SAD su pale na drugo mesto po broju dolarskih bogataša, a Kinu je na tron u ovoj kategoriji postavio tajkun Vang Ðijanlin, koji se obogatio poslujući s nekretninama

Prema najnovijoj listi globalnih bogataša koju objavljuje šangajski list Hurun riport (Hurun Report), Kina je pretekla SAD po broju dolarskih milijardera, a tajkun Vang Đijanlin (Wang Jianlin), koji je stekao bogatstvo poslujući s nekretninama, prestigao je Džeka Maa, vlasnika kompanije „Alibaba“ i do tog trenutka najbogatiju osobu u kontinentalnoj Kini.

Takođe, Vang (61) zbacio je i Li Kašinga, tajkuna iz Hongkonga, s mesta najbogatijeg čoveka u širem području Kine. Hurun procenjuje Vangovo bogatstvo na 34,4 milijarde američkih dolara, što je za 52 odsto više nego pre godinu dana, nasuprot Lijevih 32,7 milijardi i Maovih 22,7 milijardi dolara. Vang je bio na vrhu liste za kontinentalnu Kinu i 2013, ali je prošle godine titulu najbogatijeg preuzeo Ma.

Kina ove godine ima 242 dolarska milijardera više, što znači da je konačan broj dostigao 596, dok SAD ima 537, prema godišnjoj rang-listi kineskih bogataša. Ako se računaju i Hongkong, Makao i Tajvan, ukupan broj milijardera u širem području Kine iznosi 715.

Veliki deo tog bogatstva je na papiru i potiče od ogromnog udela u preduzećima koja su osnovali ovi milijarderi. Vrednost tih akcija izuzetno je nestabilna, posebno nakon sloma kineskog finansijskog tržišta ranije ove godine. Hurunov izveštaj zasnovan je na vrednostima kapitala koje su važile 14. avgusta, a od tada je Šangajski kompozitni indeks (Shanghai Composite Index) oslabio za 16 odsto.

Grupacija „Dalijan Vanda“ (Dalian Wanda Group), ogranak Vangove kompanije koji se bavi nekretninama, kotira se na hongkonškoj berzi od decembra, dok se njegov lanac bioskopa pojavio na šangajskoj berzi u januaru. Prema Hurunu, rast Vangovog carstva bioskopa najviše je uticao na uvećanje njegovog bogatstva.

Dok se rast kineskog tržišta nekretnina usporava, Vang dalje razvija svoj biznis u pravcu medija, turizma i finansija. Hurun kaže da samo polovina njegovog bogatstva u 2015. potiče od nekretnina, nasuprot 90 odsto pre pet godina.

Maovo bogatstvo smanjilo se za 2,2 odsto u 2015. godini, jer je vrednost „Alibabinih“ akcija koje se kotiraju na njujorškoj berzi opala, ali je rast vrednosti kompanije „Ent fajnenšel servisis grup“ (Ant Financial Services Group), koja uključuje platformu za onlajn plaćanja Alipej (Alipay), pomogao da se gubici ublaže.

Uprkos usporavanju ekonomije, ukupan broj bogataša na listi, gde su uvršteni svi koji poseduju bogatstvo od najmanje dve milijarde renminbija (315 miliona dolara), porastao je sa 680 na 1.877 ove godine, što je najveći zabeleženi godišnji rast, dok je prošle godine lista proširena za 343 imena. Granica za prvih 10 na listi iznosi 10,2 milijarde dolara, što je za 44 odsto više nego prošle godine. Kad je u pitanju prvih 100, granica je 3,2 milijarde.

Informacione tehnologije su izvor bogatstva koji je ove godine beležio najveći rast, a broj onih koji posluju u IT sektoru skočio je za 43 odsto tokom 2014. na ukupno 210. Ipak, proizvodnja i nekretnine ostaju dva najveća izvora bogatstva za superbogate, jer je prvi sektor zaslužan za 28, a drugi za 16 odsto imena na listi. Oni koji poseduju nekretnine zauzimaju pet od prvih deset mesta, uključujući Vanga.

Ako se izuzme nasleđeno bogatstvo, šest dolarskih milijardera rođeno je osamdesetih godina.

Žene čine 21 odsto članova ove liste, a predvodi ih Džu Kunfei (Zhou Qunfei), osnivačica kompanije „Lens tehnolodži“ (Lens Technology). Ona se nalazi na 17. mestu sa bogatstvom od 17,8 milijardi dolara.


Gabriel Wildau - Shanghai