Japanski proizvođač u Nemačkoj, koju potresa jedan od najtežih industrijskih skandala, predstavio svoj novi automobil na vodonični pogon

Tojota“ (Toyota) na jednom skupu u Nemačkoj predstavila je javnosti svoju viziju „vodoničnog društva“, dok skandal sa lažiranjem podataka o emisiji štetnih gasova preti da proguta „Folksvagen“ (Volkswagen), najvećeg konkurenta te kompanije.

Japanski proizvođač automobila, najveći na svetu prema podacima o prodaji za 2014. godinu, pozvao je prošlog četvrtka svetske medije u Hamburg da prisustvuju evropskoj premijeri „tojote miraj“ (Mirai), prvog modela ove kompanije s vodoničnim gorivim ćelijama.

Ova limuzina s pogonom na vodonik vredna 60.000 funti predstavlja ključni element „Tojotinog“ plana objavljenog prošle nedelje da se količina ugljen-dioksida koju ispuštaju njeni automobili smanji za 90 odsto u periodu od 2010. do 2050. godine.

Jošikazu Tanaka (Yoshikazu Tanaka), glavni inženjer modela „miraj“, što na japanskom znači „budućnost“, kaže da to vozilo otvara „put ka boljoj, bezbednijoj i čistijoj budućnosti“.

„Iskustvo koje pružaju hibridna vozila sada je podignuto na viši nivo“, dodao je on, misleći na model „prijus“ (Prius), hibridni automobil s benzinskim i električnim motorom predstavljen 1997. godine, koji je najviše doprineo reputaciji „Tojote“ kao kompanije koja vodi računa o zaštiti životne sredine.

Proizvođači automobila širom sveta ponovo razmišljaju kako da smanje emisiju štetnih gasova, a povod za to je skandal s „Folksvagenovim“ lažiranjem emisionih testova. Nemački proizvođač je prošlog meseca priznao da je tokom testova u SAD korišćen poseban softver kojim se prikriva stvarni nivo štetnih azotnih oksida koji ispuštaju njegovi automobili s dizel-motorima.

Henri Vinand (Henri Winand), direktor britanske kompanije „Intelidžent enerdži“ (Intelligent Energy), koja se bavi tehnologijom gorivih ćelija, kaže da je nakon izbijanja tog skandala prispeo ogroman broj upita od proizvođača iz celog sveta.

„Kad se desi nešto zbog čega su upravni odbori kompanija primorani da se suoče s problemom troškova - pravih troškova emisije štetnih gasova i troškova njihovog prečišćavanja - onda nije čudno što se proizvođači sada više angažuju na rešavanju tog problema“, kaže on.

Vozila s pogonom na vodonične gorive ćelije, kao što je „tojora miraj“, mnogi vide kao napredak u odnosu na vozila koja su potpuno električna: ona mogu da pređu veće razdaljine i dopune se za kraće vreme, te po tome ne zaostaju za modelima s benzinskim i dizel motorima. „Tojotin“ automobil s gorivim ćelijama i dva rezervoara za vodonik može da pređe 550 kilometara pre ponovnog punjenja, koje traje samo tri minuta.
toyota.jpg
AP 

Ali kritičari kažu da je ova tehnologija skupa i da joj fali prateća infrastruktura - uprkos obavezama smanjenja nivoa izduvnih gasova koje su preuzele vlade, uključujući Nemačku - što dovodi u pitanje njen opstanak kao opcije namenjene masovnom tržištu. Analitičari Goldman Saksa (Goldman Sachs) navode da će čak i 2025. vozila s pogonom na gorive ćelije činiti samo 0,5 odsto prodaje na svetskom nivou.

„Tojota“ je - kao i „Hjundai“ (Hyundai), tvorac modela „ix35“ s pogonom na vodonik - predvodnik kad je reč o ovoj tehnologiji u nastajanju, jer je istraživanje o ovom projektu započela još u ranim 1990-im.

Njen automobil „miraj“ skladišti vodonik u dva rezervoara od ugljeničnih vlakana. Kiseonik, koji se uvlači kroz velike usisnike vazduha u prednjem delu vozila, spaja se s vodonikom, a gasovi prelaze preko sklopa gorivih ćelija uzrokujući hemijsku reakciju koja proizvodi električnu energiju za napajanje motora. Voda je jedini nusproizvod i ona se izbacuje kroz auspuh.

„Tojota“ tvrdi da „miraj“, s nultom emisijom štetnih gasova, može da postigne ukupno smanjenje emisije ugljen-dioksida - računajući i proizvodnju u fabrici - od 50 do 70 odsto, u poređenju s konvencionalnim modelima koji rade na benzin i dizel-gorivo. To smanjenje zavisi od toga da li se vodonik stvara iz obnovljivih izvora, poput vetra i solarne energije, što je slučaj na četiri stanice za punjenje vozila vodonikom u Hamburgu.

„Tojota“ će početi prodaju ovog modela tako što će ga prvo nuditi ekološki osvešćenim kompanijama, poslovnim liderima i državnim organima u Nemačkoj, Danskoj i Velikoj Britaniji. Prve mušterije uključuju Transport za London (TfL), organ koji upravlja londonskim saobraćajnim sistemom.

Cilj ove kompanije je da skoro u potpunosti ukine proizvodnju motora sa unutrašnjim sagorevanjem do sredine ovog veka.

„Kako se budemo približavali 2050. godini, skoro da više neće biti nijednog automobila na benzin ili dizel“, rekao je zvaničnik „Tojote“ Kijotaka Ise (Kiyotaka Ise).

Da bi dostigla ove ciljeve, kompanija planira da godišnje prodaje više od 30.000 vozila s pogonom na vodonik širom sveta do otprilike 2020. godine.