IVICA DAČIĆ KRITIKUJE EU: Prvo vi napravite plan, milion evra za migrante nije dovoljno!

Nama migranti dolaze iz EU. Pitamo vas kada ćete da uspostavite jasne kontrole i kako ćete da sprečite da dolaze. Nećete to sprečiti sa milion evra koje nameravate da date", podvukao je Dačić

Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić ukazao je, na konferenciji za štampu, da je Evropa suočena sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata, i da je reč o seobi naroda, na čijem putu se nalazi Srbija kao zemlja tranzita.

"Kada sam postao ministar unutrašnjih poslova 2008. broj podnetih zahteva za dobijanje azila bio 77, a u toku ove godine imamo 94.000 molbi. Iako većina migranata koji ulaze u Srbiju iz Bugarske, Makedonije, pre toga iz Grčke, iskazuje nameru da zatraži azil, jasna je namera da je naša zemlja samo tranzitna"“, objasnio je on ocenivši da podizanje ograde ne može biti adekvatan odgovor migratornim izazovima.

"Godinama ste govorili da azilanti dolaze iz Srbije i Makedonije u EU, mi možemo sada da kažemo da nama migranti dolaze iz EU. Pitamo vas kada ćete da uspostavite jasne kontrole i kako ćete da sprečite da dolaze. Nećete to sprečiti sa milion evra koje nameravate da date", podvukao je Dačić i poručio da EU, koja traži od Srbije i zemalja regiona da naprave akcioni plan u vezi imigranata, treba najpre da naprave svoje akcione planove.

"Pošto ga vi u Evropi nemate najveći teret ćemo platiti mi, i toga smo svesni", poručio je Dačić konstatujući istovremeno da je EU zakasnila s konferencijom o azilantima, koju je zakazala za oktobar.

"Lako je praviti probleme u drugim delovima sveta, a da cenu plaćamo mi. Mi sigurno nismo krivi za probleme u zemljama porekla, a dnevno našu granicu prelazi 2.000 migranata"“, primetio je šef srpske diplomatije skrenuvši pažnju da u Srbiji boravi još 44.000 izbeglica iz prošlih ratova, i 220.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, što se ne sme zapostaviti.

Dačić je podsetio da se na Kosovo svega vratilo 1,9 odsto interno raseljenih, i da je Srbija suočena sa migrantornih izbegličkih kriza, te da ne bi bilo korektno da se bavimo samo ovom aktuelnom.

Šef makedonske diplomatije Nikola Poposki ukazao je da je njegova zemlja suočena sa specijalnim problemom da u nju iz zemlje EU dolaze migranti. On je preneo da je do skoro u Makedoniju oko 4.000 imigranata ulazilo dnevno, a da su prognoze da će u narendom periodu dolaziti oko 3.000 dnevno. S tim u vezi je naglasio da je potrebna finansijska pomoć regionu, ali da neće biti dovoljno najavljenih milion evra.

"Dok nemamo evropski odgovor na ovo pitanje niko od nas nema iluziju da će problem biti rešen. Ohrabrujuće je da je Evropska komisija svesna problema", naglasio je on.

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc podvukao je da je neophodno da se pažnja EU preusmeri na zapadno-balkansku rutu, i da je potreban evropski pristup u rešavanju problema azilanata. Kurc je naglasio da je samo uz zajedničko evropsko rešenje moguće pronaći soluciju za izazovom sa kojim se suočava kontinent. On je preneo da je Austrija definisala pet tačaka koje idu od mera u zemljama porekla, među kojima su borba protiv Islamske države, uspostavljanje bezbednosnih zona, ali i bolja raspodela izbeglica u Evropi, kao i efikasnija borba protiv krijumčara.

"Ako ne pronađemo brzo evropski odgovor onda će države pokušati sopstvenim inicijativama da rešavaju krizu. To neće biti supešno i ugrožava evropsku ideju otvorenih granica", upozorio je Kurc.

Evropski komesar Johanes Han, takođe, je ocenio da je moguće savladati aktuelni krizu u vezi azilanata ako "svi budu evropski razmišljali i evropski delovali".

"Svih 28 članica EU treba da sarađuje, i ne smeju se kriti oni koji nisu pogođeni. Za par nedelja mogu drugi regioni Evropi biti pogođeni", ukazao je on.

Han je pozvao na solidarnost svih članica, izrazivši uverenje da će kriza biti savladana, i da će biti stvoreni uslovi da se zemlajma tranzita pomogne. S tim u vezi je kazao da je EU za Sbriju i Makedoniju stavila na raspolaganje po 1,5 miliona evra podrške u suočavanju sa problemom azlanata.

"Glavni zadatak će biti da bilje štitimo spoljne granice, ali moramo da se bavimo i uzrocima. U susedstvu Evrope imamo 20 miliona izbeglica“, naglasio je on. Ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter-Sstajnmajer ukazao je da je problem azilanata i te kako vidljiv.

"Dolazeći na skup sa aerodroma na autoputu sam video grupe ljudi koji pešice idu ka Beču. To pokazuje koliko je hitno potrebno rešiti ovaj problem i sa kolikim izazovom se suočavamo", poručio je on.

Sve države članice EU, kako je naglasio, moraju da ispunjavaju svoje domaće zadatke. Takođe je zatražio evrospku solidarnost i fer raspodelu izbeglica.

"Bez fer raspodele rizikujemo da opadne spremnost na prihvatanje izbeglica u državama koje su posebno izložene teretu migracije. Potrebni su isti standardi i isti procesi, kao i obaveza za blagovremenom registracijom, kazao je Sstajnmajer dodajuići da je neophodno sarađivati i sa zemljama tranzita. Naveo je i da nije pristalica zidova i ograda ukazavši da je u Nemačkoj u toku debata o proglasavanju bezbednih zemalja porekla.

"Ne može biti da zemlje zapadnog Balkana, koje se nalaze u pristupnom procesu, budu države iz koje dolaze ljudi koji traže azil. Pre par meseci je 40 odsto azilanata koji su došli u Nemačku bilo je poreklom sa zapadnog Balkana", objasnio je Sstajnmajer. On je ukazao da je bio na Kosovu gde je jasno stavio do znanja da kosovski građani ne mogu dobiti azil u Nemačkoj, a to isto će učiniti i u Albaniji.

Ministar Kurc kritikovao je oštru Grčku ocenivši da je sramno da jedna zemlja EU samo propušta izbeglice. On je kazao da Grčka čak podržava prolazak izbeglica, navodeći da se s namerom brodovi sa azilantima usidravaju u luku u blizini granice.