2018. Prihod „Dojče telekoma“ u Nemačkoj nastavio je da opada prošle godine, ali se taj pad usporio, a kompanija očekuje da će se prodaja na domaćem tržištu sledeće godine stabilizovati.

„Telefonika Dojčland“ (Telefónica Deutschland) je ostvarila rast dobiti (pre kamata, poreza, depresijacije i amortizacije) od 13,5 odsto u drugom kvartalu. Kompanija je profitirala od rasta obima prenosa podataka putem mobilnih uređaja, jer se sve više korisnika odlučuje za skuplje tarife.

Prošlog februara, „Telefonika Dojčland“ je uvela automatsku opciju za prenos podataka, koja uz dodatnu mesečnu nadoknadu povećava paket podataka za korisnike koji premaše ograničenje obima prenosa.

Kako prodati dodatne pakete podataka korisnicima koji ne žele da menjaju svoj ugovor, bilo je „jedno od pitanja za milion dolara koje je godinama mučilo operatere mobilne telefonije“, kažu analitičari u Berenberg banci. Odmah nakon što je uvedena, ta taktika je dala impresivne rezultate, dodaju oni.

Međutim, jedan od tri vodeća operatera „Vodafon“ (Vodafone) suočava se sa najvećim izazovom. Hanes Ametsrajter (Hannes Ametsreiter) će ovog meseca napustiti funkciju direktora „Telekoma Austrije“ i stati na čelo nemačkog ogranka „Vodafona“.

Kompanija beleži najveću prodaju baš u Nemačkoj, ali poslovanje je pod pritiskom zbog pada prihoda od usluga, budući da je veliki broj „Vodafonovih“ korisnika prešao u „Dojče telekom“.

Nilsen kaže da je „Vodafon“ pogrešio što nije na vreme unapredio svoju mrežu. „Taj propust ih je mnogo koštao u narednim godinama - korisnici su ih napustili i okrenuli se ne samo ‘Dojče telekomu’ već i drugim operaterima.“

Iako „Vodafon“ sada ulaže znatna sredstva u poslovanje u Nemačkoj, učinak kompanije je i dalje mnogo slabiji od ostalih na tržištu, dodaje on.

Prošlog juna vest da je nemački ogranak „Vodafona“ započeo pregovore o razmeni aktive sa kompanijom „Liberti global“ (Liberty Global) izazvala je dodatnu nesigurnost jer bi bilo kakav potez te vrste izazvao snažan otpor „Dojče telekoma“.

„Liberti“ je vlasnik drugog po veličini kablovskog operatera u Nemačkoj „Junitimedija“ (Unitymedia), a ugovor sa „Vodafonom“ bi mu omogućio da se udruži sa liderom na tržištu, kompanijom „Kabel Dojčland“ (Kabel Deutschland), koju je „Vodafon“ kupio pre dve godine. Međutim, „Vodafon“ je prošlog meseca potvrdio da su razgovori sa „Libertijem“ prekinuti.

Dugoročna strategija „Dojče telekoma“ je da postane vodeći provajder u oblasti telekomunikacija u Evropi, sa ponudom „četiri u jedan“ koja bi sadržala usluge televizije, interneta, mobilne i fiksne telefonije u istom paketu. Mada je zarada koju je doneo „Ti mobajl Ju-Es“ (T-Mobile US) podigla prihode kompanije, nemačka grupacija ipak posmatra svoju američku filijalu samo kao uticajnu na severnoameričkom tržištu, ali ne i kao dugoročni deo svog poslovanja.

„Poslovanje u Evropi donosi sasvim dovoljno novca, tako da eventualna prodaja američke filijale ne bi imala nikakav negativan uticaj. Zaista ne bi bilo važno - to je samo finansijska investicija“, kaže Štefan Cele (Stefan Zehle), analitičar konsultantske kompanije „Koleago“ (Coleago).

Posle prošlogodišnje konsolidacije, analitičari očekuju da će nemačko tržište telekomunikacija biti stabilno narednih godina, kao i da će akcenat biti stavljen na poboljšanje kvaliteta usluga, a ne na takmičenje u cenama da bi se preoteli korisnici rivalskih kompanija.

Ove godine svi operateri su uložili ogromna sredstva u novi spektar radio-frekvencija. U javnoj aukciji „Vodafon“ je ponudio 2,1 milijardu evra, najviše od sve tri kompanije, za najveći deo kolača. Niskofrekventni opseg od 700MHz može se upotrebiti za poboljšanje pokrivenosti mobilne širokopojasne mreže u ruralnim oblastima, što je u skladu sa ciljem nemačke vlade da se pristup brzom internetu omogući širom zemlje do 2018. godine.

Jeevan Vasagar