Tehnološki džin ili predvodnik, kako je dugo imenovan, poslednjih pet godina beleži uzastopni pad prihoda, ali sa izvesnim optimizmom navodi podatke sektora koji se bave analizom podataka, računarstvom u oblaku, mobilnim računarstvom i bezbednošću

Poslovni rezultati objavljeni prošlog utorka pokazali su da je IBM nanizao celih 15 uzastopnih kvartala s padom prihoda. Ako ništa drugo, finansijsko posrnuće ovog tehnološkog diva pomoglo je da se iskorene neke izlizane fraze.

„Niko nikad nije otpušten zbog kupovine akcija IBM“, rečenica je koja se više ne može čuti, a izraz „predvodnik“, koji je često stajao uz ime ove kompanije, ne upotrebljava se više u tom kontekstu.

Uprkos činjenicama koje ukazuju da je kompanija u očajnoj situaciji, izgleda da u njoj vlada neobjašnjiv optimizam. Povremeno se pojavi, pa opet ugasi poneki tračak nade. Pre pet godina tadašnji direktor IBM postavio je operativnu zaradu od 20 dolara po akciji kao cilj kompanije do 2015.

Sadašnji čelnici IBM su, pomalo zakasnelo, odustali od tog cilja prošle godine, da bi ubrzo ponovo smanjili procenu zarade s najmanje 15,75 na najmanje 14,75 dolara po akciji. I tako sniženu prepreku kompanija je preskočila s velikom mukom, dostigavši zaradu od 14,92 dolara po akciji. Teško da se time može dičiti.

Pre prošlog utorka analitičari su ipak očekivali da će procena zarade za 2016. porasti na 15 dolara po akciji. IBM je razvejao te nade objavljivanjem prognoze od 13,5 dolara. Akcije koje su već pretrpele ozbiljne udarce potonule su na najniži nivo u poslednjih pet i po godina.

Uz težak teret dugova, ukupna vrednost kompanije je osam puta veća od njene zarade pre odbitka kamate, poreza na prihod i troškova depresijacije, što nikako ne uliva spokoj. Prošlo je više od tri godine otkako je Džini Rometi (Ginni Rometty) postavljena na čelo kompanije da bi sprovela reorganizaciju, ali još uvek ni traga od oporavka.

Ali IBM drugačije vidi situaciju. Reč „napredak“ upotrebljena je osam puta tokom objavljivanja procene zarade. Optimizam dolazi od činjenice da sektori koji se smatraju „strateškim imperativima“ - oni koji se bave velikim i kompleksnim skupovima podataka (big data), analizom podataka, računarstvom u oblaku, mobilnim računarstvom i bezbednošću - beleže stabilan rast, mada tradicionalno jaki sektori usluga i hardvera i dalje slabe.

Međutim, taj uspeh nije ni dovoljno brz niti siguran da bi vratio poljuljano poverenje.

Sektori kojima se posvećuje najveća pažnja sada donose 35 odsto prihoda, što je više nego što je očekivano u ovoj fazi reorganizacije, ali je delom i posledica bržeg slabljenja tradicionalnih oblasti poslovanja.

Šačica optimista kladila se na rast prihoda ove godine. Iako IBM nije objavio prognozu prihoda, izgleda da se nada nečemu boljem od 16, 17, 18 i 19. uzastopnog kvartala s padom. Izgleda da i sama priča o finansijskom posrnuću IBM postaje izlizana.

FT.COM