VUČIĆ: Vreme je da biramo između slatkih laži i gorke istine

Vreme je da biramo između slatkih laži i gorke istine, rekao je danas predsednik Aleksandar Vučić na početku obraćanja na sednici parlamenta posvećenoj Kosovu i Metohiji.

Predsednik je rekao i da bi raspravu o KiM trebalo početi odgovorom na važno pitanje: "u šta verujemo, u laži ili u istinu - jer, bez toga, nećemo znati za šta smo sposobni i koliko možemo, gde su granice naše zemlje i naših snova, baš kao i naše stvarnosti".

Bez toga nećemo znati gde je Kosovo, gde je Metohija, ko njima upravlja, gde smo mi Srbi na Kosovu i Metohiji", rekao je Vučić.

Bez tog odgovora nema, kaže predsednik, ni odgovora na to mogu li Srbi, koje su zbog KiM protivpravno bombardovali da računaju na međunarodno pravo i pravdu.

"Ko su nam prijatelji i da li imamo pravo da budemo neprijatelji sa onima od kojih u velikoj meri zavisi naša budućnost? Da li smo sebi prijatelji ako odbijamo da se suočimo sa istinom", rekao je Vučić.

Predsednik je istakao da je NJegoš govorio da je samoobmana ubitačna i za ljude i za narode i upitao da li smo u Srbiji svesni toga da ako obmanjujemo sebe ne znači da ćemo sami sebe uspeti i da prevarimo.

"I da nećemo sutra imati onoliko Kosovo u Srbiji tako što ćemo se grčevito držati svojih maštarija. Da ne vredi to što krivimo realnost, selektivno biramo informacije i pokušsavamo da to uklopimo u ono što mi želimo...", primetio je Vučić.

On je naveo da nije slučajno Isidora Sekulić rekla da smo mi narod koji u stvarnost ne veruje i koji stvarnost ne voli.

"Vere i ljubavi za realnost nikada nismo imali. Ne ide to i vreme je da otvoreno izabremo između slatke lažzi i gorke istine", istakao je Vučić.

On je rekao da je njegov posao kao predsednika da ljudima saopšti istinu, kakva god bila, nekad gorku i neprijatnu.

Vučić je rekao da niko ne treba da pomisli da se neće više od drugih boriti za naš narod na KiM i KiM i to posebno od onih koji istinu znaju, a namerno je prećutkuju, koji bi da ratuju, ali tako da ginu ne njihova, nego tuđa deca.

"I koji nam svakog dana drže patriotska predavanja koja nikome ne bi smeli da drže".

Vučić je na početku sednice zahvalio svima koji su u skupštinskoj sali i koji, kaže, žele da razgovaraju na odgovoran i ozbiljan način o problemu koji je veliki i težak ne samo za ljude na KiM, već i za sve građane Srbije i srpski narpd.

On je rekao i da je razmišljao da li da govori o tome na koji način su neki pokušavali da ga spreče da uđe u zgradu Skupštine Srbije, ali je dodao da su to slabi pokušaji i nevažni uz ovakvu temu i u ovakvom trenutku za građane.

Vučić ukazao je danas da se duga i vševekovana borba vodila oko KiM, ali i oko Vojvodine i drugih delova Srbije.

"U nekima smo pobedili, a nekima izgubili", naglasio je Vučić i istakao da poraze nikada nismo hteli da prihvatimo i kada smo ih dožviljavali zaredom u kratkom vremenskom periodu.

U pitanju je, kaže, matematika ko je koliko vladao tom teritorijom.

Podsetio je da su Rimljani pokoravali Ilire i Dalmate do 395. godine, a da posle vlada Vizantija oko 550 godina.

"U sedmom veku dolaze slovenska i srpska plemena na teritoriju današnjeg KiM, od 960. do 1080. na toj teritoriji su se za prevlast borili Vizantija i različiti srpski vladari. Sprski vladari na KiM od 1800. do 1389. godine. Turci zatim do 1912. godine. Srbija vlada na KiM od 1912. zajedno sa Albancima, koji nisu bili zadovoljni, do 1999. godine. Ovalo ili onako, od Kumanovskog sporazuma upravljaju upravljaju međunarodna zajednica i Albanci i deo međunarodne zajednice koji je bio podrška stvaranju nezavisnog Kosova".

Kako je rekao, demografski podaci u poslednjih 120 godina pokazuju kako se menjao dramatično broj Srba: Na KiM je 1455. živelo oko 98 odsto Srba, zatim 1871. živelo 32 odsto Albanaca, 64 odsto Srba, zatim dolaze srpsko- turski ratovi i tada najdramatičnije g gubimo broj Srba i prvih put 1899. Arbanasi predstavljaju većinu sa 48 odsto a Srbi sa 44 odsto.

Došlo je do velikog iseljavanja i velikog i tesksog progona Srba, dodao je Vučić i istakao da smo prvi put tada, posle Berlinskog kongresa, imali svoj konzulat u Prištini, pri Otomanskoj imeriji, i postavili prvog konzula Luku Marinkovića 1889.

Dodao je da su zatim na toj funckiji bili i Branisilav Nušić i Milan Rakić.

"Nikako nismo mogli da se oproravimo do balkanskih ratova, nijedna vlast nije mogla da organizuje do balkanskih ratova ustanak na KiM do oslobođenja 1912. godine.

(Kurir.rs/Tanjug)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: