Politika kvantitativnog popuštanja se nastavlja iako odluka ECB nije bila jednoglasna. Evrozonu čekaju dalje stimulativne mere, ali i dalji pad inflacije

Mario Dragi (Draghi) odavno je razmazio tržišta pružajući im i više nego što očekuju. Ovog puta, međutim, predsednik Evropske centralne banke izneverio je očekivanja. Paket mera monetarnog popuštanja, objavljen u četvrtak, razočarao je investitore koji su se nadali agresivnijim potezima.

Ironija je u tome što su mere koje je Dragi predstavio bile nezamislive pre samo nekoliko godina. ECB je snizio kamatnu stopu na depozite sa minus 0,2 na minus 0,3 odsto, zalazeći još dublje u neistraženu teritoriju negativnih stopa. Takođe, produžila je svoj program kvantitativnog popuštanja do marta 2017, ostavljajući mogućnost da se, ako to bude potrebno, otkup obveznica nastavi i posle tog roka. Na kraju, ECB je objavio da će reinvestirati novac od dospelih obveznica, što je još jedan znak da će stimulativne monetarne mere u evrozoni nastaviti da se primenjuju.

Mangupi bi rekli da se Dragi poneo kao nepouzdan momak prema svojoj devojci. Teško je ponašati se uvek u skladu s očekivanjima investitora zaslepljenih ljubavlju prema likvidnosti centralne banke, i moguće je da predsednik ECB nije učinio dovoljno da ta očekivanja ispuni. Međutim, Dragi se nikad nije obavezao na bilo koji konkretni korak, već samo na nastavak popuštanja monetarne politike, što je i učinio.

Takođe, ne treba zaboraviti da Dragi nije sam na vrhu. On vodi složenu instituciju koja zastupa interese 19 zemalja članica. Odluka ECB nije bila jednoglasna i svako dalje insistiranje moglo je dovesti do još dubljih podela u odboru. U ovom slučaju bankar koji je činio „sve što je potrebno“ da bi spasao evrozonu moraće da se zadovolji „onim što bude mogao“.

Evrozoni bi još jače stimulativne mere sasvim odgovarale. Inflacija jedva da prelazi nulu, što je mnogo niže od ciljne vrednosti ECB od skoro dva odsto. Mada je takvo stanje delimično posledica sunovrata cena nafte, čak se i bazna inflacija kreće tek oko jedan odsto. ECB je snizio svoju prognozu inflacije za 2017. godinu sa 1,7 na 1,6 odsto, što pokazuje da ovo nije samo kratkoročni problem.

Obimniji program mera kvantitativnog popuštanja pomogao bi oporavak privrede u evrozoni. QE ima velike zasluge za slabljenje evra, što bi moglo da podstakne izvoz, ali najveći uspeh QE je postigao kod kuće, osetnim snižavanjem troškova zaduživanja za kompanije i vlade i podsticanjem kreditiranja nakon dugog perioda zatišja. Proširivanje postojećeg paketa mera nije moglo da donese ništa loše.

Ipak, preterani pesimizam u pogledu ekonomije evrozone ne bi bio na mestu. Privredna aktivnost u ovom bloku je na uzlaznoj putanji i jačanje domaće potražnje trebalo bi da nastavi da obezbeđuje znatan podsticaj. Ako američka Uprava federalnih rezervi podigne referentne stope na svom narednom zasedanju za dve nedelje - što većina tržišta očekuje - evro će nastaviti da pada u odnosu na dolar i da tako jača svoju konkurentnost.

Članovi Saveta guvernera koji podržavaju nastavak stimulativne monetarne politike naišli su ovog puta na dodatnu prepreku u vidu novih pravila o glasanju, zbog kojih neki članovi ovog tela nisu imali pravo glasa na ovom sastanku. Ipak, kako je Dragi naglasio na konferenciji za štampu, ECB je spreman da učini i više ako to bude bilo potrebno.

Ekonomija evrozone ne počiva samo na potezima njene centralne banke. Da bi trenutni nagoveštaj rasta prerastao u zamah koji su, kako izgleda, Britanija i SAD konačno postigle, potrebna je labavija fiskalna politika u zemljama kao što je Nemačka, u kombinaciji sa strukturalnim reformama poslovnog okruženja u svim članicama bloka. U sedištu ECB u Frankfurtu, gde saveznici za tren mogu okrenuti leđa, Super Mario radi sve što može, a političari ne mogu očekivati od njega da obezbedi stabilan ekonomski oporavak potpuno sam.

lex column