Istrajan je optimizam špekulanata vezan za porast cena kad se suoče s brigama, ili bar tako kažu. Razloga za brigu ima, ali sada nema te istrajne vere u rast cena, što ukazuje na to da je optimizam iščileo. S obzirom na to da su vrednosti na tržištu vrlo visoke, to ne bi trebalo da bude iznenađenje

Kompozitni indeks američkog tržišta bonitetne agencije „Standard end Purs“ (Standard & Poor’s) praktično stoji u mestu od juna 2014. Prema ciklično prilagođenom P/E koeficijentu (odnos cena-zarada) Roberta Šilera (Shiller), vrednosti na američkom tržištu bile su znatno više nego što su sada samo tokom pogubnih špekulativnih mehura koji su pukli 1929. i 2000. Dobro poznata mera vrednosti profesora Šilera nije savršena. No, ona predstavlja upozorenje da su berzanske procene već izdašne i da bi očekivanje daljeg rasta moglo biti opasno.

Još je važnije da je u toku proces promene strukture portfolija, u cilju prilagođavanja novim okolnostima i ponovnog uspostavljanja ravnoteže. Najvažnija promena tiče se uočenih ekonomskih i finansijskih izgleda za privrede u usponu. Posledica je odliv kapitala iz tih privreda. Ti odlivi doprinose jakom dolaru. S obzirom na to, odluka američke Uprave federalnih rezervi (Fed) da pooštri monetarnu politiku izgleda kao gruba greška.

U svom najnovijem izveštaju pod nazivom „Globalni ekonomski izgledi“ Svetska banka ukazuje na razmere razočaranja u privrede u usponu (i unutar njih). U njemu se navodi da je polovina od 20 najvećih berzi zemalja u razvoju zabeležila pad od 20 odsto ili više u odnosu na svoje najviše vrednosti u 2015. Valute izvoznika sirovina (uključujući Brazil, Indoneziju, Maleziju, Rusiju i Južnu Afriku) i velikih zemalja u razvoju, koje se suočavaju sa sve većim političkim rizicima (uključujući Brazil i Tursku), pale su na najniže vrednosti u odnosu na američki dolar i valute njihovih najvažnijih trgovinskih partnera.

Globalni investitori su u trećem kvartalu 2015. povukli oko 52 milijarde dolara iz akcijskih i obvezničkih fondova u zemljama u usponu. Ovo je najveći odliv ikada zabeležen u jednom tromesečju. Za to je najviše bio zaslužan neto odliv po osnovu kratkoročnih finansijskih obaveza i odliv novca iz banaka u Kini, u kombinaciji s naglim padom bruto odliva iz Rusije, ali priliv portfolio investicija i kratkoročnog kapitala presušio je na drugim mestima u trećem kvartalu 2015. Neto tokovi kapitala ka privredama u usponu i graničnim tržištima čak su pali na nulu, što je najniži nivo još od krize 2008/9. Važna okolnost je ne samo manji priliv već i sam obim odliva iz pogođenih privreda.

Šta stoji iza ovoga? Trzaj koji je proizvelo očekivano zatezanje američke monetarne politike jedan je od razloga. Drugi je uticaj padajućih cena sirovina na nekoliko privreda u usponu, uključujući Rusiju, Brazil i Južnu Afriku. Još jedan faktor je geopolitička nestabilnost, posebno na Bliskom istoku. Korupcionaške afere obično isplivaju kad se plima privredne aktivnosti povuče; nije onda iznenađujuće da je državni vrh Brazila uzdrman velikim skandalom, koji se i dalje širi. Kineski predsednik Si Đinping (Xi Jinping) želi da očisti svoje redove - ali i samo ganjanje korupcije, po prirodi stvari, narušava poverenje u vlast.

Ipak, najvažniji od svih razloga jeste uviđanje sve goreg učinka privreda u usponu - u cikličnom, i što je još važnije, u strukturalnom smislu. Od pet zemalja koje čine BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), jedino Indija doživljava procvat. A još je gore što je, u periodu između 2010. i 2014, u proseku, negde oko jedne trećine usporavanja privrednog rasta u 24 najveće privrede u usponu bilo izazvano strukturalnim faktorima. Posebno zabrinjava pad stope rasta ukupnog faktora produktivnosti - opšte mere učinkovitosti. Takođe brine i sporiji rast trgovine, koja je sama po sebi delimično rezultat, a delimično uzrok slabijeg rasta. Dinamika globalizacije jenjava.

Kina je nesumnjivo najvažnija privreda u usponu. Previranja na tržištu oslabila su veru u sposobnost njenih lidera. Međutim, suštinski je važno razumeti da se njeni problemi ne mogu rešiti iznuđenim tehnokratskim potezima. U kineskoj privredi primetne su brojne neuravnoteženosti, neverovatno visoka stopa štednje, ekstravagantne stope ulaganja, kao i veliki dug.

Prirodno rešenje za ovaj problem mogli bi biti dozvoljavanje odliva kapitala, velika depresijacija renminbija i stoga ponovno pojavljivanje visokih suficita bilansa tekućih plaćanja. Ali takvo „rešenje“ predstavljalo bi pretnju za stabilnost ostatka svetske ekonomije, posebno otkad su se evrozona i Japan opredelili za gotovo istu opciju. Peking odoleva pritisku; bruto devizne rezerve su pale za 660 milijardi dolara (17 odsto) od juna 2014. No, ukoliko se ovo nastavi (a sigurno hoće), vlasti će morati da pooštre sistem kontrole iznošenja kapitala iz zemlje, što bi podrilo reforme; ili da puste da devizni kurs padne, što bi destabilizovalo svet.

Dešavanja u privredama u razvoju direktno utiču na živote milijardi ljudi i od globalne su ekonomske važnosti. Još jedan niz špekulativnih mehura, onaj u privredama u usponu, glasno puca. To će ostaviti nasleđe finansijskih potresa, a ukoliko se s njim ne postupa na pravi način - i nenaplativ dug.

Ipak, vađenje finansijskih fleka nakon krize - koje nam je toliko poznato da je to već pomalo depresivno - samo je jedan od izazova s kojima se svet suočava. Podjednako je važno naći novi, moćni motor tražnje dok stari štuca i kvari se. A gde bi se on mogao naći - uopšte nije očigledno. Međutim, ostatak sveta se uzda, verovatno s previše optimizma, da će se SAD postarati da dobiju ono što traže. Nažalost, one to neće učiniti. Ne bi to uradile ni da se Fed nije odlučio za pooštravanje. Prilagođavanje koje predstoji svetskoj ekonomiji, toliko zavisnoj od kreditnih mehura, biće teško. Verovatno neće biti baš potpuna propast. Ali neće baš biti ni zabavno.

Martin Wolf