Istraživanje se odnosi samo na podršku na republičkom nivou i ono ne oslikava stanje i podršku građana u Vojvodini, gde bi bilo manjih odstupanja.

BEOGRAD - Srpska napredna stranka i dalje ima najveći rejting, 51 odsto podrške građana, za njom je Socijalistička partija Srbije sa devet odsto, pa Demokratska stranka sa sedam odsto, pokazuje danas predstavljeno istraživanje agencije Faktor plus. Podršku od 5,8 odsto ima Srpska radikalna stranka i to su ukupno četiri stranke koje bi prešle cenzus kada bi se održali vanredni parlamentarni izbori.

Ispod cenzusa bi bili Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) 3,1 odsto, Socijaldemokratska stranka (SDP) sa 3,1 odsto, Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS) sa tri odsto, Dveri sa 2,9 odsto, Demokratska stranka Srbije (DSS) sa 2,8 odsto i Srpska narodna partija (SNP) sa 1,3 odsto. Liberlno demokratska partija imala bi 1,2 odsto podrške dok bi jedan odsto podrške imao pokret "Dosta je bilo", a Jedinstvena Srbije (JS) 0,6 odsto.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenio je da bi cenzus mogli da pređu eventualno još Dveri i DSS ako bi zajedno izašli na izbore, kao i da bi socijalisti u koaliciju sa starim partnerima PUPS-om i JS mogli imati između 13 i 15 odsto podrške. On je kazao da je istraživanje pokazalo da stabilno biračko telo imaju socijalisti i naprednjaci i da tu nema drastičnih pomeranja.

Prema njegovim rečima, istraživanje se odnosi samo na podršku na republičkom nivou i ono ne oslikava stanje i podršku građana u Vojvodini, gde bi bilo manjih odstupanja. Na pitanje o koaliciji DS-SDS-LDP on je rekao da bi to zbog cenzusa bilo racionalno, ali ipak teško zamislivo rešenje. Istraživanje je pokazalo i da bi 50 odsto birača izašlo sada na izbore, što je pet puta manje nego na poslednjim održanim republičkim izborima 2014. godine.

Njih 27 odsto reklo je da ne bi izašlo na izbore, a njih 23 odsto da ne zna kako bi bila njihova odluka. Vuk Stanković je kazao i da je 36 odsto anketiranih građana odgovorilo da istovremeno treba održati parlamentarne, pokrajinske i republičke izbore, a njih 32 odsto da ne treba, a ne zna takođe 32 odsto.

Na pitanje novinara zašto nije u anketi bilo formulacije da li uopšte treba da se održe vanredni parlamentarni izbori, već samo da li bi izašli na izbore, on je rekao da ispitanici koji kažu da bi izašli znači da smatraju da izbori treba i da se održe. Istraživanje je pokazalo i da građani najviše odobravaju ono što radi lider naprednjaka i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić - njih 56 odsto, a 31 odsto ne podržava, dok stav nema 13 odsto ispitanika. Istraživanje je pokazalo i da mnogo više građana, međutim, ne odobrava ono što radi predsednik Srbije Tomislav Nikolić - njih 46 odsto, dok 32 odsto odbrava.

Postupke lidera socijalista Ivice Dačića ne odobrava 41 odsto, a odobrava 30 odsto ispitanika. Ono što radi lider SDS Boris Tadić odobrava 12 odsto, a ne odobrava 52 odsto, postupke lidera demokrata Bojana Pajtića odobrava samo devet odsto, a 63 odsto anketiranih ne odobrava. Njih 57 odsto ne odobrava ono što radi lidera radikala Vojislav Šešelj, a svega 12 odsto odobrava.

Vuk Stanković je rekao i da je istraživanje pokazalo da je u odnosu na pre deset godina porastao skepticizam prema EU, odnosno da je 42 odsto ispitanika za to da Srbija postane članica EU, što je za pet odsto manje. Ispitanih 36 odsto veruje da će se poštovati sporazum Beograda i Prištine, njih 18 odsto da neće, dok je 46 odsto reklo da ne zna.

Kako je saopšteno, 44 odsto anketiranih smatra da mogućnost dobrosusedskih odnosa u regionu postoji čim splasnu aktuelne tenzije, a njih 16 odsto da to ne može da se desi. Na pitanje o tome kako vide migrante iz drugih naroda i država, 70 odsto ispitanih reklo je da su ljudi u nevolji i da im treba pomoć, a njih šest odsto misli da im treba pomoći i omogućiti da se integrišu u Srbiji. Da su migranti nevolja za Srbiji koja se ne može izbeći smatra 16 odsto, a da su nevolja koju treba sprečiti i od koje se treba zaštititi misli njih 10 odsto. Istraživanje je rađeno na uzorku od 1.250 ispitanika u periodu od 26. avgusta do 30. avgusta 2015. godine.