Ukoliko Srbija pristane na ucenu i ustupi „Telekom“ Kosovu, to će biti uvod u uzurpiranje i ostale ogromne imovine srpskih firmi na Kosovu i Metohiji

Ukoliko Srbija prepusti „Telekom Srbija“ Kosovu, to će biti uvod da im se pokloni i sva ostala imovina Srbije na KiM, što je najveći strah vlasti u Srbiji, saznaje Kurir od izvora iz Vlade. Prema poslednjim procenama, reč je o sumi od oko 200 milijardi evra!

U taj iznos je uračunata vrednost EPS na Kosovu - 1,2 milijarde evra, zatim Površinski kopovi Kosovo od 577,5 miliona evra, te „Telekom“, koji je procenjen na 31,5 miliona evra...

Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je teško oceniti vrednost imovine.
- Teško je sada reći kolika je ukupna suma, posebno kada se uzme u obzir da je tu reč i o rudnom bogatstvu, obojenim metalima, vodama... Vrednost je sigurno velika - kaže Kovačević.

Borba za deo bogatstva

Prema rečima analitičara Branka Raduna, nerealno je očekivati da Srbija povrati svu tu imovinu, ali može da se bori bar za neki deo.
- Lobiranjem i arbitražom Srbija bi mogla da izvuče deo te imovine. Ona jeste velika, ali pitanje je kolika je tačna cena - kaže Radun.

Da je teško napraviti procenu, smatra i politički analitičar Dušan Janjić. Posebno, dodaje, kada se uzme u obzir i rudno bogatstvo, vode...

Međutim, smatra, kada je u pitanju infrastruktura, zgrade, taj iznos ne prelazi vrednost od oko 40 milijardi evra.
- Vrlo je simptomatično što niko, ni Srbija ni Kosovo, nije uradio novu, tačnu procenu imovine, a to nije teško izračunati - kaže Janjić.

Analitičar Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose rekao je da je izvesno da ukoliko iz Beograda ne bude pozitivnog odgovora o pitanjima telekomunikacija i privatizacije „Trepče“, ne bi trebalo očekivati pozitivan izveštaj o napretku u pregovorima sa EU u oktobru.

Ozbiljan zastoj

Đurđević kaže da u ovom trenutku nije poznato sa kojom vrstom upozorenja su Priština i Beograd suočeni u Briselu, a u odnosu na do sada „najozbiljniji zastoj u pregovorima nastao zbog imovinskih pitanja“.

On navodi da je „očigledno da su i pitanje ‚Telekoma‘ i još neki delovi Briselskog sporazuma ostali neispunjeni, što govori da je politički dijalog u krizi, kao i tehnički, koji iz njega proizilazi“.

K. B.