BEOGRAD - Sednica Skupštine Srbije nastavljena je danas, a poslanici početak rada koriste da postavljaju pitanja i traže obaveštenja od predstavnika vlasti.

Poslanici bi posle toga trebalo da počnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o vodama. Izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju predviđaju procedure i rokove za korišćenje sredstava iz evropskih IPARD fondova.

Resorni ministar Branislav Nedimović rekao je juče da su izmene tog zakona preduslov za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 11 sa EU, koje se odnosi na poljoprivredu, a omogućiće da se na transparentan način koriste sredstva od 175 miliona evra iz IPARD fondova EU.

skupstina-srbije.jpg
Foto: Nebojša Mandić

Prema rečima Nedimovića cilj izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi je da se proširi krug korisnika novca iz republičkog budžeta.Izmenama i dopunama Zakona o vodama koje će poslanici takodje danas razmatrati utvrdjena su pravila o ispuštanju i kvalitetu komunalne vode i usaglašena su sa pravilima EU o prečišćavanju otpadnih voda.Nova sednica parlamenta počela je juče kada su poslanici raspravljali o kandidatima za sudije Ustavnog suda Srbije.

Šta su sve poslanici pitali vlast...

Poslanici u Skupštini Srbije danas su od predstavnika Vlade Srbije tražili obaveštenja o problemima sa otvaranjem pregovaračkih poglavlja sa EU i razlozima zbog kojih je premijer Srbije Aleksandar Vučić napustio Brisel, zatim o odnosima Srbije sa Rusijom i okolnostima vezanim za ubistvo Zorana Đinđića.

Poslanica Demokratske stranke (DS) Aleksandra Jerkov rekla je da se Vučić jučerašnjom odlukom da napusti Brisel poneo neodgovorno prema strateškom opredeljenju gradjana - ulasku Srbije u EU.Aleksandra Jerkov je pitala da li je Vučić napuštanjem Brisela svoje potrebe oko predizborne kampanje stavio ispred potreba gradjana Srbije. "Ima li Srbija drugu strategiju osim durenja i zašto sada cela javnost treba da čeka do šest po podne da bi čula šta će on (Vučić) sada reći naciji", pitala je Aleksandra Jerkov povodom najavljenog obraćanja premijera javnosti.Ona je pitala i zašto Srbija godinama već ne može da reši probleme obrazovanja nacionalnih manjina na maternjim jezicima, zbog kojih je blokirano otvaranje Poglavlja 26.

aleksandra-jerkov-lokalni-izbori-vojvodina-izbori.jpg
Foto: Beta

"Da li Vučić zaista misli da je strategija durenja, kao deca u osnovnoj školi, ozbiljna državna strategija i da li je moguće da smo prvi put čuli za te probleme (u vezi poglavlja 26) juče u Briselu. Da li smo možda mogli da ih predupredimo i rešimo", pitala je Aleksandra Jerkov.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj interesovao se za ubistvo nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Djindjića i ubistvo dvojice gardista u kasarni u Topčideru 2004. godine. On je pitao ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića zašto MUP ne preduzima ozbiljne korake na planu rasvetljavanja nekih od najpoznatijih ubistava od 2000. godine, a u prvom planu ubistva Đinđića i ubistva dvojice gardista.

Šešelj je kazao i da je uloga Nebojše Čovića u zaveri ubistva Đinđića bila veoma velika i da sada "imamo neoborive dokaze". On je govoreći o smrti gardista rekao da je očigledno da je Vuk Jeremić učestvovao u zataškivanju ubistva, ali je naveo da je Jeremićeva uloga u tome bila minimalna.

vojislav-seselj.jpg
Foto: Printscreen Narodna Skupština

"Ne može mu uloga biti veća od uloge Borisa Tadića (tadašnjeg predsednika Srbije) u čijem kabinetu je on tada civilno služio vojsku. Najvažnija je uloga Tadića i monstruoznog Mikija Rakića koji stoji iza svih nameštaljki i afera plasiranih protiv političkih protivnika", rekao je Šešelj.On je naveo i da zna da su naprednjaci zahvalni Rakiću i da on ima zasluga za formiranje SNS, ali ih je pozvao da sada razjasne njegovu ulogu pošto je "mrtav i ne može da podlegne odgovornosti". Šešelj je kazao i da je svrha prozivanja Jeremića bila da se politički diskvalifikuje i da je to postignuto i da sada treba rešiti ubistvo dvojice gardista.

Šefa poslaničke grupe Dveri Boška Obradovića interesovalo je zašto Srbija nema kancelariju za saradnju sa Rusijom, a ima sa Evropskom unijom i "zašto ne smemo da poboljšamo stratešku saradnju sa Rusijom već moramo da trpimo i dalje ucene i pritiske iz Brisela".

bosko-obradovic-dveri.jpg
Foto: Printscreen

Obradović je pitao Vučića i kada će biti rešeni problemi radnika Industrija kotrljajućih ležaja IKL koji je u stečaju, a kojima nisu isplaćene zarade, nije povezan staž i pitao šta će biti sa imovinom tog preduzeća.

Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Marinika Tepić pitala je u kom svojstvu je ministar za rad, zapošljavanje i boračka pitanja Aleksandar Vulin otvorio prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama.Ona je tražila da joj Vulin kaže odakle mu podaci da u Srbiji ima 118 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina i 39 mešovitih, i 76 kanala koji emituje 8.000 programa na jezicima nacionalnih manjina i 103 radio stanice na kojima se emituje 110.000 sati programa na jezicima nacionalnih manjina.Marinika Tepić je tražila da joj Vulin u odgovoru decidno nabroji sve te medije i sve programe koji oni emituju.Poslanici su nakon postavljanja pitanja počeli raspravu o poljoprivrednim zakonima.

Ministar Nedimović: Sistem doprinosa mora da se uredi i reformiše

Sistem doprinosa za poljoprivrednike mora se urediti i ubuduće će se osnovice za PIO utvrđivati na osnovu prihoda koji se ostvaruju na nekoj površini, izjavio je danas ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

nedimovic-skupstina.jpg
Foto: Youtube Printscreen

Kako je rekao tokom skupštinske rasprave, postoji veliki broj dužnika po osnovu doprinosa za penzijsko osiguranje sa velikim dugovima.Ministar je naveo da je teško za razumeti kako su obavezu uplate iste visine doprinosa za penzijsko osiguranje imali vlasnici pola hektara zemlje i oni koji imaju 100 hektara.

"Imamo katastrofalnu situaciju za doprinose. Imamo veliki broj obveznika koji imaju astronomske sume, neverovatno je da neko ko ima pola hektara bude stavljen u isti rang sa onim ko ima 100 hektara, to nema veze sa životom... Želimo da se to logično reši", rekao je Nedimović.Kako je rekao, Poreska uprava bi formalno-pravno mogla da krene u naplatu i oduzima kuće ili njive, ali to je nemoguće. Zato će razmotriti mogućnost reprograma dugova, istakao je.U saradnji sa nadležnim ministarstvom za to je formirana radna grupa kako bi se problemi otklonili.Ta oblast se, kako je podvukao, mora urediti.