Vestagerova menja briselska pravila igre

Evropska komesarka za zaštitu konkurencije Margrete Vestager (Margrethe Vestager) izgleda da je rešena da već naredne srede povede međunarodnu zajednicu u dosad najoštriji napad na multinacionalne kompanije koje izbegavaju plaćanje poreza i donese odluke koje bi te kompanije mogle mnogo da koštaju.

Kako saznajemo, Vestagerova je odložila svoje prvo putovanje u Kinu, planirano za prošlu nedelju, kako bi mogla da zaključi slučajeve kompanija „Fijat“ (Fiat) u Luksemburgu i „Starbaks“ (Starbucks) u Holandiji. Postupci u vezi s poslovanjem „Epla“ (Apple) u Irskoj i „Amazona“ u Luksemburgu se, kako izgleda, odvijaju nešto sporije. Zbog čega su ove odluke toliko važne?

Vestagerova menja pravila igre. Pitanje izbegavanja poreza dosad je uvek bilo rešavano bezopasnim džentlmenskim sporazumima u okviru foruma kao što su G20 i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Sada, međutim, Komisija koristi jedno od svojih najjačih oružja, a to je državna pomoć, da bi se uhvatila u koštac s problemom.

U suštini, to znači da države koje multinacionalnim kompanijama nude povlašćeni poreski tretman, u obliku povoljnih poreskih rešenja ili sporazuma, zapravo tim kompanijama daju nezakonite subvencije. Poreska rešenja kojima se unapred postavljaju uslovi oporezivanja međunarodnih korporacija dobila su neformalni naziv „pisma podrške“.

Prve odluke komesarke Vestager donete su posle dugotrajnih istraga, a države na koje se odnose mogu podneti žalbe evropskim sudovima. Njene odluke su pod lupom javnosti, budući da su poreske povlastice postale ustaljena praksa u poslovanju koju koristi na hiljade kompanija.

Dakle, države i kompanije će platiti novčane kazne?
Ne baš. Vestagerova ima ovlašćenje da izdaje naloge za naplatu. To znači da država ima obavezu da naplati neplaćeni iznos poreza od kompanija. Neki pravnici smatraju da bi ona, teoretski, mogla da donese takvu odluku bez pratećeg naloga za naplatu.

Zar nalozi za naplatu ne bi bili dobra vest za države?
Kratkoročno gledano, državni budžeti bi sigurno bili puniji. Međutim, vlasti mnogo više brinu dugoročne posledice, a posebno odliv investicija u druge zemlje. Irska ne želi da rastera kompanije iz tehnološkog sektora. Status Luksemburga kao poreskog utočišta predstavlja jednu od prednosti te zemlje koja najviše privlači investitore.

O kojim sumama je ovde reč?
Sve u svemu, o milijardama evra. Ipak, u odlukama Komisije verovatno neće biti navođeni konkretni iznosi. Izvesnije je da će se rešenjima jasno definisati metodologija za izračunavanje razlike između sume koju su kompanije već platile i one koju bi platile da nije bilo poreskih povlastica.

Koliko su niži bili porezi koje su kompanije plaćale?
Evo nekih brojki koje su izazvale zabrinutost Komisije: Grupacija „Fijat“ je 2012. godine ostvarila profit od 896 miliona evra, dok je poreska osnovica iznosila između 2,3 i 2,8 miliona evra. „Starbaksov“ prihod posle poreza na globalnom nivou dostigao je 1,08 milijardi evra 2012. godine, a porez je procenjen na 600.000 do milion evra.

„Epl“ je 2011. godine ostvario globalni prihod pre poreza od 25 milijardi evra, a porez koji je kompanija platila na međunarodnom nivou kreće se od dva do 20 miliona evra.

„Amazon“ je 2013. ostvario poslovni promet od 13,6 milijardi evra, ali je oporezivi prihod u sedištu kompanije u Luksemburgu iznosio 75 miliona evra.

Zar pisma podrške nisu sama po sebi protivzakonita?
Ne. Komisija prihvata da je kompanijama koje posluju u složenim međunarodnim uslovima neophodan neki oblik planiranja poreza. Zloupotrebe nastaju kad država dopusti kompaniji da „namesti“ svoj porez tako da praktično ne plaća nikom ništa.

O čemu će se najviše raspravljati pred sudom?
Sudski procesi će sigurno biti složeni, jer je strategija zaštite konkurencije novi i gotovo revolucionarni način za rešavanje poreskih pitanja. Prema zakonima o državnoj pomoći, jedna od ključnih pretpostavki koju Komisija mora da dokaže je da su pisma „selektivno“ prilagođavana pojedinim sektorima.


Christian Oliver - Brisel