Pad cena ovog proizvoda iz repe i trske mogao bi ove godine da se zaustavi, pre svega zbog loših klimatskih uslova i slabijih zaliha u 2014. godini

Proizvodnja šećera iz šećerne repe počela je tek u doba Napoleonovih ratova. Investitori se s pravom pitaju da li je to bilo i poslednje razdoblje kad se na tom proizvodu moglo zaraditi. Cene šećera na globalnom tržištu pale su poslednjih godina usled prevelike ponude i slabljenja nacionalnih valuta Brazila i Australije, velikih proizvođača šećera na koji se primenjuje režim slobodne trgovine. Niže su i cene u Evropskoj uniji, na koje utiče složeni sistem kvota, uvoznih dažbina i garantovanih cena šećerne repe.

Ipak, postoje znaci da bi se stanje uskoro moglo popraviti. Vremenski uslovi su nepovoljno uticali na žetvu, dovodeći do malog oporavka cena širom sveta. Evropski proizvođači, preplavljeni zalihama posle rekordne žetve 2014, smanjili su setvu naredne godine. Jedan od najvećih svetskih proizvođača hrane „AB fuds“ (Associated British Foods) izjavio je u četvrtak da očekuje da će se 2016-2017. pojaviti deficit na ovom tržištu prvi put posle 2008-2009. Osim toga, EU će krajem 2017. godine ukinuti sistem kvota, što bi moglo omogućiti evropskim proizvođačima da povećaju prodaju šećera iz šećerne repe na štetu onog koji se dobija iz šećerne trske, koja se često uvozi iz bivših kolonija.

Oporavak cena je preko potreban. Samo dan ranije najveći evropski proizvođač šećera nemački „Zidcuker“ (Südzucker) objavio je da su prihodi od ovog proizvoda pali za 11 odsto na 2,3 milijarde evra tokom devet meseci do novembra 2015. i da je taj ogranak kompanije zabeležio gubitak od 39 miliona evra. Ogranak kompanije „AB fuds“ koji se bavi proizvodnjom šećera ostvario je povrat na kapital od samo 2,4 odsto prošle godine zaključno s novembrom. Vrednost za akcionare je još manja ako se uračunaju i troškovi kapitala. Obe kompanije izvršile su krupne rezove da bi smanjile troškove i odavno su razgranale svoje poslovanje, koje sad obuhvata i proizvodnju dodataka ishrani i maloprodaju kako bi se anulirala volatilnost ove sirovine.

Korporativna struktura ima veliku zaslugu za to što su ove kompanije još uvek u poslu. I jedna i druga imaju odane velike akcionare - za „AB fuds“ je to porodica Veston (Weston), a za „Zidcuker“ jedna zadruga proizvođača šećerne repe. S druge strane, kompanija „Tejt i Lajl“ (Tate & Lyle), koja ima nešto otvoreniji registar akcionara, prodala je svoj ogranak za proizvodnju šećera 2010. godine.

„AB fuds“ je 2012. godine ostvario veći operativni profit od šećera nego od svog čuvenog modnog maloprodajnog lanca „Prajmark“ (Primark).

Malo je verovatno da će se takva situacija ponoviti. Čak i ako se cene oporave, boljitak se neće osetiti pre 2017. godine. Ako se to ipak ne desi, povrat na ulaganja akcionara mogao bi da doživi svoj sopstveni Vaterlo.

FT.com