Obećanja o rastu akcija u budućnosti koja su upakovana u dobru priču mamac su za investitore spremne da čekaju, možda i duže od dve decenije, da im se ulog isplati. To je pošlo za rukom „Eplu“, „Amazonu“ i „Tesli“, ali ne znači da će i malim privatnim tehnološkim kompanijama

Javna tržišta prepuna su glupih, kratkovidih, nestrpljivih investitora koji ulažu na kratak rok i koriste taktiku kratke prodaje. To je stara tužbalica koju sada ponavljaju „jednorozi“, privatne tehnološke kompanije vredne više od milijarde dolara koje se ne kotiraju na berzi.

Ima tu i karikiranja. Tačno je da će otkupi i dividende američkih akcija, kako izgleda, ove godine premašiti rekordnih 1.000 milijardi dolara, a taj juriš predvodi upravo kompanija iz tehnološkog sektora - „Epl“ (Apple) - uz podsticaj jednog aktivističkog investitora.

Međutim, nije toliko reč o uzajamnoj netrpeljivosti između Vol strita i Silicijumske doline koliko o preziru koji se širi od zapada ka istoku. Investitori na javnom tržištu mogu pokazati zavidnu strpljivost ako im se ispriča dovoljno drska priča i pruži barem trunka dokaza.

Uzmimo, na primer, „Amazon“, „Teslu“ i „Netfliks“ (Netflix), tri stuba nove ekonomije, čija je ukupna procenjena vrednost blizu 390 milijardi dolara.

„Amazon“ je izašao na berzu 1997. i tada bio vredan 438 miliona dolara. U ovom trenutku tržišna kapitalizacija kompanije je 315 milijardi dolara. Surovo tržište na kojem dominiraju kratkoročne investicije zahtevalo bi da takav eksponencijalni rast bude potkrepljen stabilnim gotovinskim prinosom na ulaganja.

„Amazon“ skoro da uopšte nije vršio otkup akcija i nije isplatio ni cent u vidu dividendi. Ali sigurno godinama ostvaruje visok profit?

„Dženeral elektrik“ (General Electric), čiju je tržišnu kapitalizaciju „Amazon“ nedavno premašio prvi put, zaradio je 15 milijardi dolara prošle godine. „Amazon“ je za proteklih 20 godina zaradio ukupno dve milijarde, njegov PE koeficijent cene i zarade po akciji dostigao je gotovo 1.000. Onda mora da je postojano ispunjavao očekivanja analitičara? U 13 od poslednjih 20 kvartala rezultati su bili ispod prognoziranih. A ipak, tokom tog perioda cena akcija je porasla za 300 odsto.

Ono što „Amazon“ nudi je rast i dobra priča. Čak pomaže i ako se ista priča plasira na drugi način - onlajn knjižara sada je prodavnica svega - od američke je postala internacionalna, sa maloprodaje se prešlo na računarstvo u oblaku.

Jedan od „Amazonovih“ investitora u ranoj fazi Erik Dilon (Eric Dillon) opisao je svoj prvi susret sa osnivačem i izvršnim direktorom kompanije Džefom Bezosom (Jeff Bezos): „Oborio me je s nogu. Bio je toliko ubeđen da je to što radi u osnovi božje delo i da će se novac nekako materijalizovati.“

Dvadeset godina kasnije, to obećanje novčanog priliva u budućnosti i dalje je ono što navodi investitore da podižu vrednost akcija ove kompanije.

„Netfliks“ je takođe dobro prošao u nedavnoj korekciji cena akcija, ne toliko zahvaljujući prinosu koliko obećanju da će ga biti.

Mark Mahejni (Mark Mahaney), analitičar interneta u Kraljevskoj banci Kanade (RBC), ističe ovu kompaniju koja pruža usluge striminga multimedijalnog sadržaja preko interneta u prilog tvrdnji da nije tačno da su „javna tržišta bezvezna i previše usmerena na kratkoročne investicije“.
tehnoloske-kompanije-ft.jpg
Thinkstock 

On ukazuje da je kompanija pokrenula veliki talas entuzijazma i poboljšala multiplikator dobiti kad je predstavila svoju grandioznu viziju međunarodnog rasta. „Investitori tako reaguju ako im se ponudi priča koja je dobro utemeljena. Javna tržišta su sigurno voljna da posmatraju akcije iz dugoročne perspektive, ali morate im pružiti dokaz.“

Treće, „Tesla“. Na neki način, kompanija Ilona Maska (Elon Musk) još uspešnije opovrgava tezu o kratkoročnim investicijama.

„Amazon“ i „Netfliks“ možda su dobili prostora da rastu, ali bar nisu iskušavali strpljenje svojih ulagača time što su stalno tražili još gotovine.

Posle inicijalne javne ponude 2010, ovaj proizvođač električnih automobila je 2011. prodao akcije u vrednosti od 175 miliona dolara, 2012. godine još 225 miliona, pa onda 2013. još 360 miliona, zatim je napravio pauzu od godinu dana, i u avgustu ove godine prodao još 750 miliona, pri čemu je svaki put dolazilo do razvodnjavanja akcija u vlasništvu njegovih akcionara.

Budućnost nije jeftina, ali investitori na javnim tržištima više su nego voljni da plate da bi bili njen deo.

Ako se bolje ponašate prema njima, oni neće uvek uzvratiti istom merom. IBM se pridržavao ustaljenih pravila Vol strita koji zahtevaju rezanje troškova, veće zaduživanje i obiman otkup akcija po visokim cenama, i neko vreme su akcije prevazilazile očekivanja. Međutim, tome je nedavno došao kraj. Investitor hedž fonda Stenli Drukenmiler (Stanley Druckenmiller), koji je odlučio da proda veliki broj akcija IBM, nije se žalio da nema dovoljno finansijskog inženjeringa, već da kompanija ne ulaže dovoljno u rast.

Oprezne privatne kompanije iz tehnološkog sektora verovatno pomno prate loše rezultate svoje sabraće koja su se u nešto skorije vreme odvažila da izađu na berzu. Kompanija „Skver“ (Square), koja se bavi novčanim transakcijama, sprema se da preduzme taj korak u narednih nekoliko dana, a raspon indikativne cene ukazuje da će njena vrednost možda biti niža od one postignute u poslednjoj rundi privatnog finansiranja. „Boks“ (Box), kompanija za skladištenje podataka u oblaku, uradila je isto u januaru i od tada stalno beleži pad. Kompanije „Eci“ (Etsy), „On dek“ (OnDeck), „Lending klab“ (Lending Club) i „Go pro“ (GoPro) izašle su na berzu u proteklih 12 meseci i vrednost njihovih akcija sada je niža od cene koju su imale prilikom inicijalne javne ponude.

Moguće je da su vrednosti nekih od ovih akcija potcenjene. S druge strane, pet od deset trenutno vodećih kompanija u okviru indeksa S&P 500 pripadaju tehnološkom sektoru, a neke od njih su možda precenjene. Javna tržišta umeju da pogreše, ali ne zahtevaju uvek trenutno zadovoljenje.

Tom Braithwaite