„Majkrosoftovi“ centri podataka ključ internet bezbednosti?
Novi centri su pod kontrolom kompanije „T-sistems“ (T-Systems), ogranka nemačke telekomunikacione grupacije „Dojče telekom“ (Deutsche Telekom). „T-sistems“ će biti „poverenik za podatke“ i objekti će fizički biti u njenom vlasništvu iako će obe kompanije uložiti „znatna sredstva“ u izgradnju centara.
Iz „Majkrosofta“ tvrde da njegovi zaposleni neće moći da pristupe podacima koji se tamo skladište bez izričite dozvole ove nemačke kompanije. To je ključni podatak jer iako „Dojče telekom“ posluje u SAD, za njega kao neameričku kompaniju po zakonu ne važe ista (američka) pravila za razmenu podataka.
Hoće li ovo funkcionisati?
Otkako je uzbunjivač iz američke Nacionalne bezbednosne agencije Edvard Snouden (Edward Snowden) obelodanio da vlada SAD nadzire svoje građane, evropski korporativni kupci i potrošači su zabrinuti zbog sposobnosti američkih tehnoloških grupacija da zaštite osetljive podatke. Kao odgovor na to, američke kompanije čiji su poslovni modeli zasnovani na računarstvu u oblaku utrkuju se da pronađu rešenje.
„Majkrosoftovi“ advokati su dve godine osmišljavali nemačku strategiju i tvrde da imaju „neprobojna“ pravna rešenja sa njihovim nemačkim partnerima. Oni su odbili da iznose detalje, ali kako je rekao jedan rukovodilac ove kompanije, ako „Majkrosoft“ nema ključeve od zgrade, američka vlada teško da može da zahteva od njega da otvori vrata.
Kako ovo utiče na „Dojče telekom“ i mogu li oni zaista da zaustave njuškanje?
Postoje jasne komercijalne prednosti za „Dojče telekom“ i druge evropske dobavljače usluga zasnovane na tehnologiji informatičkog oblaka, ukoliko one vremenom postanu vrata kroz koja će američke tehnološke kompanije nuditi usluge „u oblaku“ na Starom kontinentu.
Podsticaj da se krene „Majkrosoftovim“ stopama naročito je jak u Nemačkoj, gde su zvaničnici stavili do znanja kompanijama koje posluju s vladom da ne mogu da skladište podatke van zemlje.
„Ovo je jak signal tržištu da ako želite da poslujete u Nemačkoj i da zadržite poverenje svojih klijenata, treba da potražite partnera u ‘Dojče telekomu’“, kaže Štefan Hojman (Stefan Heumann) iz nezavisnog istraživačkog centra „Štiftung noje ferantvortung“ (Stiftung Neue Verantwortung). „To vam pruža potpunu pravnu sigurnost da su vaše usluge u skladu sa svim zakonima o zaštiti podataka.“
Ali tu su i potencijalni gubici. Američka i nemačka vlada, kao i vlade ostalih zemalja ipak će nastojati da traže pristup informacijama u tim centrima podataka. Nemačke službe bezbednosti takođe su optužene da primenjuju sopstvene tehnike za nadzor interneta.
„Majkrosoft“ će možda biti prinuđen da nađe po jednog partnera u svakoj evropskoj zemlji u kojoj posluje. „Ono što je ovde opasno jeste to što se krećemo ka ‘balkanizovanom’ internetu“, kaže Hojman. „Ironija je da dok se trudimo da izgradimo jedinstveno digitalno tržište, tendencija ka lokalizaciji podataka može da dovede do daljeg rasparčavanja.“
Kako će ovo uticati na ostale američke tehnološke kompanije?
„Majkrosoft“ tvrdi da pojedini klijenti traže da se centri podataka grade po uzoru na njihov model „poverenika“, a naročito nemačke javne kompanije koje moraju da ispune više standarde za usaglašavanje sa strogim pravilima o zaštiti podataka ove zemlje. Nakon Snoudenove objave, pojedinci i multinacionalne kompanije širom Evrope upućuju sve više ovakvih zahteva.
Druge američke grupacije možda će morati da usvoje sličan model ili da rizikuju da im „Majkrosoft“ preotme klijente koji brinu o privatnosti podataka. To bi moglo dodatno usložniti njihove napore i doneti znatne troškove, istovremeno podrivajući izvornu viziju jeftinog i efikasnog oblaka dostupnog svima, ma gde se nalazili.
Murad Ahmed - Berlin
Guy Chazan - Berlin
"DANAS SU POKUŠALI DA SPREČE DA PENZIONERI U SRBIJI DOBIJU POVIŠICU U DECEMBRU" Vučić o opoziciji: Možete misliti kakva bi to katastrofa bila