Martin Škreli: Vunderkind koji je pao na Ponzijevoj šemi

Da nije bilo finansijskog kraha 2008. godine, Martin Škreli (Martin Shkreli) verovatno bi ostao marginalni lik u istoriji Vol strita, tek još jedan neuspešni, drugorazredni menadžer hedž fonda.

Sa samo 23 godine pokrenuo je 2006. hedž fond „Ilija kapital“ (Elea Capital), koji je ubrzo potom zapao u teškoće, a godinu dana kasnije sudija mu je naložio da isplati 2,3 miliona dolara američkoj investicionoj banci Liman braders (Lehman Brothers) kako bi nadoknadio štetu od jednog rizičnog ulaganja koje je krenulo po zlu.

Ali onda je Liman bankrotirao, kao prva od nekoliko poznatih institucija koje su bile žrtve bankarske krize. Propast ove banke za mnoge je bio katastrofa, ali za Škrelija je to bio srećan preokret jer nije morao da plati kaznu.

Kao u pesmi Vu Tang klana (Wu-Tang Clan), Škrelijevog omiljenog benda, odlaganje ove sudske odluke dalo mu je mogućnost da nastavi dalje sa životom i „priča svoju priču... ali on je nastavio po starom“.

Godinu dana kasnije, kako tvrde federalni tužioci, počeo je da gradisloženu piramidalnu šemu po uzoru na Ponzija, prevaranta s početka 20. veka, osnovavši još dva hedž fonda: „MSMB kapital“ (MSMB Capital) i „MSMB heltker“ (MSMB Healthcare). Nakon niza godina i brojnih pokušaja da zaradi na padu vrednosti akcija farmaceutskih kompanija, osnovao je sopstvenu - „Retrofin“ (Retrophin).

U početku se „Retrofin“ fokusirao na otkrivanje leka za mišićnu distrofiju, međutim, Škreli se ubrzo preorijentisao na profitabilniju strategiju: kupovinu prava na stare medikamente i naglo podizanje njihovih cena. Prošle godine je izbačen iz „Retrofina“ i tada je osnovao „Tjuring farmasjutikals“ (Turing Pharmaceuticals), nazvan u čast Alana Tjuringa (Alan Turing), matematičara i kriptografa, koji je zaslužan za razbijanje nemačke vojne šifre tokom Drugog svetskog rata.

(Prošlog) četvrtka ujutro dolazi do dramatičnog preokreta u priči, jer su agenti američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) po pljusku izveli Škrelija iz njegovog stana na Menhetnu s lisicama, obučenog u sivu duksericu s kapuljačom.

Pušten je iz pritvora u četvrtak po podne, nakon što je platio kauciju od pet miliona dolara i izjasnio se da nije kriv za prevaru s hartijama od vrednosti i kompjutersku prevaru - a do tog momenta već je zamenio neobaveznu odeću crnom košuljom i tamnim naočarima - i tako obučen sišao niz stepenice Federalnog suda u Bruklinu probijajući se kroz gomilu kamermana i novinara.

Škreli i njegovi advokati nisu želeli da daju komentar, iako je on pre toga izjavio da su optužbe da je proneverio sredstva „Retrofina“ „neosnovane i proizvoljne“.

Da je Škreli ostao samo menadžer hedž fonda i malo poznati preduzetnik u farmaceutskoj industriji, njegovo hapšenje bi možda prošlo nezapaženo.

Ali odluka da njegova kompanija „Tjuring farma“ ove godine kupi lek koji može da produži život osobama obolelim od side i da podigne njegovu cenu sa 13,50 na 750 dolara po tableti, pretvorila ga je u izgnanika omraženog širom sveta.

U septembru, skok cene „daraprima“ privukao je pažnju kandidatkinje za predsedničku nominaciju Demokratske stranke Hilari Klinton (Hillary Clinton), koja je to opisala kao „naduvavanje cena“ i obećala da će stati na put ovoj „sramnoj“ praksi ukoliko bude izabrana. Njena intervencija dovela je do strmoglavog pada vrednosti akcija proizvođača lekova.

U medijskoj halabuci koja je usledila Škreli kao da je uživao. Gostovao je u brojnim televizijskim emisijama kako bi se odbranio i stalno se svađao sa svojim kritičarima na Tviteru, predstavljajući se kao rušitelj ustaljenih vrednosti u svetu medicine.

Sve to vreme, agenti FBI i regulatornog tela za hartije od vrednosti stezali su obruč oko njega. Pravnici ukazuju da se složeni sudski postupci kao što je ovaj često pripremaju godinama, ali su vlasti ubrzale rad na slučaju kad je cena „daraprima“ dospela na naslovne strane i uhapsile Škrelija samo tri meseca kasnije.

Sve u svemu, tužioci tvrde da je Škreli prevario investitore za oko 11 miliona dolara tako što je koristio sredstva „Retrofina“ da bi isplatio one koji su uložili novac u njegova dva hedž fonda, a koji je on izgubio lošim poslovnim potezima, navodi se u optužnici federalnih vlasti.

„Škreli je bio umešan u nekoliko povezanih prevara čiji je cilj bio da ulovi investitore u mrežu laži i obmana“, izjavio je američki državni tužilac za istočni okrug Njujorka Robert Kejpers (Robert Capers). „Trudio se da sakrije prevare raznim malverzacijama, što je dovelo do toga da njegove kompanije praktično postanu deo piramidalne Ponzijeve šeme.“

Iznosi o kojima je reč možda deluju sitno kad se uporede sa nedavnim finansijskim aferama, ali Škrelijevi poslovni poduhvati dobili su finansijsku podršku nekih od najvećih imena u farmaceutskoj industriji, među kojima su i Brent Sonders (Brent Saunders), sada direktor „Alergana“ (Allergan), i Fred Hasan (Fred Hassan), bivši direktor farmaceutske kuće „Šering plau“ (Schering Plough).

Škreli je postao otelotvorenje svega što kritičari nazivaju trulim u farmaceutskoj industriji, koja je ove godine mnogo puta bila u žiži interesovanja zbog šokantnih povećanja cena lekova.

Ali krivični postupak protiv njega odnosi se na godine koje je proveo kao finansijski menadžer.

Tužioci opisuju Škrelija kao trgovca koji je stalno gubio novac svojih klijenata i koji je punih pet godina pleo mrežu „laži, obmana i pohlepe“ da bi tu činjenicu sakrio.

„Škreli je ciljano birao investitore i uspevao da ih zadrži kao klijente tako što bi im pogrešno predstavljao ili izbegavao da im ukaže na nekoliko ključnih činjenica u vezi sa fondovima kojima je upravljao“, kaže Dijego Rodrigez (Diego Rodriguez), pomoćnik direktora FBI zadužen za ovaj slučaj.

Kada je krajem 2010. godine prikupljao kapital za posrnuli „MSMB kapital“, Škreli je jednom klijentu rekao da taj fond ima aktivu vrednu 35 miliona dolara - mada je prava suma bila samo 700 dolara - kako bi ga ubedio da u njega uloži milion dolara, navodi se u optužnici.

„Voleo bih da vi budete moj investitor - čini mi se da imamo iste stavove o mnogim pitanjima“, navodno je napisao u mejlu upućenom jednom potencijalnom klijentu.

U februaru 2011, približno dve godine od osnivanja „MSMB kapitala“, Škreli je ponovo izgubio skoro sav novac svojih investitora u jednoj jedinoj transakciji sa katastrofalnim rezultatom - uložio je ogromnu sumu novca na pad akcija jedne biotehnološke kompanije koja je radila na razvoju pilule protiv gojaznosti, kaže se u optužnici.

Škreli je koristio taktiku „kratke prodaje“, ali nije pozajmio akcije kojima bi pokrio tu „opkladu“, tako da je na kraju ceh od sedam miliona dolara gubitka na ovoj transakciji platila njegova brokerska kuća „Meril Linč“ (Merrill Lynch).

Tužioci navode da je Škreli zatim prikupio sredstva od investitora kako bi platio taj dug, ponovo se pretvarajući da hedž fond donosi fantastične prihode.

Škreli je na kraju ugasio „MSMB kapital“ i osnovao drugi hedž fond, koji je nazvao „MSMB heltker“ (MSMB Healthcare).

Prema optužnici, oba hedž fonda su počela da gomilaju gubitke, a Škrelijevi investitori su sve glasnije tražili da im se vrati novac.

Tužioci navode da je njegovo rešenje bilo da pretvori farmaceutsku kompaniju „Retrofin“, čiji je bio osnivač, u „ličnu kasicu prasicu“, te da je iz nje opljačkao oko tri miliona dolara u gotovini i akcijama i prelio ih u svoje hedž fondove.

U novembru 2012. Komisija za hartije od vrednosti i berzu SAD pokrenula je istragu o tome kako Škreli vodi svoje poslove.

U optužnici se navodi da je pokušao da prevari regulatorna tela falsifikovanim dokumentima, u kojima je pokušao da prikaže da su njegovi hedž fondovi stekli veliki udeo u „Retrofinu“, kako bi objasnio poreklo gotovine i akcija koje su primili. Ali „MSMB kepital“ nikada nije investirao u „Retrofin“.

Tužioci tvrde da je jedan od Škrelijevih advokata Evan Grebel (Evan Greebel), koji je u to vreme bio korporativni pravnik u „Keten Mačin Rouzenmen“ (Katten Muchin Rosenman), učestvovao u smešno amaterskom zataškavanju. U jednom od navodno falsifikovanih dokumenata pravi datum je bio sakriven korektorom, zbog čega je spoljni saradnik, računovođa, poslao mejl u kome je napisao: „WTF“, što je dobro poznata skraćenica za jednu psovku.

Ni Grebel ni njegov advokat nisu odgovorili na zahtev da ovo prokomentarišu.

Činjenica da su takvi pokušaji privukli pažnju spoljnih saradnika za računovodstvene poslove navela je Škrelija i Grebela da promene taktiku, navodi se u optužnici.

Tužioci tvrde da su njih dvojica, umesto da direktno preliju gotovinu i akcije kompanije „Retrofin“ u hedž fondove, pripremili „lažne konsultantske ugovore“ o isplati novca klijentima MSMB za njihove početne investicije.

„Retrofin“ je na kraju platio oko sedam miliona dolara četvorici investitora hedž fonda MSMB za fiktivne konsultantske usluge. Jedan investitor je bio plaćen da savetuje kompaniju o „razvoju lekova protiv glavobolje“.

„Mislim da bi trebalo da dobiješ blanko odobrenje odbora da zadržiš konsultante koji mogu biti plaćeni gotovinom ili vrednosnim papirima“, Grebel je navodno napisao Škreliju u jednom mejlu u aprilu 2013.

Kada je ovog meseca na jednoj konferenciji o zdravstvenoj zaštiti upitan da li se zbog nečega kaje, odgovorio je da bi voleo da je još drastičnije povećao cenu „daraprima“.

Takođe je u članku magazina Blumberg biznisvik (Bloomberg Businessweek) govorio o svojoj odluci da kupi najskuplje muzičko izdanje u istoriji - personalizovani album Vu Tang klana i koji je platio dva miliona dolara.

Magazinu je rekao da je album kupio jer voli pesmu „C. R. E. A. M...“ - što je akronim za „Keš vlada svime što me okružuje“ (Cash Rules Everything Around Me).