Većina članova Komiteta za monetarnu politiku Banke Engleske, ukoliko to guverner odluči, podržala bi okončanje ere ultraniskih kamatnih stopa u Britaniji

Miran period za britansku monetarnu politiku bliži se kraju. U toku nekoliko narednih meseci Komitet za monetarnu politiku Banke Engleske (Bank of England’s Monetary Policy Committee - MPC) moraće opet da se, ne samo deklarativno, pozabavi idejom povećanja troškova zaduživanja.

Ugledne organizacije poput Nacionalnog instituta za ekonomiju i društvena istraživanja (National Institute of Economic and Social Research) očekuju da će u februaru referentna kamatna stopa za prvi kvartal zabeležiti porast sa trenutnih 0,5 odsto. Mišljenja unutar MPC su mnogo sklonija promeni nego što mnogi ljudi to misle.

Samo jedan član - Ijan Makferti (Ian McCafferty) trenutno podržava pooštravanje politike. Međutim, ostali spoljni članovi kažu da su blizu tome da promene mišljenje. Ukoliko bi im se guverner Mark Karni (Mark Carney) pridružio, velike su šanse da bi većina automatski podržala podizanje kamate.

Dvoje njegovih zamenika Džon Kanlif (Jon Cunliffe) i Minuš Šafik (Minouche Shafik) nisu pokazali nikakvo interesovanje da javno komentarišu kamatnu stopu, a kamoli da iskažu neke stavove koji bi se razlikovali od guvernerovih.

Sa stopom nezaposlenosti koja je smanjena na 5,4 odsto i udelom redovnih plata u privatnom sektoru, koji se povećao za više od tri odsto, uobičajeno pitanje politike koja se primenjuje tu se ne uklapa. Umesto da postavimo pitanje kada će doći do podizanja referentne kamatne stope, trebalo bi da se zapitamo zašto je ona i dalje na rekordno niskom nivou.

Neki od argumenata za držanje kamatne stope na nivou od 0,5 odsto mogu se lako odbaciti. Trenutni nizak nivo inflacije - cene su pale za 0,1 odsto u odnosu na septembar prošle godine - pretežno odražava pad cena nafte, hrane, druge vrste robe i uvoznih proizvoda. Ali ove cene neće padati zauvek.

Baš kao što se ni visoka inflacija 2011. godine nije pokazala kao prepreka za blagovremeno proširenje politike kvantitativnog popuštanja, tako ni današnja niska inflacija ne treba da stoji na putu normalizacije monetarne politike.

Ni usporavanje privrednog rasta na 0,5 odsto ne bi trebalo mnogo da zabrine MPC. Privreda se i dalje razvija dovoljno brzo, što dovodi do naglog smanjenja nezaposlenosti i rekordnog porasta broja zaposlenih. Zabrinutost da bi nakon povećanja kamate mogla da uslede smanjenja ukoliko dođe do pogoršanja uslova nipošto ne bi trebalo da bude razlog za odlaganje povećanja kamatne stope. Za zvaničnike centralne banke, koji radije izbegavaju kratkotrajnu neugodnost nego što postupaju u skladu s ekonomskim interesima Britanije, nema mesta u odborima koji se bave kreiranjem politike. Ali to je smešno.
funte-novac.jpg
Foto: Thinkstock

Naprotiv, MPC bi trebalo da ozbiljno uzme u obzir mišljenje svog glavnog ekonomiste Endija Haldejna (Andy Haldane) da kamatna stopa, čak i na nivou od 0,5 odsto, daje mali ekonomski stimulus. Kada bi to bilo tačno, po svoj prilici već bi došlo do pooštravanja monetarne politike, a da niko ne vuče konce. Međutim, dokazi - osam odsto godišnjeg rasta kredita bez kolaterala; nekontrolisani porast lične potrošnje - ukazuju na to da je referentna kamatna stopa na nivou od 0,5 odsto i dalje izuzetno efikasna u pospešivanju pozajmljivanja i potrošnje.

Ima mnogo slabih argumenata zašto se izbegava viša kamatna stopa. Ipak, Banka Engleske (BoE) trebalo bi da bude oprezna kada je reč o potezima koje će preduzeti u bliskoj budućnosti. Kada ga zadirkuju da banka ne može da napravi nikakav potez dok Federalne rezerve ne donesu odluku o kamatnoj stopi, Karni negoduje i previše, tvrdeći da je monetarna politika Britanije u potpunosti nezavisna od one u SAD. MPC bi trebalo da brine o tome da bi, ukoliko poveća kamatu pre Feda, postojao rizik od ogromnog priliva kapitala, čime bi funta i previše ojačala, a to bi ubilo šanse za oporavak. Britanija je svakako ostrvo, ali njena ekonomija nije izolovana od poteza ostalih igrača.

Za sada, držanje kamatne stope na istom nivou nosi veoma mali rizik, dok su posledice prvog podizanja nakon osam godina mnogo neizvesnije. Iako je ovaj argument trenutno veoma jak, ne može se koristi u nedogled, on će uvek sprečavati bilo kakve poteze, a to će garantovano u nekom momentu dovesti do greške u monetarnoj politici.

Argumenti protiv podizanja kamatne stope i dalje stoje, gotovo da je tako - ali postepeno slabe. Britanija bi trebalo da se pripremi za sporu normalizaciju. Ako Karni uspe da učini ovu promenu što ugodnijom uoči predstavljanja najnovijih ekonomskih projekcija Banke Engleske, to bi bio poprilično genijalan potez.

CHRIS GILES