Pariski samit nema snagu Kjota

Američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) upozorio je da samit o klimatskim promenama, zakazan za decembar ove godine u Parizu, neće rezultirati „međunarodnim ugovorom“ kojim bi se potpisnice pravno obavezale na smanjenje emisije ugljen-dioksida i tako otkrio da postoje podele u međunarodnoj zajednici kad je posredi način sprovođenja takvog dogovora.

Evropska unija i mnoge druge zemlje već dugo tvrde da bi sporazum koji će, kako se očekuje, biti finalizovan narednog meseca trebalo da bude „međunarodni ugovor“ s pravno obavezujućim merama za ograničenje emisije štetnih gasova. Ipak, u intervjuu za Fajnenšel tajms, Keri je naglasio da taj sporazum „definitivno neće biti međunarodni ugovor“.

On će ipak sadržati mere koje će usmeriti značajne investicije prema ekonomiji zasnovanoj na niskoj emisiji ugljen-dioksida, izjavio je Keri, ali je zatim dodao: „To neće biti zakonski obavezujuće ciljne vrednosti emisije kao što je bio slučaj s Kjotom“, misleći na Protokol iz Kjota, međunarodni ugovor o borbi protiv klimatskih promena potpisan 1997. godine pod okriljem UN, koji definiše ciljne vrednosti za smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i obavezuje zemlje koje ratifikuju protokol da postignu te vrednosti.

Očekuje se da će delegati iz 195 zemalja u Parizu postići novi globalni dogovor o klimatskim promenama umesto ugovora iz Kjota, koji nije uspeo da spreči rast emisije štetnih gasova. SAD su potpisale ovaj ugovor, ali ga nisu ratifikovale, velikim delom zbog toga što se on nije odnosio na Kinu, trenutno najvećeg zagađivača ugljen-dioksidom na zemlji.

Pariski dogovor bi trebalo da obuhvati sve države, ali Kerijevi komentari ukazuju da SAD imaju drugačiji stav u odnosu na druge zemlje o tome kako postići da taj ugovor bude dovoljno jak da investicije vredne više milijardi dolara odvrati od fosilnih goriva i preusmeri ih ka obnovljivim izvorima energije.

Portparolka Evropske komisije izjavila je prošle srede: „Što se tiče nas, kao i mnogih drugih zemalja, želeli bismo da pariski sporazum bude u formi protokola ili međunarodnog ugovora. Takav oblik predstavlja najsnažniji izraz političke volje i obezbeđuje predvidivost i trajnost u budućnosti“, izjavila je ona. Funkcioneri EU nezvanično priznaju da Obamina administracija želi da dogovor u Parizu bude postignut, ali ne i da on sadrži nove pravno obavezujuće mere jer bi to ojačalo stavove da takav sporazum mora da dobije odobrenje neprijateljski nastrojenog američkog Senata.

Iz tog razloga pregovarači se trude da formulišu sporazum koji bi zadovoljio sve strane, verovatno tako što bi pravno obavezujuća bila pravila i procedure, ali ne i konkretne ciljne vrednosti na koje se skoro 160 zemalja već obavezalo ove godine u susret samitu.

Ovo je posebno osetljiva tema u SAD uoči predsedničkih izbora 2016. godine, budući da postoji ogroman jaz između demokrata i većine republikanskih kandidata za Belu kuću kad je reč o klimatskim promenama i pitanju da li je taj problem potrebno rešavati i koliko hitno.

Neki republikanci optužuju Obamu da pariske pregovore gura u pravcu u kom bi bilo lakše da se zaobiđe rasprava u Kongresu, što je nastavak optužbi s kojima se njegova administracija suočava u vezi s mnogim pitanjima, od dogovora o iranskom nuklearnom programu do stava o ilegalnim useljenicima.

Keri je izjavio da je prerano prognozirati kako bi Kongres, u kom republikanci imaju većinu, mogao da reaguje na globalni dogovor o emisiji ugljen-dioksida. Iako su klimatske promene imale malu, ali zapaženu ulogu u predsedničkim debatama republikanaca, pariski pregovori su dobili veoma malo prostora u američkim medijima.

„Pretpostavljam da će, u zavisnosti od krajnjeg rezultata, Kongres verovatno pokušati da revidira sporazum u bilo kom obliku“, rekao je Keri, koji se suočio sa oštrim kritikama republikanaca na Kapitol hilu nakon potpisivanja nuklearnog sporazuma s Iranom. „Za nas to nije problem. Mislim, u redu je. Mislim, zavisi da li je reč samo o taktici ‘otrovne pilule’ ili iskrenom naporu da se dogovor pažljivo analizira.“

Iako se Obama zalaže za postizanje dogovora, neki stručnjaci tvrde da nema garancije da njegov naslednik - ukoliko bi to bio republikanac skeptičan u vezi s klimatskim promenama - neće jednostavno izaći iz pariskog sporazuma.

Keri je odbacio takvu mogućnost, ističući da su republikanci „sami sebe izbacili iz trke na opštim izborima“ svojim stavom o pitanjima kao što su klimatske promene koji su zauzeli tokom kampanje.

Keri je rekao da postoji nekoliko prepreka koje stoje na putu dogovora, a među njima je i potreba da se SAD i druge razvijene zemlje saglase da obezbede novac koji su obećali zemljama u razvoju kao pomoć u borbi protiv klimatskih promena.

Državni sekretar je te komentare izneo tokom obilaska američkog transportnog broda „USS San Antonio“, koji je ukotvljen u mornaričkoj bazi Norfolk na istočnoj obali SAD. Keri, veteran vijetnamskog rata i bivši mornarički oficir, izneo je tokom te posete još neke jake argumente zašto SAD moraju ozbiljno da shvate klimatske promene - porast nivoa mora mogao bi da ugrozi i samu bazu.

Keri je u Norfolku izjavio da se opasnost od rasta temperatura ne svodi samo na „štetu koju trpe prirodna staništa leptira ili polarnih medveda, kako se neki rugaju“ već je to opasnost koja preti svim sektorima, od poljoprivrede do državne bezbednosti.

„Da skratimo priču, klimatske promene ne ugrožavaju samo Bambija. Ta pretnja se odnosi na sve nas i veoma je lična i ozbiljna“, poručio je Keri studentima, oficirima i naučnicima koji se bave klimom na Univerzitetu Old dominion (Old Dominion University) pre nego što je dao intervju za FT.

Zadatak koji je Obama namenio Keriju u Parizu je izuzetno težak, ali Keri tvrdi da druge zemlje ne treba da brinu o politici SAD.

„Biračko telo na opštim izborima je mnogo drugačije i mislim da će ljudi hteti nekog ko razume klimatske promene i ko želi da uradi nešto u vezi s tim“, izjavio je za FT nekadašnji predsednički kandidat.

Priznao je da američki zakonodavci već otežavaju nastojanja SAD da prikupe tri milijarde dolara, koliko je obećano uoči pariskog samita kao pomoć zemljama u razvoju u borbi protiv globalnog zagrevanja. Razlog za to su, kako je rekao, „stavovi o samim klimatskim promenama“ i „ideološka barijera za bilo kakve izdatke iz saveznog budžeta namenjene rešavanju globalnih pitanja te vrste.“

Keri je ukazao da pronalaženje potrebnih sredstava predstavlja širi izazov budući da „u mnogim zemljama isplate penzija, popravke puteva i slične stvari imaju prednost u odnosu na strategije za borbu protiv klimatskih promena“. Ali dodao je da će Obama naći način da izvrši pritisak na zakonodavce da odobre finansiranje.

„Doći ćemo do toga jer se uvek prave određeni ustupci kad je reč o budžetu i ako je predsedniku nešto dovoljno važno, postoji način da se to uradi, čak i ako postoji protivljenje“, rekao je on. „Ako je predsednik spreman da stavi veto na budžet jer neka stavka nije uključena u njega, obično se za nju nađe nešto novca.“

Keri je napomenuo i da jednu od prepreka predstavlja otpor drugih zemalja koje insistiraju da im se, zbog njihovog statusa ekonomija u razvoju, obezbedi veća nadoknada.

„Moramo da odbacimo stari način razmišljanja. Ovo nije 1992, nije ni 1997, ovo nije podela kakva je postojala u vreme Kjota“, rekao je Keri. „Primer za to je Kina. To je danas zemlja s najvećom emisijom štetnih gasova i druga po veličini ekonomija sveta. Oni se ne ponašaju kao da se ništa nije promenilo, već daju novac i rade druge stvari. To je odličan primer.“

Uz pohvale Pekingu, Keri je izrazio zabrinutost zbog nekih drugih zemalja, uključujući i Indiju, gde, kako je napomenuo, postoji veliki otpor i pored napora koje ulaže premijer te države Narendra Modi.

„Indija je opreznija, uzdržanija kad je reč o prihvatanju ove nove paradigme i to predstavlja izazov“, rekao je. „Trenutno je naša pažnja u velikoj meri usmerena ka Indiji u pokušaju da promenimo njihov stav. Nažalost, Indija ne samo da nastavlja da koristi ugalj već pravi planove za domaću proizvodnju, a ne samo uvoz uglja. To nije pravac u kom bi u ovom trenutku trebalo da se krećemo.“

Svestan da se preveliki pritisak stavlja na narode koji smatraju da bi SAD i druge razvijene zemlje trebalo da preuzmu veću odgovornost za trenutni nivo gasova staklene bašte, Keri upozorava da „ne bi trebalo preterano da morališemo ili optužujemo“.

Metri Sevastopulo - Virdžinija
Pilita Clark - London