Tadić smatra da se postavlja i pitanje da li su ubice Đinđića bili članovi nekih stranaka, da li su šefovi nekih političkih stranaka bili u kontaktu sa ubicama Đinđića. Ko je sve bio u kontaktu sa ubicama? To je pitanje koje mora da se otvori u javnosti.

BEOGRAD - Stranka koju sam vodio, Demokratska stranka (DS), i Vlada Srbije, formirana 2007. godine, imali su mnogo manje prilike da otkriju političke inspiratore ubistva Zorana Đinđića, nego Vlada koju je vodio Zoran Živković, izjavio je predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić.

Svi koji tvrde obratno, rekao je Tadić, "prave spomenik ludosti" i pokušavaju da zabašure svoju odgovornost što u vreme akcije "Sablja" istraga nije išla do kraja.

Do sada sam u javnosti ćutao u javnosti u vezi sa tim, zato što sam, u vreme svojih mandata, želeo da istrage za ubistvo i sudski proces dobiju na kraju svoje finalne forme, kao i da se obezbedi ambijent da istraga o političkim inspiratorima ubistva Đinđića bude dovedena do kraja, objasnio je Tadić.

Ali, sada ću postaviti u javnosti pitanje onima koji stalno pokušavaju da prebace odgovornost na mene zašto nisu otkriveni i politički inspiratori za Đinđićevo ubistvo - da li je istraga za bilo koje ubistvo ili za inspirisanje nekog ubistva efikasnija ukoliko se izvrši odmah nakon ubistva ili pet godina kasnije?

Prema oceni Tadića, Vlada koju je vodio Živković imala je ambijent vanrednog stanja i mogućnost da utvrđuje, ne samo ko su ubice, nego i da naloži upad i policijsku istragu svih političkih stranaka koje su mogle biti povezane sa ubistvom Đinđića.

Tadić smatra da se postavlja i pitanje da li su ubice Đinđića bili članovi nekih stranaka, da li su šefovi nekih političkih stranaka bili u kontaktu sa ubicama Đinđića. Ko je sve bio u kontaktu sa ubicama? To je pitanje koje mora da se otvori u javnosti.

Želim jednom za svagda da se napravi ozbiljna istraga političke pozadine ubistva Đinđića, rekao je Tadić i ocenio da odgovornost za to pitanje imaju sve vlade - od Mirka Cvetkovića, preko Ivice Dačića, do danas Aleksandra Vučića, kao premijera.

On smatra da se u javnosti, na neverovatan način, postavlja i pitanje formiranja vlada u kojoj je DS bila u koaliciji 2007. godine sa Vojislavom Koštunicom i 2008. godine sa socijalistima Ivice Dačića.

To pitanje u optužujućoj formi postavljaju nekad moji saborci ili članovi DS, koji su bili članovi tih vlada, a i oni koji su pripadali tom političkom proevropskom bloku, ali zaboravljaju jednostavnu činjenicu, ocenio je Tadić.

Suđenje za ubistvo Đinđića imalo je svoj epilog u maju 2007. godine, pet meseci posle izbora, podsetio je Tadić i dodao da sud ne bi imao političku podršku za osuđujuću presudu ubicama premijera na višedecenijske kazne zatvora da su Vladu Srbije činile stranka Vojislava Šešelja, koju je tada vodio Tomislav Nikolić, i Vojislava Koštunice.

Sudski proces vezan za ubistvo Đinđića je završen septembra 2009. godine i onaj ko misli da je trebalo ponovo 2008. godine obezbediti vladu tih istih aktera, suštinski se zalagao da se napravi politički ambijent, ne da se osude ubice, nego da se oslobode, rekao je Tadić.

Ja sam se tada vladao Đinđićevom devizom - ako moraš da progutaš žabu, učini to sa najvećom. Za mene te vlade nimalo nisu bile prijatne, jer sam ih, kao predsednik DS, kreirao sa ljudima koji su bili na drugoj strani političke civilizacije i vrednosnog poretka od mog.

To sam, međutim, uradio da bi se završio proces ubicama Đinđića i da bismo zadržali Srbiju na putu evropskih integracija, zaključio je Tadić.