Tržišta i centralne banke diktiraju pravila

Dve najmoćnije centralne banke na svetu ovog meseca održavaju sastanke od presudnog značaja, a mogućnost da će jaz između monetarne politike SAD i evrozone nastaviti da se širi već ima veliki uticaj na tržišta.

Američka Uprava federalnih rezervi je blizu odluke da prvi put u devet godina podigne kamatne stope, a već je jasno da će Evropska centralna banka smanjiti troškove zaduživanja i produžiti mere politike kvantitativnog popuštanja.

Povremeni nagoveštaji ovakvog razvoja događaja koji su povećali očekivanja tržišta ostavljaju, međutim, i više nego dovoljno prostora za razočaranje. Da li će Fed i ECB učiniti to što se od njih očekuje?

O čemu se zapravo odlučuje?

Kakve god bile odluke najviših finansijskih zvaničnika SAD i EU, one će verovatno diktirati uslove ulaganja naredne godine. Ako su ekonomisti i investitori u pravu, možete očekivati da će se o „velikom razmimoilaženju“ još mnogo pričati.

U evrozoni tromi rast privredne aktivnosti i inflacija koja je daleko ispod cilja od skoro dva odsto, predstavljaju dodatni pritisak na ECB da uvede nove stimulativne mere. S druge strane, snažan rast broja radnih mesta u američkim kompanijama stvorio je uslove za podizanje kamatnih stopa u SAD.

Obveznice, valute i akcije već se kreću u skladu sa očekivanjima da će Fed i ECB prvi put od finansijske krize krenuti u potpuno različitim pravcima.

Kako tržišta reaguju?

Investitori u SAD kupuju dolare i prodaju državne obveznice, dok u Evropi kupuju nemačke obveznice i prodaju evre. Ti potezi su evro doveli na najnižu vrednost u odnosu na dolar u poslednjih sedam meseci, dok je razlika u prinosu na državne obveznice sa rokom dospeća od dve godine u Nemačkoj i u SAD blizu desetogodišnjeg maksimuma.

U Evropi mogućnost nastavka politike monetarnog popuštanja dovela je do skoka vrednosti akcija koje su sada na najvišem nivou u prethodna tri meseca, i podiže cene obveznica koje izdaju susedne zemlje.

Šta će se dalje dešavati?

Mnogo toga zavisi od centralnih banaka. Ako ECB znatno pojača mere kvantitativnog popuštanja, evro bi mogao da još više oslabi, a razlika u prinosima na nemačke i američke državne obveznice bi se dodatno povećala. Može se očekivati i domino-efekat u centralnim bankama zemalja koje nisu članice evrozone.

Švajcarska narodna banka, švedski Riksbank i centralna banka Danske već su spustile svoje referentne kamatne stope ispod nule i, ako njihove valute počnu da jačaju u odnosu na evro, mogli bi da izvrše dodatne rezove. Referentna stopa prinosa na švajcarske desetogodišnje obveznice već je pala na rekordnih minus 0,41 odsto, što je najniža stopa ikad zabeležena u bilo kojoj zemlji, a ovaj trend ne pokazuje znake slabljenja.

Preokret bi mogli da donesu podaci o zaposlenosti u SAD koji su objavljeni u petak - ako su oni slabiji od očekivanih, Fed bi mogao da odloži pooštravanje monetarne politike. ECB je već ispunila očekivanja u četvrtak, pa se mogu očekivati turbulencije na tržištu.

Da li monetarna politika ecb ima efekta?

Čelnici centralnih banaka kažu da ima, što nije iznenađujuće. ECB je dosad preduzela radikalan korak u vidu spuštanja kamatne stope na depozite na minus 0,2 odsto i otkupila aktivu u vrednosti od preko pola milijarde evra na sekundarnim tržištima, većinom u obliku državnih obveznica i obveznica kompanija iz javnog sektora. Finansijski zvaničnici tvrde da plan deluje i da su tržišta kredita sve povoljnija, dajući podstrek upravo takvom obliku kreditiranja koji vodi ka investicijama, otvaranju novih radnih mesta i privrednom rastu.

S obzirom na to da je inflacija još uvek samo 0,1 odsto, očigledno je da mere nisu imale u potpunosti željeni efekat.

Kakvi će biti dalji potezi ECB?

Američka investiciona banka Morgan Stenli (Morgan Stanley) misli da će ECB dodati još 585 milijardi svom programu otkupa obveznica vrednom 1,1 bilion evra, švajcarska privatna banka i kompanija za upravljanje aktivom Piktet (Pictet) očekuje da će depozitna stopa ECB biti spuštena za dodatnih deset procentnih poena i da će politika kvantitativnog popuštanja biti produžena za još šest meseci, dok Alberto Galo (Alberto Gallo) iz Kraljevske banke Škotske smatra da bi ECB mogla da spusti kamatnu stopu na depozite za čak 20 procentnih poena.

Ne zaboravite da je program monetarnog popuštanja, kada je prvi put objavljen u januaru, bio veliki šok za investitore jer je bio obimniji nego što su očekivali. Može li ECB da ponovi takvo iznenađenje?