Goldman Saks svakako veruje u „robote savetnike“ jer je prošle nedelje kupio „Onist dolar“, malu kompaniju koja omogućava jeftiniju automatsku verziju ličnog finansijskog konsultanta

Bankarska grupacija Goldman Saks (Goldman Sachs) prošle nedelje je kupila malu finansijsko-tehnološku kompaniju „Onist dolar“ (Honest Dollar) iz Teksasa, koja se bavi organizacijom penzionih planova malih kompanija i samozaposlenih radnika. Građevinski radnici i vozači taksija nisu baš uobičajeni klijenti Goldman Saksa, tako da je ovo znak revolucije u sektoru upravljanja imovinom.

Iako ne voli da ga tako etiketiraju, „Onist dolar“ predstavlja jednu od novih vrsta „robota savetnika“ koji nude jeftinu automatsku verziju nečega za šta je nekada bilo potrebno mnogo vremena i novca. Umesto skupog savetnika koji bira akcije i obveznice u koje bi štediše trebalo da investiraju, računar taj posao radi na mnogo sofisticiraniji način samo jednim pritiskom na dugme.

Kada je u pitanju raspodela sredstava, nema nikakvih tajni. Računar koji ima pristup standardnom nizu indeksnih fondova i fondova kojima je moguće trgovati na berzi (ETF) za tren oka može osmisliti odgovarajuću dugoročnu investicionu strategiju za većinu ljudi.

Sami birate stepen rizika koji ste spremni da preuzmete na skali od jedan do deset i unosite podatke o svojim prihodima i investicionom horizontu. Robot vam potom predlaže spoj američkih akcija i akcija tržišta u usponu, određene korporativne i državne obvezničke fondove i koliko novca treba da uložite. I eto!

Startap kompanije sa robo-savetnicima, kao što su „Beterment“ (Betterment) i „Veltfron“ (Wealthfront) u SAD i „Natmeg“ (Nutmeg) u Britaniji, rastu velikom brzinom. One investitorima nude lakoću i jednostavnost po veoma niskoj ceni - često za četvrtinu nižu od one koju bi naplatio neki savetnik za investicije u banci Morgan Stenli (Morgan Stanley) ili Banci Amerike Meril Linč (Bank of America Merrill Lynch).

Pričekajte, kažu u ovom momentu ljudi iz sektora upravljanja bogatstvom, među kojima je Džejms Gorman (James Gorman), izvršni direktor banke Morgan Stenli. Roboti primenjuju zdrav razum na jednostavan način, ali to nije isto što i davanje sofisticiranih saveta.

„Neko ko može sesti sa vama i pomoći vam da donesete niz složenih odluka - to nije nešto što će nestati“, rekao je Gorman na konferenciji koju je organizovao Njujork tajms u novembru.

Ne, nije - za one koji to mogu da priušte. Ako imate da uložite pet miliona dolara, porodičnu firmu koju biste u nekom trenutku prodali, nasledstvo koje morate uzeti u obzir, bivšeg supružnika koga izdržavate i konstantan strah da će se vaša ovozemaljska dostignuća jednoga dana pretvoriti u prah, verovatno vam zaista treba finansijski savetnik. Ukoliko imate 50 miliona dolara i kuće na tri kontinenta, privatni švajcarski bankar prava je osoba za vas.

U tom slučaju, isplati se platiti nekome kome verujete naknadu od jedan odsto kako bi vas savetovao o osnivanju porodičnih investicionih fondova da biste se u potpunosti osigurali, izbegli porez i upotrebili svoj novac istovremeno svodeći rizik na minimum. On ili ona će možda čak i zaraditi svoju proviziju time što će vas ubediti da ne činite glupe stvari kada ste u panici.

„Vangard“ (Vanguard), grupacija za upravljanje imovinom, specijalizovana baš za vrstu indeksnih fondova kakve pokreću kompanije koje koriste robo-savetnike, sprovela je zgodno istraživanje koje čini da se ljudi savetnici osećaju korisno. U istraživanju se tvrdi da savetnik može dodati 1,5 odsto klijentovom godišnjem dobitku od investicija uz pomoć „bihejvioralnog usmeravanja“. To podrazumeva da ne dozvoli klijentu da ulaže novac hirovito ili odustane od investicija prilikom manjeg pada vrednosti koji je privremenog karaktera.

Usluga koju pruža savetnik ili privatna banka je lična i daje osećaj udobnosti i sigurnosti da neko vodi računa o vašim interesima i da će sprečiti izbijanje haosa. Takvi dobici su emotivne prirode koliko i finansijske. Kako „Vangard“ primećuje, zapošljavanje baštovana nije finansijska strategija: dividenda ovde potiče od sedenja u dobro održavanom vrtu i osećaju bezbrižnosti.

Ništa od ovoga, međutim, ne umanjuje vrednost glavne teme: za većinu investitora, robot će imati isti učinak kao i bilo koji čovek. Tradicionalni industrijski model, po kome se ista osoba bavi i raspodelom sredstava i složenijim savetima, više ne postoji. Kada je reč o prvoj pomenutoj aktivnosti, roboti su veći eksperti nego što su savetnici ikada bili.

Zamislite bogatog klijenta kako sedi na svom tremu tokom sedamdesetih godina prošlog veka dok mu finansijski savetnik govori da investira u glamurozne akcije neke od najvećih kompanija iz tog perioda (Nifty Fifty) poput „Koka-Kole“ (Coca-Cola) (dobre) ili „Polaroida“ (loše). Njegovi unuci sada mogu da biraju između hiljada globalnih akcija i obveznica putem ETF fondova koristeći robotsku aplikaciju na mobilnom telefonu, a da na kraju budu u boljem položaju.

Ovu tehnološku revoluciju nisu izmislili robo-savetnici. Oni su samo primetili, i iskoristili, jedan širi i dublji pomak ka pasivnom investiranju putem ETF i indeksnih fondova. Ovi fondovi podražavaju šira kretanja na tržištu i ne zavise od ljudi koji treba da izaberu pojedinačne akcije i obveznice. To eliminiše više slojeva troškova, omogućavajući robotima da automatizuju čitav proces, od raspodele sredstava do trgovanja akcijama.

Sve dok pojedinac ulaže postojano i uporno tokom dužeg perioda - što je ono čemu bi ga dobar savetnik poučio - robot može novac da usmerava na inteligentan način. Najveća opasnost ne leži u tome što ćete poslušati robota, već u tome što ste ljudsko biće: ponašate se emotivno i neplanski.

Logičan zaključak je da bi većini običnih investitora bilo bolje kad roboti ne bi samo mogli da se bave raspodelom sredstava već i da konfiskuju njihovu ušteđevinu i odbijaju da im je vrate dok investicije ne dospeju za plaćanje. Ljudima koje bi roboti lišili izbora ne bi bili potrebni savetnici da ih usmeravaju.

Ovo se ipak neće desiti dok se roboti ne pobune, te će bogati nastaviti da zapošljavaju savetnike. Ostali ne mogu da ih priušte, ali sada mogu da zaposle mašinu. Za razliku od Morgan Stenlija i Meril Linč, Goldmanu nedostaje mreža savetnika za upravljanje bogatstvom. Ali zato ima priličan broj kompjutera i očigledno je spazio dobru priliku.

John Gapper