Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila: tokom rata izgubila je, procenjuje se, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60 odsto muške populacije

BEOGRAD - Fotografija Bogorodičine crkve u Parizu (Notre Dame), uoči velike proslave i stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu, koja je juče osvanula na Tviteru napravila je pravi zemljotres na društvenim mrežama jer se na njoj vidi i podignuta zastava lažne države Kosovo?!

Pravu buru izazvao je post izvesnog Albanca Gašija koji je tvitovao fotografije iz unutrašnjosti crkve, a na kojima se vidi i zastava tzv. nezavisnog Kosova.

notr-dam-foto-reuters-okt-2018.jpg
Reuters 

Prvo pitanje, otkud ona uopšte tu, na mestu proslave stogodišnjice primirja u Velikom ratu, u kojem je Srbija sa saveznicima izvojevala veličanstvenu pobedu, preživela albansku golgotu i Solunski front, a u do tada najkrvavijem i najstravičnijem svetskom sukobu podnela najstrašniju žrtvu - ostala bez trećine ukupnog stanovništva i skoro 60 odsto muške populacije.

Kako se zastava uopšte tu našla kada tzv. Kosovo nije ni postojalo niti je učestvovalo u ovom svetskom sukobu. Ali, ako se bolje zagledate u fotografiju, videćete i zastave zemalja koje takođe nisu učestvovale na strani pobednika ili su, štaviše, bile i neutralne pa se opet postavlja pitanje otkud ona tu. Skandal je kudikamo veći jer ni sve članice EU ne priznaju lažnu državu Kosovo kao državu.

"Zastava Kosova prvi put u Notr-Damu u Parizu, u okviru obeležavanja stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata", tvitovao je izvesni Gaši. Inače, Ćendrim Gaši predstavlja kao ambasador privremenih prištinskih institucija u

Ko je bio na čijoj strani?

Iako je na strani saveznika u tom sukobu bilo ukupno 19 država, u francuskoj prestonici je postavljeno 20 zastava. Savezničke snage činile su Francuska, Velika Britanija, Japan, Italija, SAD, Rusija, Srbija, Belgija, Crna Gora, Rijadski Emirat, Portugal, Rumunija, Kraljevina Hidžaz, Grčka, Kina, Tajland, Brazil, Albanija i Jermenija.

Tokom Prvog svetskog rata, nakon poraza i povlačenja srpske vojske u jesen 1915. godine, austrougarske jedinice su okupirale severni deo Kosova, a bugarske južni (Prizren, Priština, Kačanik, Uroševac, Gnjilane).

Austrougarske okupacione snage, a u početku i Bugari, su na Kosmetu bili dočekani kao oslobodioci.

Austrougarske vlasti su otvarale škole na albanskom jeziku, dok su Bugari zaveli okrutan okupacioni sistem. Posle proboja Solunskog fronta 1918. godine, Kosovo su u oktobru zauzele jedinice srpske 2. armije, i područje nešto kasnije ulazi u sastav novostvorene Kraljevine SHS.

Podsetimo, Kraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih Centralnih sila od 28. jula 1914. kada joj je austrougarska vlada objavila rat pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra 1918. godine.

Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku balkansku vojsku. Naredne godine njena vojska suočila se sa Trojnom invazijom. Ne želeći da se preda srpska vojska se povukla preko Albanije. Evakuisana je na Krf gde se odmorila, naoružala i reorganizovala. Odatle je prebačena na Solunski front gde je već 1916. godine zabeležila uspehe.

Posle dugog zatišja borbe za probijanje fronta počele su septembra 1918. godine. Srpske i druge savezničke snage probile su front i ubrzo je Bugarska prinuđena na predaju. Srpska vojska nezadrživo je napredovala i 1. novembra 1918. oslobođen je Beograd. Zahvaljujući srpskim vojnim pobedama i diplomatiji stvorena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

notr-dam-kosovo-zastava-foto-twitter-pt.jpg
Twitter Printscreen 

Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila: tokom rata izgubila je, procenjuje se, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60 odsto muške populacije.

Srbija od pre nekoliko godina neradno praznuje i 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, kao sećanje na veliku pobedu i još veće žrtve koje je Srbija dala u Velikom ratu.

Predstojećoj proslavi u Parizu prisustvovaće uz, predsednika SAD Donalda Trampa, nemačku kancelarku Angelu Merkel, francuskog domaćina Emanuela Makrona i brojne vodeće svetske lidere, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ratni proglas princa regenta Aleksandra Karađorđevića

Regent Srbije princ Aleksandar Karađorđević je 29/16. jula objavio svoj ratni proglas: „Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat... Nevolje naše Kraljevine i našeg naroda sa Austrijom nisu počele od juče... Moja je vlada... htela izbeći po svaku cenu sukob i zato je izišla u susret austrougarskoj vladi do krajnjih granica popustljivosti, preko kojih ne može ići nijedna nezavisna država... Nažalost, bečki državnici ostaše gluhi... Ja sam prinuđen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku... Srbi, branite svom snagom svoje ognjište i srpsko pleme!”

Proglas crnogorskog kralja Nikole I Petrovića

Crna Gora je stala uz Srbiju a njen kralj Nikola I Petrović obratio se proglasom narodu 6. avgusta:

„Crno žuti barjak, koji od davnih vremena kao mora pritiska dušu jugoslovenskog naroda, razvio se da taj narod sada potpuno uništi, da njegove slobodne predstavnike Srbiju i Crnu Goru pregazi... Tko je junak i slijedi koracima dva stara srpska kralja, da ginemo i krv proljevamo za jedinstvo i slobodu zlatnu... Mi smo hteli mir, a nametnut nam je rat.”

(Kurir.rs/Wikipedia/Foto: Reuters/Twitter printscreen)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: