KURIR TV! ALEKSANDAR ŠAPIĆ: Mogu da sednem u tenk i da rušim, ali onda postajem fantom iz Savamale!

Predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić gost je emisije “Da se ne lažemo”. Gledajte uživo na FB stranici Kurira i YouTube kanalu.

AŠ: Hvala na pozivu i bolje Vas našao.

RF: Pa evo počeo sam ovaj uvod, a mislio sam na taj neki sukob koji je počeo možda i preko društvenih mreža. Posle se razvio u medijima, između gradskog menadžera Gorana Vesića i Vas. Šta je to? Je li to uvod u predizbornu kampanju? Je li predizborna kampanja već počela?

AŠ: A to morate njega da pitate. Ja, zaista, se trudim da radim na najbolji mogući način i da, možda, za razliku od mnogih, ili u pokušaju da budem različit, da budem neko kome će ljudi dati poverenje i verovati da ono što radi je dobro i stati iza njega zato što su za, a ne zato što je on protiv bilo koga. Trudim se da, evo već godinama unazad, zaista na jedan pozitivan i konstruktivan način, sa konkretnim stvarima, rezultatima, da izađem pred ljude, pred Beograđane pre svega, kao što ću sutra izaći pred Beograđane. I ja ovde ne želim, sa bilo kim, da se raspravljam, ali ne mogu da dozvolim da neko, zarad, možda, momenta koji je osetio, jer kako stvari stoje Goran Vesić će biti kandidat za gradonačelnika Srpske napredne stranke, što je i logično. Nije to ništa sporno. Čovek koji je vodio Beograd poslednje četiri godine i povlačenje prvog čoveka, gospodina Malog, to smo čuli pre nekih dvadesetak dana, bi bilo zaista veliko iznenađenje, da bilo ko drugi to bude. I to je u redu. I mogu da razumem njegovu euforiju i zadovoljstvo povodom toga, jer protekle četiri godine jeste vodio zajedno grad sa gradonačelnikom, ali mislim da, moramo ipak da budemo malo pribrani, da ne smemo da koristimo neistine i s toga sam samo pokušao da zaštitim, pre svega, opštinu Novi Beograd, da zaštitim istinu i da na tu temu, na koju je on odlučio mene da napadne, da odgovorim samo sa argumentima. Ništa drugo. I zaista neću dozvoliti sebi, bez obzira, to sam dosta puta ponovio, iako ljudi u Srbiji, pokazalo se proteklih godina, žele tu vrstu napada, blaćenja, žargonski rećeno „krvi“, od mene je neće dobiti ako to bude cena da ne postignem zadovoljavajuće izborni rezultat na beogradskim izborima, kada god budu bili. Spreman sam da je platim, ne želim da učestvujem u političkom životu na način na koji je opšte prihvaćen u Srbiji.

RF: Dakle, nećete na udar da uzvraćate nekom aferom.?

AŠ: Neću. Pa, znate šta, toliko ljudi koji se danas nalaze na odgovornim i važnim mestima, čak i u gradu Beogradu, kada bih pričao sve ono što o njima znam i stvari koje drugi ljudi znaju, nikada ne bih stao, kada bih pričao o negativnim stvarima. Mislim da građani Beograda treba konačno, a i građani Srbije, da glasaju „za“, a ne „protiv“. Za koga god.

RF: Građani Novog Beograda su već dva puta glasali za Vas, je li? Da li su ukazali svoje poverenje?

AŠ: Ja sam pokušao na Novom Beogradu, pre godinu dana, upravo na taj isti način. Znači, prvo u izbornoj kampanji nisam imao neku veliku kampanju, nisam dao nijedno izborno obećanje, izašao sa stvarima sa kojima sam radio. Izašao sam sa konkretnim rezultatima i pokušao da Novi Beograd nastavi da ide u pravcu u pravcu u kom je išao protekle četiri godine. Mislim da su izbori na Novom Beogradu, bili „za“, a ne „protiv“ i pokušaću da tako nastupim i u Beogradu. Kažem, trudiću se, da koliko god budem mogao, se odbranim na jedan legitiman i argumentovan način od napada koji će verovatno ići u budućnosti, ali sam spreman da platim cenu, ukoliko građani Beograda zaista budu želeli ljude koji će napadati, koji ćena taj način komunicirati, kojima će preporuka biti napad na drugoga, iznošenje neistina, laži, a ne ono što su uradili. Onda ja neću biti konkurentan i onda će građani Beograda dobiti onoga koji se tako ponaša.

RF: Gospodine Šapiću, šta mislite o tome, da li je moguće da se izbori u Beogradu održe već ove godine?

AŠ: Znate šta, istorija, naša mala i kratka politička istorija ovih poslednjih desetak ili 20 godina, je pokazala da nema pravila i da izbori kod nas mogu da se dese kad god. Znači, jako malo puta su bili puni mandati, bilo kog nivoa vlasti, tako da, ja o tome ne odlučujem, mislim da je sve moguće. Da li je po meni logično i normalno?! Nije. Voleo bih da uđem u tu neku normalnu političku praksu, da postoji jedan normalan proces nakon izbora, jer i taj koji dođe na vlast nakon izbora, mora da ima određeni period da pokaže u stvari to, i da opravda poverenje koje je dobio od građana. Ukoliko stalno iz izbornog procesa u izborni proces, onda ulazimo stalno u jednu manipulaciju informacijom, gde se ljudima muti mozak. E sad, to od mene ne zavisi, tako da ne znam.

RF: Dobro, nama je pomućen mozak već nekoliko godina. Svake godine imamo neke izbore. A zašto Vas pitam za mogućnost da izbori budu ove godine, pošto je već krenulo, onako, nešto da se spekuliše, da se izvlače neki kandidati za gradonačelnika, iako se gradonačelnik ne bira direktno.

AŠ: Nažalost.

RF: Da.

AŠ: I to je isto jedna jako zanimljiva stvar. Imamo sad izbore u Hrvatskoj, lokalne. Vidimo kako jedna, mislimo mi, svako od nas po na osob, o Hrvatskoj, šta god želi, ali zaista po svim standardima pripadaju tim evropskim zemljama.

RF: Mislite da bi bilo mnogo bolje, kada bi se gradonačelnik birao direktno?

AŠ: Pa da, oni imaju izbore u Hrvatskoj, imate dve liste. Imate listu za skupštinu.

RF: Odbornike.

AŠ: Da. I imate listu za gradonačelnika. Za gradonačelnika morate da izađete sa Vašim imenom i prezimenom, ne možete da se sakrijete iza lidera stranke i ne može ime liste da nosi čoveka, koji nikad neće biti gradonačelnik. Na Novom Beogradu, moji konkurenti su bili Ivica Dačić, Boris Tadić, Vojislav Šešelj, Aleksandar Vučić. Potpuno sam siguran da nijedan od njih i da je dobio najveći broj glasova, ne bi bio predsednik opštine. Potpuno sam siguran u to.

RF: A i ne žive na Novom Beogradu.

AŠ: A čak i ne žive na Novom Beogradu. Ali hoću da kažem, oni su bili imena koja su nosila kampanju njihovih stranaka. Mislim da i za te ljude i za njihove stranke, za velike stranke, bi bilo bolje da se promeni zakon, kakav smo nažalost mi imali, pa smo ga promenili 2007. godine, čini mi se, ne znam tačno. Da imamo prirodnu selekciju ljudi, da unutar njihovih stranaka dođu oni koji zaista mogu da izađu pred ljude svojim imenom i prezimenom. Pa šta je sporno, iza tebe stoji stranka ali moraš da izađeš sa imenom i prezimenom, da te ljudi znaju, šta si uradio, šta planiraš da uradiš sa svojim likom i delom i svim onim što nosiš u društvu u kome živiš. I njima verujem da bi dugoročno bilo bolje, jer bi dobili prirodnu i kvalitetniju selekciju ljudi unutar svojih organizacija. Dokle god budemo imali sistem u kome će jedan čovek, mi danas imamo pet, šest ljudi, ne više, koji nose glasove. Svi drugi su oni koji ih materijalizuju na svim nivoima vlasti. Znači, imate par lidera stranaka koji donose ogromnu količinu glasova, a onda na stotine, hiljade, desetine hiljada funkcionera, političara, na raznim nivoima koji to materijalizuju i niko ne zna pre izbora, ko će gde, kada završiti. Mislim da je prilika, da na lokalnom nivou, to promenimo i da se ugledamo na razvijene evropske zemlje, gde imenom i prezimenom naročito, ljudi izlaze ispred lokalnih samouprava i sa neposrednim izborom. Tako da, mi u Beogradu, nažalost, to nemamo i prvi ću biti za to da se to promeni. Samo što, znate kako to funkcioniše, kada ste opozicija, to je isto kao pitanje centralizacije i decentralizacije. Kada ste opozicija puna su Vam usta decentarlizacije.

RF: Slobode medija i tako dalje.

AŠ: Kada postanete pozicija, prefiks „de“ se skloni i ostane centralizacija. I tako je poslednjih 30 godina. Ova vlast se ne razlikuje, od svih prethodnih, po pitanju centralizacije i decentarlizacije. U vremenu Slobodana Miloševića, svako ko je dolazio je vukao i centralizovao stvari na najviši nivo.

RF: Vi ste bili funkcioner Demokratske stranke, je li u to vreme to bilo?

AŠ: Isto. Ja sam upravo to rekao. Demokratska stranka je promenila zakon o neposrednom izboru gradonačelnika. Demokratska stranka.

RF: Da, da.

AŠ: 2007. Ja sam tad, unutar Demokratske stranke, pitao zašto. Ovo mi je objašnjenje bilo. Nije dobro kada postoji gradonačelnik iz jedne stranke, neposredno izabran, a skupštinske većine iz druge. Pa evo u Zagrebu, Milan Bandić, od svojih pet mandata, u tri manadata nije imao većinu u skupštini. Pa valjda i to jeste umeće da Skupština kontroliše gradonačelnika i obrnuto, da traže zajednički jezik u interesu građana.

RF: Da se u tom kompromisu neki rezultati prate.

AŠ: Stalno imamo potrebu da bude sve sinhronizovano na svim nivoima. Mislim, zbog čega?! Hajmo onda da promenimo potpuno zakon, da izaberemo, recimo, predsednika države ili predsednika vlade, jednom u 15 godina, a onda sedne jedno mesec dana i napravi spisak svih funkcionera na svim nivoima.

RF: I preslikavamo.

AŠ: I da ne menjamo ništa. Jer, to je onda i najjeftinije, pošto aj argument, kako je to najjeftinije, je potpuno besmislen, a onda ćemo moći da imamo sve nivoe vlasti jednake.

RF: Da. Samo da se malo vratimo na lokalnu politiku, na Novi Beograd. Vi ste najavili da ćete da krenete u rušenje nelegalno izgrađenih objekata. Ja sam poprilično laik, po tom pitanju, ali meni se čini da ste olako to, možda, tako rekli, jer koliko znam Vi ne možete tek tako, sednete u bager i rušite nelegalne objekte?

AŠ: Pa ja sam jako decidan bio, i jasan, šta znači, kako ćemo krenuti. Krenućemo rušenje svakog objekta za koji postoji zakonski osnov da se sruši. U pravu ste. Nažalost, sad se vraćamo na ovlašćenja, ne postoji način, danas, po statutu grada, da bilo koju odluku opština donese sama za sebe. Znači, Vi danas imate sekretarijat za legalizaciju, koji je pod upravom grada Beograda, gde ne možemo da srušimo nijedan objekat čiji predmet je u procesu legalizacije, koji nije okončan. Može da bude okončan, da je ozakonjen, i može da bude okončan, da je odbijen.

RF: Ako je odbijen, Vi to možete da rušite?

AŠ: Ako je odbijen, mi onda moramo da sačekamo pravosnažnu odluku, gde stranka ima pravo da se žali, u Upravnom sudu, ima jedan slučaj gde dve godine Upravnom sudu ne odgovaraju, odbijen zahtev. Ne možemo da krenemo da rušimo. Ako ćemo da poštujemo zakon. Da li zakon nije dobar? Pa verovatno nije, ili onda da promenimo zakon, ali moramo da ga poštujemo.

RF: A da li imate neko rešenje da neke od tih objekata nije?

AŠ: Imamo. Postoji nekih petnaestak objekata na Savskom naspiu, koje ćemo sledeće nedelje krenuti da rušimo.

RF: Postoje pravosnažne odluke?

AŠ: Ne, nego oni nemaju nikakav papir, oni nisu ništa predali legalizaciji, ali smo morali da čekamo jer po novom zakonu o zakonjenju iz novembra, 2015. godine, traženo je od nas da se godinu dana sačeka da i ti koji nisu predali za legalizaciju, ukoliko se nalaze na ortofoto snimku, imaju mogućnost za godinu dana da predaju. I tada nismo mogli da krenemo u rušenje, ni objekata koji nemaju nijedan papir, a onda nam je u novembru, 2016., rečeno da sve produžimo do 31. marta, to je direktno nalog iz grada, iz Ministarstva, da bi ljudi imali produženi rok. 31. marta se to okončalo i od tog dana imamo sada pravo da zakažemo rušenje objekata koji nemaju nijedan papir, to jest nisu u procesu legalizacije.

RF: Je li među tim objektima, je li se nalaze, možda, kuće sinova predsednika Republike?

AŠ: Oni su svi predali.

RF: Oni su predali za legalizaciju.

AŠ: Najveći broj objekata je na Savskom nasipu, gde 90 i nešto posto, svi su predali, mi to moramo da čekamo. A zašto sam ja rekao, krećemo da rušimo, zato što sam upravo optužen od gradskih čelnika i od kandidata za gradonačelnika, gospodina Vesića, da opština Novi Beograd, ne radi svoj posao i rekao je „Pa šta ih je sprečavalo do sada da ruše po Novom Beogradu?“. Teoretski nas ništa ne sprečava jer ja mogu i sada da sednem na tenk i da srušim pola grada, ali tog trenutka postajem kriminalac.

RF: Pa ne možete baš.

AŠ: Ne, mogu. Ali postajem kriminalac. I postajem fantom iz Savamale. Ja nisam fantom iz Savamale, ali još manje sam kriminalac. Tako da smo mi spremni. Ja sam rekao, mi smo spremni, srušićemo ovih petnaestak objekata, sa tim što i za to moraju da nam uplate novac, jer ne znam koliko će novca biti neophodno. Imamo određena sredstva. Ali nakon toga,očekujem od grada, pošto su tužili nas, da donesu odluke kroz sekretarijat za legalizaciju, ili da ozakone, pa da kažemo „To su legalni objekti!“, ne samo na Savskom nasipu, nego i 205 objekata na javnim površinama, na teritoriji opštine Novi Beograd, za koje smo mi predali spiskove, još pre godinu i po dana i za koje još uvek čekamo tu odluku, da li je to zakonski ili nije. Tako da sam ja rekao da mi krećemo, upravo iz tog razloga, da se od danas, da više nemamo nikakvih dilema, da sve što vidite nelegalno i što je papirološki nelegalno na Novom Beogradu, a žao mi je što je ispalo da je Novi Beorgad uređen kao Kapali čaršija u Istambulu, a grad Beograd je uređen kao Bazel. Pošto prošetajte se malo Beogradom i ostalim opštinama, pa ćete videti šta je Novi Beograd za sve druge beogradske opštine. Ali očigledno, da su ljudi iz grada, koji danas vode grad i koji planiraju da ga vode u budućnosti, zaboravili kako izgledaju ostale beogradske opštine, kojim ja u ovom momentu neću da se bavim. Bavim se Novim Beorgadom, pozdravio sam odluku i rekao „Hajmo da krenemo od Novog Beograda, evo čekamo Vaše rešenje“.

RF: Evo, gospodin Vesić kaže da Vi niste rušili objekte na Savskom nasipu, zato što Vaš ujak ima tamo vikendicu i ispred Studentskog grada, kao ima neku vikendicu.

AŠ: Pa moj ujak ima tamo vikendicu na Savskom nasipu, to je tačno, kao i svih ovih 120, 130, koji su predali za legalizaciju. Čovek je predao pre 10 godina za legalizaciju, ne znam kad i čeka. Ja ne mogu da iselim mog ujaka sa Novog Beograda, jer ja sam rođeni Novobeograđanin, dobar deo moje familije živi na Novom Beogradu. Kao što gospodin Vesić ne može svoju familiju iz Kraljeva da iseli, jer on je rođeni Kraljevčanin, tamo živi, živeo je dugo i ne možete to da mi zamerite. Moja familija, ja sam pokazao da niko od članova moje porodice, koji žive na teritoriji grada Beograda, neće biti povlašćen, ali ne mogu ja, niti da budem odgovoran za ono što oni rade, niti mogu sada da žigošem, pa da samo njega srušim, suprotnozakonu, a on je u istoj situaciji kao i svi drugi na Savskom nasipu.

RF: Dakle, on čeka legalizaciju, predao je papire za legalizaciju. Ukoliko bude odbijen, čeka se da to bude pravosnažno i biće srušeno.

AŠ: Apsolutno.RF: U redu. A šta je sa tim objektom ispred Studentskog grada?AŠ: Objekat ispred Studentskog, slična situacija. Prvo je tu iznešeno pet neistina. Prvo je rečeno da je to nelegalan objekat, a onda da su ustanovili da je u katastru upisan neki moj rođak. Kako može da bude upisan u katastru, ako je to nelegalan objekat?! Prva neistina. Objekat je nelegalno nadograđen, za šta je opštinska inspekcija izašla pre mesec i po dana i napravila zapisnik i zatvorila gradilište. Nisam ni znao ko je upisan u katastru, jer našem predmetu je druga osoba, u međuvremenu je očigledno prodato i investitor je neki treći. Zaista nisam znao, jer da sam znao, pa kako da Vam kažem, prvo što sam uradio, mislim, da budemo realni, nisam čak ni jao poslao inspekciju. Inspekcija radi svoj posao i oni su izašli i tretirali taj objekat kao i svaki drugi. RF: Je li imate problema sa sa familijom, sa ujakom?

AŠ: Znate šta, moja familija da mene za mnoge stvari, malo se raspitajte, počevši od mojih roditelja i brata rođenog, da ne smeju da me pitaju ništa, što se tiče onoga što ja radim. Ali hajde, sada to može da zvuči i samoreklamerstvo, pa taj deo možemo da zaboravimo. Rečeno je da nismo sprečili da se nadogradi objekat. Kako bi sprečili?! Sve što može opština da uradi je da zatvori gradilište, da stavi na spisak i da krene sa uklanjanjem, što smo mi uradili bukvalno posle mesec dana. Nakon toga je rečeno, da je kao bio zapaljen, sa mrtvim čovekom smo komunicirali. Znači, sve neistine i laži.

RF: A znate šta je, recimo, ovako kad se gleda sa strane, malo je, u redu ljudi shvataju to, ako Vam je neko rođak, ako Vam je neko ujak, da ste jako bliski, da Vi znate sve što on radi. Pogotovu, što je on, recimo, bio na listi za odbornike kod Vas.

AŠ: A on je bio na listi za odbornike, jer ja nisam mogao da skupim 50 ljudi sa Novog Beograda, koji neće biti sutra preletačevići.

RF: Da, da. To ste objasnili.

AŠ: Pošto je to glavna nedisciplina u Srbiji. Preletačevići. A to je da kada dobijete glasove Novobeograđana, samo budete sigurni da ti koji sede u Skupštini, neće preći kod nekog drugog. I odbornici moraju da budu sa Novog Beograda. Ja sam tada, svakog kog sam poznavao, a ko sam znao da neće prodati sebe nekome drugome.

RF: A najviše verujete članovima familije.

AŠ: Ali to je najmanje što sam mogao da uradim, da barem oni koji žive tu, na teritoriji opštine Novi Beograd. Ako zaista očekujete da ja znam šta ko radi, pritom, nemoj sada od mog ujaka da pravimo bilo kakvog kriminalca, ili od bilo kog člana porodice, pa nisu oni dileri droge. Voleo bih da gradski čelnici i svi drugi izađu sa svojim članovima porodice, kumovima, braćom, rođacima, da vidimo šta oni rade, da vidimo šta rade gradski funkcioneri na Novom Beogradu, koje objekte oni imaju, šta su legalizovali, šta nisu legalizovali, šta imaju na teritoriji grada Beorgada. To su sve teme sa kojima ja nemam problem.

RF: A koji to, recimo, gradski funkcioneri imaju nelegalnu imovinu na Novom Beogradu?

AŠ: Pa pitajte gospodina Vesića, neka Vam otvori predmete legalizacije, pa će on da Vam kaže.RF: Ali, evo, gospodin Vesić nije danas u emisiji, nadam se da će biti.

AŠ: Pošto ja ne želim da pričam, ni u čije ime.

RF: Ali Vi ste to rekli, ja Vas pitam.

AŠ: Ja Vam odgovorno sada tvrdim, da postoje mnogi gradski funkcioneri čiji su objekti čak legalizovani, a ne mogu da budu legalizovani, a stoje pored objekta koji nije legalizovan. A Vi se raspitajte i pitajte gospodina Vesića.

RF: A to su objekti, kao neki privredni subjekti, je li?

AŠ: Da, da, da. Vidite, ono što je važno da ljudi znaju. Mi smo ovde rekli da prioritet moraju da budu javne površine, poslovni objekti. Ne možemo da rušimo ljudima prvo nadograđene terase, to prosto nije ni fer ni pošteno, da u momentu kada postoji na teritoriji opštine Novi Beograd 205 objekata na javnim površinama,d a postoji celo to korito reke, koje ne znamo da li može ili ne može. Dok to ne rešeimo nemojmo da plašimo ljude s nadograđenim terasama.

RF: A koliko evo, ne morate sa imenima da izađete, koliko gradskih funkcionera ima te objekte koji su pod znakom pitanja na teritoriji novog Beograda?

AŠ: Verujte mi da ih ima.

RF: Je l’ ima bar deset, recimo?

AŠ: Ne znam da li ih ima deset na teritoriji Novog Beograda, ali ih ima više od deset na teritoriji celog grada Beorgada. A na teritoriji Novog Beorgada ih ima nekoliko.

RF: Rekli ste da Vi niste kriminalac i niste fantom iz Savamale. Šta mislite inače o tom postupku, o načinu kako su srušeni ovi bjekti u Savamali?

AŠ: Pa ono što, koliko vidim, misli cela javnost, čak i sam državni vrh. Ja sam čuo od samog državnog vrha, da je to način na koji se to ne radi. Da je to, prosto, suprotno zakonu. To jesu bili nelegalni objekti koje je zakon u tom momentu štitio. I da je učinjena neka vrsta krivičnog dela, suprotno zakonu, da je srušeno. Tako da, moje mišljenje se ne razlikuje od bilo čijeg drugog mišljenja. Da li je zakon, očigledno, loš?! Vi ne možete da uklonite nelegalne objekte na zakonski, ispravan način, verovatno jeste, ali onda moramo da promenimo zakon.Dok se zakon ne promeni, ako želimo da budemo pravna država, ne možemo na taj način da funkcionišemo. I moram da priznam da nisam video da ovaj stav ima bilo ko, suprotan, čak i aktuelna gradska vlast, republička, nisam video drugačiji stav.

RF: Da, ali se slučaj inače, ne pomera sa mesta, čini mi se.

AŠ: E to vać nije pitanje za mene, to je pitanje za tužilaštvo i pravosuđe.

RF: Naravno. Interesantno, hajde to je, recimo, i redovan posao, sada u jeku svih ovih priča, dovođeni ste u vezu sa tom nelegalnom gradnjom, da ste u stvari Vi to podsticali i otprilike u tom istom periodu, Vama u opštinu dolazi budžetska inspekcija.

AŠ: Da. Pa ima tu zanimljivih stvari, ne samo to.

RF: A jesu li našli nešto?

AŠ: Pa, počinju sada da rade. Nemam problem sa budžetskom. Mi smo prošle godine imali državnog revizora, godinu i po dana. Državni revizor nam je tri puta ozbiljniji nivo kontrole nego budžetska inspekcija, nismo imali problema ni sa jednim papirom. Pozdravio sam odluku gradske uprave. Mi nemamo problem, nikakav, sa bilo kakvom kontrolom, ali istovremeno se dovodi u pitanje moje humanitarne fondacije koja postoji četiri godine. Gde sam osušio grlo protekle četiri godine, gostujući po televizijama, medijima, u pokušaju da približim ljudima, pojasnim i da kažem šta je ono što mi radimo i da nam pomognu, ko god želi da pomogne jer imamo mnogo ljudi i dece, pre svega, za koju se borimo, pa smo u poslednjih 20 dana, od momenta kada ja objavljujem kandidaturu javno, prvi, da ću se kandidovati za gradonačelnika i neću prihvatiti nijedno drugo mesto i da neću biti sekundant ničiji, da ću voditi Beograd i dati mu svoj pečat ili neću biti ni na jednoj drugoj funkciji u gradu. Kreće dovođenje u pitanje i rad moje fondacije, da li je ona otvorena namenski, da li nije namenski, da li ona služi u promotivne svrhe, da li je to politički marketing. Četiri godine se niko nije setio te fondacije, od tih istih ljudi. A onda sam im rekao da je moj predlog, da ako je to marketing, marketinške svrhe kako kažu, hajde da svi političari otvore humanitarne fondacije i uplaćuju svoj novac tamo, da daju svoje stvari, od velike važnosti. Ja evo, nadam se da će za koji mesec i poslednje četiri medalje biti prodate i negde blizu 200.000 evra leći na račun te fondacije od medalje, 150 je do sada leglo. Da to bude način, od sada, zauvek, našeg političkog reklamiranja, a to je da pomažemo drugim ljudima. I da se manemo napada, jedni na druge.

RF: A kako se još, osim prodaje Vaših, naravno, medalja, kako se još finansira fondacija? Donacijama, je li, dobrovoljnim?

AŠ: Donacijama. Znači, mi smo jedina fondacija koja po ovom principu funkcioniše dansa. To je da ima 125 dece, 66 odraslih, 6 udruženja, 6 ustanova za koje skupljamo novac. Svaki od naših korisnika ima svoj račun, SMS broj i podračune, dinarski i devizni i svaki dinar uplaćen na njihove račune i poslat SMS na njiihov broj, apsolutno sve ostaje njima. Mi ne uzimamo nikakav procenat od pojedinaca, mi se finansiramo od sredstava koja se uplate nama na naš operativni račun. Nalazimo kompanije koje nam uplaćuju novac i tu pokrivamo troškove vode, struje, komunalije i par plata ljudi koji rade, za to postoji evidencija. Sve što ide pre toga, mi opet delimo.

RF: A zna li se ko su donatori? Da li sada ja, kada bih hteo da proverim?

AŠ: Evo sada odmah uđete na sajt i otvorite sajt, svakog dana izlazi lista ljudi koji su uplatili novac. Imenom, prezimenom, svaki dan.

RF: Jer smo imali problem, recimo, fondacije Dragice Nikolić, ni do dana današnjeg nismo mogli da znamo ko su tu donatori.

AŠ: Znate šta, ne znam za fondaciju kako funkcioniše. Ono kako mi funkcionišemo od prvog dana, a to je da je naš sajt jedan veliki izlog. Kao znate kada imate onaj časovnik koji je potpuno proziran i možete da vidite kako funkioniše. Možete da uđete na naš sajt da vidite svaki dan ko je uplatio novac, koliko je uplatio novca, na čiji račun je uplatio novac, gde je on završio, kako je potrošen. Znači sve. Naš sajt je, praktično, ogledalo naše fondacije.

RF: I za četiri godine koliko postoji fondacija, da kažem, koliko ste dece spasili, da li znate?

AŠ: Oko 100 dece smo do sada poslali na lečenje ili u ovom momentu im plaćamo terapije. Nažalost, kod nas postoje deca za koju ne postoji operacija kojom biste Vi njih izlečili, jednostavno oni nemaju sredstava da bi sebi obezbedili neophodnu terapiju. Oni su stalno tu i mi njima stalno plaćamo terapiju. Znači, 2 miliona i 400 hiljada SMS poruka smo do sada primili. Preko 800 hiljada različitih ljudi je nama uplatilo neku pomoć, da li SMS-om ili preko računa. Preko 340 miliona dinara je do sada prošlo kroz nas i završilo na računima tih ljudi, ili kasnije plaćemo bolnicama i tako dalje. Ne postoji fizički kontakt sa novcem nijednog lica,ni iz fondacije niti mogućnost roditelja ili člana porodice, da stupi u kontakt sa novcem. Sve se plaća isključivo preko računa, na fakturi ustanove koja pruža uslugu. Poverenje koje mi imamo danas, sad sam Vam nabrojao cifre, to je poverenje koje nisam siguran da postoji i u jednoj instituciji države, kojima ljudi toliko veruju, da 800 hiljada ljudi je odlučilo da uplati novac preko Vas, nekome, potvrđuje upravo to da nama ljudi veruju, a ne veruju nam zato što ja imam lepe oči, ne znam, nemam lepe oči, nisam ni plavušan, nego zato što smo protekle četiri godine radili javno, transparentno i pozivali sve ljude, dobre volje, da nam se priključe. Ja sada koristim, evo i ovu, priliku Vašu, da ko god ima bilo kakvu sumnju na rad fondacije, neka prijavi nadležnim organima, policiji, kome god, nemoj to da radi javno dok se ne utvrdi bilo kakva nepravilnost, jer ne ugrožavate mene slanjem dezinformacija.

RF: Već naravno korisnike, decu.

AŠ: Korisnike koji će izgubiti priliku da im se skupi novac. Mi smo došli do toga, da kada javnost reaguje, kako je reagovala za malu Teodoru, a ne možemo uvek da znamo kako će javnost odreagovati, upravo Vaše kolege su me bili zvali, dva-tri dana pre toga, kada sam im rekao „Slobodno nek se jave roditelji, jer je to Vaš kolega, na kraju krajeva, njen otac. Nek otvori račun, idemo brzo, ubrzaćemo maksimalno, ne treba nikakva veza i da se molimo Bogu da javnost dobro odreaguje“. Mi smo došli u situaciju da smo mi napravili sistem, da za jedan dan, smo u mogućnosti da skupimo skoro pola miliona evra. Znate, to je mukotrpan rad u protekle četiri godine. I onda kada neko to dovede u pitanje, smao zato što mu je nesimpatičan Aleksandar Šapić i tako dalje, verujte mi, sve ono što sam Vam rekao na početku, da nisam spreman da ulazim u mulj, u blato, za fondaciju jesam. Braniću ovu fondaciju dok sam živ, ne moram nikad da se bavim politikom, ne moram nikada da se bavim nijednim javnim poslom. Te roditelje apsolutno ne interesuje, da li sam ja gradonačelnik, predsednik opštine, pecaroš, ili, ne znam, DJ. Oni su došli u svoje muke, da pokušaju da spasu svoje dete ili da spasu sebe. Verujte mi, imam veliki zadatak i obavezu prema njima, bez obzira čime se sutra budem bavio, dok sam sad na nekoj poziciji, da napravim snažnu instituciju od te fondacije, koja neće zavisiti od mene. Pitao me je pre neki dan neki novinar „Ako postanete gradonačelnik, kako će fondacija da funkcioniše, da li ćete je se onda odreći?!“, kažam, ako postanem gradonačelnik, verujte ona će tek onda da progleda, tad će se svi utrkivati da joj pomognu. A šta će biti ako ja budem pecaroš za dva meseca, nakon izbora, ne budem ništa?! E onda će ona biti u problemu. Ja to ne smem da dozvolim, zbog odgovornosti koju imam prema tim ljudima i kojima danas, bukvalno, život zavisi od nas. A oni su kod nas dobrovoljno došli. Nismo ih mi tu na silu naterali.

RF: Ali evo, pošto nam je ostalo još malo vremena, da se još malo samo vratimo na politiku, interesuje me, u kakvim ste odnosima danas sa Draganom Đilasom, jeste li u kontaktu nekom?

AŠ: Jesmo. U normalnim prijateljskim odnosima, ne mogu da kažem da se redovno viđamo, jer su nas životi rastavili, bavio se nekim drugim stvarima, ali tu i tamo u par meseci se vidimo.

RF: A šta kažete na ove spekulacije da je Dragan Đilas zainteresovan za povratak u politiku?

AŠ: Morate to njega da pitate, ja stvarno ne znam. Nije mi ništa rekao, nismo se videli par meseci.

RF: Vi ste bili bliski saradnici.

AŠ: Kako nismo, bio pomoćnik gradonačelnika u vreme njegovog mandata.

RF: Da, da. I dobro ste inače sarađivali, čini mi se.

AŠ: Pa ja nikada, zaista, nisam imao problema sa njim u saradnji, vezano za grad Beograd.

RF: Ako Vam bude protivkandidat?

AŠ: Ne postoji ovde protivkandidat.

RF: Naravno.

AŠ: Znači, Dragan Đilas ako bude kandidat za gradonačelnika, ja ne mogu da kažem ništa drugo osim da je on bio dobar gradonačelnik. Ja sam bio deo te vlasti. Ali, ja danas smatram da ono što sam ja uradio u poslednjih 8,9 godina, šest godina na Novom Beogradu i sa svojim znanejm iskustvom, da imam kapaciteta da vodim Beograd i mislim da to nije sramota reći. Dragan Đilas ako bude kandidat, dobro došao kao i svi drugi kandidati. Verujte mi da neću ni o kome reći jednu ružnu reč, zato što, mi svi sutra treba da budemo predstavnici ljudi koji nam daju glas. Mi nemamo pravo da jedni sa drugima ne komuniciramo, da delimo Beograđane ili građane Srbije na naše ili vaše. To su sve naše komšije. To su sve naši Beograđani. Znači, apsolutno, i Dragan Đilas i bilo ko drugi, evo, i gospodin Vesić koji je kandidat, opet, sa strane vladajuće koalicije, možda Dragan Đilas, možda neko treći. Pokušaću zaista da komuniciram na jedan normalan način.RF: A da li postoji neko čiju podršku ne biste prihvatili i sa kim ne biste sarađivali na predstojećim izborima u Beogradu?AŠ: Podršku bilo čiju neću komentarisati, ne mogu da je prihvatim ili da ne prihvatim, ja ne utičem na to ko želi mene da podrži. Pokušaću da izađem sa lokalnim temama i stvarima koje apsolutno nemaju veze sa visokom politikom, jer statut i zakon su nas tu razdvojili. Da li postoje ljudi sa kojima sigurno neću sarađivati? Da, postoje. Da li postoje stranke sa kojima neću razgovarati? Ne postoje. Ne postoji nijedna stranka na Novom Beogradu, nakon izbora, sa kojom ne bih razgovarao.

RF: A sa kim to ne biste sarađivali?

AŠ: Ne postoji nijedna stranka na Novom Beogradu sa kojom nisam razgovarao, pa sa i sa onom koja me dve godine optuživala za razne stvari, seo sam sa njima da razgovaram. Ja sam razgovarao i sa Srpskom naprednom strankom. Ali isto tako sam pokazao da ne prihvatam nikakve ucene i ne prihvatam stvari sa kojima se ne slažem, pa po cenu i toga da ne budem na čelu opštine. Sutra sa speman da ne budem, možda neću biti uopšte u prilici da sa mnom bilo ko razgovara, ali ukoliko bduem u prilici da sa mnom razgvaraju ljudi, moj jasan stav je da ja želim da vodim grad, želim da mu dam svoj pečat i ljudi koji su oko mene, koji su dali pečat Novom Beorgadu, i ko god je spreman to da prihvati, oko toga da se dogovorimo je dobrodošao. Da postoje ljudi, ne želim da iznosim njihova imena, ali ljudi koji svojim radom, zalaganjem i svim onim što su učinili proteklih godina baveći se politikom, a ja smatram da to nije bilo dovoljno i da nisu sposobni, da nisu u stanju da prate ono što ja radim, sa njima apsolutno neću razgovarati, niti ću prihvatiti da budu deo mog tima, ako ja budem mogao da ga vodim. A oni se nalaze u svim strankama i potpuno su različiti u poslu.

RF: A šta mislite o Siniši Malom i kakvu ste saradnju imali sa gradonačelnikom?

AŠ: Sa Sinišom ne mogu da kažem, zaista, da sam imao lošu saradnju, ali bi još veća neistina bila ako bih rekao da sam imao dobru. Imali smo jednu korektnu u kojoj nismo uspeli ništa zajednički da uradimo. Ja sam imao par nekih predloga, zajedničkih stvari koje bi bile dobre za građane, pre svega i Novog Beograda. Tu nisam naišao na razumevanje, ali nisam imao ni opstrukcija, sa tog aspekta, nekih velikih. Pomoć nikakvu nismo dobili za proteklih pet godina, mislim da smo bili opština u najnezavidnijem položaju u odnosu na sve opštine. Iako takav slučaj znam da nije bio kada sam ja bio deo gradske vlasti, koje su bile tada opozicione, Voždovac i Zemun, dobijale čak iz rezerve novac i mi to nismo dobijali, tako da je saradnja bila, eto tako, da se ja spuštam da radim sa tim našim budžetom od 0,6%, nisu se puno bavili Novim Beogradom i to je to. Znači, jedna korektna saradnja.

RF: A šta mislite o premijeru Vučiću? U kakvim sre odnosima sa njim?

AŠ: Što se tiče premijera Vučića mi nemamo neki kontakt i komunikaciju. Imali smo jednom prilikom gde sam ja zahvalan i dan danas, i uvek ću da iskoristim priliku da mu se zahvalim na pomoć oko humanitarne fondacije. To je bilo pre četiri godine. On nije bio tad, doduše, premijer, bio je prvi potpredsednik vlade. Imao sam puno problema sa operaterima i nisam mogao da dobijem ovu formu SMS broja koju danas imamo, nazvao sam ga, nisam ga ni poznavao, rekao sam da ne mogu da rešim, zaista bruka i sramota da kada treba da glasate za tamo one starlete u rijalitiju, da li će da ostane ili neće, onda može, a kada ja želim da napravim fondaciju koja će da leči bolesnu decu, onda ne može. Za jedan dan su me zvali ljudi od naših operatera i rešili su taj problem. Ja mu se na tome zahvaljujem, sve dalje nismo imali neku komunikaciju i jednostavno, on se bavi svojim poslom, ja radim svoj posao i to je to.

RF: A zapitate li se nekad, pošto ste ostvarili ozbiljne rezultate u sportu, iza sebe imate jednu blistavu sportsku karijeru, je l' se zapitate nekad da li Vam je trebalo uopšte to da ulazite u politiku?

AŠ: Ne, ja znam da mi nije trebalo. Ne zapitam se. Ja potpuno znam i kada bih mogao da vratim vreme, osam godina, devet godina unazad, sigurno ne bih ušao. I sve ono što sam ja doživeo sa ljudima sa kojima sam se sreo i način na kojim sam shvati kako funkcioniše naša politička scena, jer sve suprotno mojim i moralnim i ljudskim i sportskim načelima koja sam učio. Ali, ja sam već toliko dugo u ovome i postoje neke stvari koje su ostale iza mene. Na kraju novobeogradski izbori jesu bili negde, na pola sam bio, negde sam želeo da ljudi prepoznaju ono što sam uradio, a na pola sam želeo da mi kažu „Hajde idi, bavi se nečim drugim“. Desilo se da su ljudi ono dobro prepoznali i to je jedna satisfakcija, ogromna, koja me drži u želji da na taj način kako sam funkcionisao do sada, pokušam i dalje da nastavim. Ali, potpuno spreman da ako je neophodno nešto više od toga, u smislu upravo taj ulazak u politički brlog i blato koje kod nas funkcioniše. apsolutno sam spreman da sutra iz toga izađem. Tako da nisam presrećan, ali sam neko ko se nije povukao nikada bez borbe i danas nakon devet godina ja ipak imam neko znanje. Za devet godina dete se rodi, krene u školu i dođe do trećeg razreda. Devet godina sam ja u lokalnoj politici i ne mogu iz toga tek tako da izađem zato što bi to bilo i prvo kukavički, a drugo, suprotno mom karakteru i mom poimanju života.

RF: Gospodine Šapiću, hvala Vam na gostovanju u „Da se ne lažemo“. Ovo je bilo sve za večeras, gledajte nas i idućeg petka,sa novim gostom i novim temama.