TONČI HULJIĆ PRVI PUT OTKRIO KAKO SU MU UKRALI POBEDU NA EVROVIZIJI: Frontmen Magazina u velikoj životnoj ispovesti za Kurir o zetu Petru Grašu i pevačicama

Najteže pitanje za čoveka od 63 godine je čega se prvog seća u životu. Verovatno je to moje srećno detinjstvo i jedno neopterećeno odrastanje sina jedinca. Nisam imao brata, a ni sestru, pa su roditelji bili potpuno posvećeni meni. A kad je neko posvećen tebi, to znači da moraš ići u puno škola.

Kako sam počeo

Moja želja je bila da upišem režiju u Pragu, ali sam upoznao Vjekoslavu i odlučio da studiram pravo u Splitu. I ona je zbog mene upisala isti fakultet, a ne književnost u Zagrebu. Ubrzo se desio hit "Kokolo" i bilo je gotovo. Nisam osnivač grupe Magazin, ali sam napisao gotovo sve pesme. Oni su dugo bili poznati hotelski bend, a ja sam želeo da budemo autorski. Počeo sam da pišem pesme da bih tu i ostao. U grupu sam stigao kao zamena na godinu dana i nisam želeo da postanem tehnološki višak. Imao sam 19 godina i tek sam završio srednju muzičku. Muka mi je bilo više vežbanja klavira i škole. Prvi put sam se tu sreo s pop muzikom. Bili su tada aktuelni Bi Džiz. I počeo sam da skidam te harmonije. Prvo smo se zvali Mladi batali, pa Dalmatinski magazin.

Nikad nisam voleo sviranje koncerata i putovanja. Smatrao sam da je to gubljenje vremena. Devedesetih sam odlučio da dođe neko umesto mene u grupu i svira. Magazin je ostao inkubator tih velikih karijera od Danijele Martinović, Jelene Rozge do Petra Graša. Grašo je došao da mene zameni u bendu, a danas mi je zet. Njega je posle zamenio moj sin Ivan. Danas ponekad i ja sviram, ali samo velike koncerte.

O pevačicama

Nastanak Magazina vezujem za dolazak u grupu Ljiljane Nikolovske i pesmu "Kokolo". To je prvo što je i Ljilja ikada snimila u životu. Ona je otišla iz benda jer je želela da se uda i odseli. Imali smo već spremnu njenu zamenu. Magazin i dalje ljudi najviše vezuju za Jelenu Rozgu. Provela je deset godina u bendu. I danas peva na svojim koncertima i hitove Magazina. Naravno da stariji navijaju za Ljilju. Ona je ušla u istoriju s pesmama "Piši mi", "Put putujem", "Tamara"... I danas ljudi uživaju da ih pevaju. Svaka pevačica je zaslužna što je bend opstao tolike godine.

Danijela Martinović je u bend došla u osetljivo vreme, kad je bio rat. Posle nastupa na Evroviziji s pesmom "Nostalgija" došlo je vreme za rastanak. Napravili smo joj solo karijeru, ali doveli i Rozgu u bend. Posle je došla Ivana Kovač, a onda i Andrea. Ona je ostala najduže u grupi, čak 13 godina. Nova pevačica Lorena je imala vatreno krštenje baš nedavno u Beogradu, na jednoj privatnoj zabavi. Poslednjih godina smo svirali u Sloveniji i Hrvatskoj, ali sada se vraćamo na velika vrata. Želim da se za koju godinu obeleži pola veka benda. Lorena je jedna nova adrenalinska injekcija. Objektivno, mislio sam da je zadnja pevačica Andrea. Novo lice primetio sam kao član žirija u jednom šou-programu. Mislio sam da Lorena ima 25 godina, a bilo joj je tek 16. Njen glas je nešto posebno. Odmah su je poredili s Doris Dragović. Sada ćemo izbaciti i pesmu na engleskom jeziku. Ona može otpevati sve što poželim.

Nova muzika

Da danas počinjem karijeru, verovatno bih pisao rep i trep muziku. U pop muzici okvir vam je ljubav. Kako bih bio slobodniji u izrazu, nastao je bend Madre Badeša. Čuli ste novu pesmu Bebi Lazanje o bulingu u školama... Mogu i ja to da pevam, ali ne ide za Magazin.

Ukradena pobeda

Na Evroviziji sam bio šest puta. Godine 1999. bilo je sve spremno za pobedu Doris Dragović. I onda su dva dana pred finale pokušali da nas diskvalifikuju, jer se na traci čuju muški vokali. A ti muški vokali su bili sintisajzeri. Ostavili su nas u takmičenju. Bio bi skandal da su nas izbacili. Doris je bila apsolutni favorit za pobedu. Ljudi u publici su nosili perike i bili obučeni kao ona. Nisam te godine imao dilemu da li pobeđujemo ili ne. Milenijumska Evrovizija je morala biti u Švedskoj, Skandinavci su se odlučili da se ujedine. Morala je da pobedi Švedska. Nisam te godine pobedio na Evroviziji, ali mi je to učešće otvorilo vrata svetske karijere.

Uspeh u Kini

Moja muzika izvođena je na Olimpijskim igrama, ali je korišćena i u filmovima kao što je ostvarenje Hita Ledžera "Kazanova". Iako je unutra Vivaldi, drago mi je da je moja muzika korišćena za trejler. Naš izvođač Maksim Mrvica apsolutno je najveća zvezda u Kini. Radili smo otvaranje Spring gala šoua, a to je, posle kineske Nove godine, najveći šou na svetu, a otvorio ga je Mrvica. Možda uspe čak i da bude i jedini izvođač stranac koji je dva puta tu nastupio.

Saradnja sa Skorsezeom

Veliki uspeh sam napravio s grupom Bond. Jedan uspeh u svetu, i tebi su sva vrata otvorena. Prvi album Bonda mi je otvorio mogućnost rada na filmu "Aleksandar Makedonski". Skorseze je trebalo to da radi. "Univerzal" je bio vlasnik prava na film i prava na grupu Bond. Poslali su mu tu numeru - "Alexander The Great". On je rekao: "To je tačno to što mi treba, sviđa mi se." Skorseze je veliki poznavalac muzike. Snimanje je bilo otkazano. Posle je prava preuzela druga kompanija i nije došlo do naše saradnje. Na kraju je to snimio Oliver Stoun za "Vorner bros".

London

Žalim što 2000. nisam prihvatio ponudu da se s porodicom preselim u London. Mislio sam da tamo neću biti srećan. Druga kočnica su bile karijere više od 20 izvođača o kojima smo vodili računa. Shvatio sam da nema ko da im piše pesme. Nije bilo autora mog "toucha". Ja razmišljam strateški i dugoročno, zbog čega sa svim svojim izvođačima imam gotovo familijarne odnose koji traju 20-30 godina. To je retkost i u svetskim okvirima. Moram još nešto da ti priznam. Mnogo su lakši za saradnju stranci od naših umetnika s Balkana.

Pogledajte šta rade zajedno u Beogradu Nina Badrić i Jelena Rozgra

Crkvena muzika

Za vreme korone sam otkrio i mise kao formu. Čudi me da toga nema u pravoslavlju, već samo kod nas katolika. Od misa su živeli svi autori u srednjem veku. Mogao si tada da preživiš kao dvorski kompozitor ili da sviraš orgulje u crkvi. Probao sam tada da napravim misu. Hteo sam valjda da se dopadnem i bogu (smeh)! Nije to strah od smrti, nego očaj. Svaki život je lep. Sada radim više nego ikad bežeći od smrti. Počeo sam i ja da se pitam kuda sve ovo vodi. Posebno kad radiš u čudesnom svetu kao što je estrada. Probudio sam se tri ili četiri puta i rekao: "Teraj sve u pi*du materinu!" Prvi put sam pukao krajem devedesetih. Izbacio sam više od 100 pesama godišnje. Upao sam u neku vrstu depresije. Pesma "Marija Magdalena" Doris Dragović me je vratila u život. Posle sam upao u hiperprodukciju instrumentalne muzike. Mnogo je lakše nju pisati jer nema teksta.

Moja baza je porodica

Imam dvoje dece, Hanu i Ivana. Hana mi podarila dvoje unučića. Danas u sebi vodim demonsku borbu - gledati unuke kako rastu ili raditi i dalje. Unuka od dve godine je veoma talentovana. Ide na opere i u pozorište. Unuk ima tek dva meseca. Nadam se da će biti jedini normalan u familiji (smeh)!

Ivan ima 36 godina. Čekao sam da doktorira autorska prava. Piše pesme i pomaže oko engleskog jezika. Na mamu je povukao književni gen. Živi uglavnom u Zagrebu jer ide na silne sastanke na koje ja ne stižem.

Oaza nam je na Krku. Više nam to prija nego da budemo u kući na plaži u Splitu. Nisam veliki navijač Hajduka. Voleo bih da osvoje titulu u fudbalu. Napravio sam u jednom selu na Krku i kuću od temelja po svojoj meri. Želim da tamo sagradim i muzički studio. Krk ima aerodrom, a za sat vremena sam u Zagrebu. Vjekoslava, ćerka i Petar su u Splitu.

Smisao u veri

Danas mi je vodilja u životu vera. Našao sam smisao i mir. Da sam osetio boga ranije, verovatno bih se zaredio (postao sveštenik op. aut.). Boga sam osvestio sa 40 godina. Sve što sam naumio sam do tada postigao. Počeo sam da se bavim biznisom iz dosade. Pisanje pesama mi je dojadilo. Međutim, dobio sam nekoliko šamara u životu da treba da pišem muziku. Ko zna šta bi bilo da sam otišao u Los Anđeles 2002. godine. Propao mi je potpisan ugovor. Opalili su me mokrim peškirom po glavi. Ko zna zašto je to dobro.

Život

Život koji vodim nije zdrav. Znate, ja sam hipohondar. Imam mladog lekara koji ide stalno sa mnom na put kad odlazim na više dana. Počeću da vodim i trenera sa sobom. Na tim putovanjima mi najviše fali kretanja. Postao sam zavisnik od fizičke aktivnosti. Pijem razne suplemente. Medicina ide napred. Ipak, na kraju najvažnije je da smo živi i zdravi.