Bogatstvo vlasnika „Kouk industriza“ procenjuje se na oko 43 milijarde dolara, a on u svojoj autobiografskoj knjizi otkriva kako razmišlja jedan od najimućnijih biznismena u svetu

Za socijalistu Bernija Sendersa (Bernie Sanders), američkog senatora i kandidata za predsedničku nominaciju demokrata, Čarls Kouk (Charles Koch) potpuna je misterija.

Stekavši lično bogatstvo od oko 43 milijarde dolara, prema podacima časopisa Forbs, Kouk (79) ima više novca no što bi prosečan Amerikanac mogao da zaradi za 20.000 života.

Uprkos tome, Kouk je i dalje aktivan u industrijskom konglomeratu „Kouk industriz“ (Koch Industries), od kojeg je stvorio jednu od najvećih privatnih kompanija u Americi, ali je prisutan i na američkoj političkoj sceni. Obećao je da će za predsedničke izbore sledeće godine sa 300 miliona dolara podržati kampanju kandidata republikanaca, čiji se program poklapa s njegovim libertarijanskim ubeđenjima.

Senders je Kouka i njegovog mlađeg brata Dejvida opisao kao „pohlepne“ milijardere koji pokušavaju da iskvare američku demokratiju zarad svojih ličnih interesa.

„Nikad neću razumeti zašto ljudi kao što su braća Kouk, koji imaju 85 milijardi dolara, misle da to još uvek nije dovoljno novca“, rekao je Senders nedavno na jednom skupu. Koukova nova knjiga „Dobar profit“ (Good Profit) nudi odgovor na to pitanje.

Sumnjičavi čitaoci koji očekuju da je objavljivanje knjige samo još jedan bogataški hir neće biti potpuno razočarani. Tu se našlo svega i svačega - sećanja, ekonomije, razračunavanja s protivnicima, teorije upravljanja. Ipak, vrednost ovog dela je u tome što nam je pružilo neprocenjivu priliku da shvatimo kako razmišlja jedna izuzetno značajna ličnost za Ameriku, koja ne voli da bude izložena pogledima javnosti.

Naslov knjige je odgovor kritičarima koji tvrde da Kouka zanima samo njegova sopstvena korist. On im poručuje da je zaista posvećen sticanju profita, ali samo „dobrog profita“, onog koji se ostvaruje zadovoljavanjem potreba klijenata, uz minimalno trošenje resursa. „Takav profit je merilo koje mi pokazuje da drugi ljudi cene moj doprinos“, kaže on.

Citirajući ekonomiste Fridriha Hajeka (Friedrich Hayek) i Jozefa Šumpetera (Joseph Schumpeter), Kouk tvrdi: „Kad kompanije teže da ostvare profit u situacijama kad tržišni mehanizmi dobro funkcionišu, bez finansijske pomoći države kojom se štite neefikasni učesnici, i privreda i društvo su na dobitku.“

Njegov sistem upravljanja zasnovan na tržištu oslanja se na te iste principe, ali na nivou pojedinačne organizacije, i upravo ta ekspozicija predstavlja suštinu knjige. Ukratko, reč je o postavljanju okvira za podsticanje predanog rada i kreativnosti, tako što se ovlašćenja prepuštaju drugima i nagrađuje preduzetnički duh i promišljeno preuzimanje rizika.

Neke od smernica u knjizi daju povoda za razmišljanje, a neke pak deluju previše apstraktno ili banalno. Ako nekome mora da se kaže da „lideri uvek treba da se zapitaju šta su glavni pokretači vrednosti i troškova“, verovatno mu nije mesto na čelu bilo kakve firme.

S druge strane, najveći domet ove knjige je to što je uspela čitaocima da pruži najpotpuniji uvid u ličnost Čarlsa Kouka - od posvete supruzi s kojom je u braku 43 godine, do fotografije na omotu koja prikazuje nasmejanog Kouka u košulji roze boje. On ilustruje svoje stavove anegdotama iz porodičnog života i citatima iz „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“, i nadugačko piše o potezima „Kouk industriza“ na polju bezbednosti i zaštite životne sredine.

Ipak, pasus iz kojeg se najviše saznaje o Kouku govori o njegovoj ljubavi prema poslu.

„Ni materijalna dobra ni gomile para nikad nisu bili ono što me je podsticalo da radim“, piše on. „Moja motivacija za naporan rad uvek je bila moja potreba da vodim život koji ima smisla... Želim da uradim sve što mogu kako bih ostavio trag u svetu.“ Iako Senders posmatra svet iz sasvim drugačijeg ugla, to je osećanje koje bi i on dobro razumeo.

Ed Crooks