RASIM LJAJIĆ ZA KURIR: Mali šengen rešenje s kojim svako dobija

Vučić i ja smo načelno razgovarali o zajedničkom nastupu na izborima, očekujem nastavak razgovora sa SNS i verujem da ćemo zajednički nastupiti na predstojećim izborima na svim nivoima.Znam mnoge ljude iz opozicije, posebno iz DS. Uvek bih se pozdravio da ih sretnem, ali s njima ne održavam nikakve političke kontakte, niti bih uradio bilo šta što je protivno interesima naših koalicionih partnera

- Siguran sam da bi inicijativu o „malom Šengenu“ svi podržali da Vučić nije jedan od inicijatora. Pošto živimo u ostrašćenom političkom ambijentu i okruženju, onda će i najbolja inicijativa biti kritikovana ukoliko dolazi iz protivničkog tabora.

Prethodnih dana su se svi uhvatili za Vučićevu izjavu da će ova inicijativa omogućiti proizvođačima paradajza iz Albanije da lakše izvezu svoju robu u Srbiju. Ali su svi zaboravili da Srbija u Albaniju tri puta više izvozi nego što uvozi. Prošle godine je naš izvoz u Albaniju zabeležio vrednost 136 miliona evra, a uvoz 45 miliona evra. Sad govore o uvozu paradajza, a ne govore o našem izvozu u Albaniju pšenice, kukuruza, brašna, bezalkoholnih pića, automobila i lekova.

Uprkos toj, kako kažete, ostrašćenosti, očekujete li realizaciju inicijative?
- Nažalost, i kod ove inicijative se još jednom pokazalo da je politika ispred ekonomije i da zbog toga vidim moguće prepreke za realizaciju jedne dobre ideje. Od formiranja CEFTA do danas, zemlje regiona su povećale svoj izvoz za oko 50 odsto. Svaka od preko 70 regionalnih inicijativa koje su se pojavile od završetka ratova do danas je, manje ili više, počivala na ovim principima, a samo se „mali Šengen“ kritikuje više od bilo koje druge. Studije su pokazale da se zbog čekanja kamiona sa robom na granicama u regionu godišnje gubi 26 miliona sati, a izraženo u novcu, region gubi 800 miliona evra zbog raznih prepreka trgovini. Česti zastoji na graničnim prelazima su jedan od ključnih razloga što logistički troškovi u regionu iznose 16 odsto BDP, što je duplo više u odnosu na prosečnih osam odsto u EU i SAD. To na kraju plaćaju naši građani kroz proizvode koji su samo zbog visokih logističkih troškova u regionu skuplji za šest odsto u odnosu na EU.

Pošto ste izjavili da tu uniju treba posmatrati „isključivo kroz ekonomsku prizmu“, postoje li neke prognoze koje su njene konkretne ekonomske koristi?
- Prvo, uklanjanjem prepreka i olakšavanjem trgovine povećava se robna razmena sa svakom pojedinačnom zemljom regiona. Nama je region drugi spoljnotrgovinski partner s kojim ostvarujemo najveću robnu razmenu posle EU. Oko 11 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbija realizuje sa zemljama zapadnog Balkana, a petina našeg izvoza prošle godine je plasirana u zemlje regiona. Drugo, ovom inicijativom se otvara prostor za veća ulaganja srpske privrede u druge zemlje regiona. Treće, lakše ćemo privući strane investitore zato što šaljemo poruku da je region konačno postao stabilan i da zapadni Balkan nije zona konflikta, već je pogodan za investicije, pogotovo što je ulagačima uvek profitabilnije da posluju na tržištu od 18 miliona ljudi nego na malim i usitnjenim tržištima. Četvrto, inicijativa daje osnov za poboljšanje infrastrukture jer će EU lakše finansirati zajedničke projekte, a istovremeno ćemo morati da unapredimo granične prelaze koji su još iz vremena SFRJ ukoliko hoćemo da smanjimo čekanje na granicama. Peto, lakše ćemo rešavati sve veći problem deficita kvalifikovane radne snage sa kojim se suočavaju sve zemlje.

Kakva je korist za građane?
- Nažalost, sadašnje stanje u regionu nam odaje utisak kao da se nalazimo u posleratnom periodu u 1996, a ne u 2019, i zato ovu inicijativu treba posmatrati i kroz prizmu normalizacije odnosa i pokušaj da se razgovara o temama o kojima je lakše postići saglasnost nego o političkim pitanjima. To ne znači da osetljiva pitanja iz prošlosti treba da guramo pod tepih, ali regionu je potreban neki uspeh koji bi omogućio da se i o granicama, suočavanju sa prošlosti i drugim osetljivim temama razgovara u drugačijoj atmosferi. Inicijativa bi trebalo i da olakša proces formiranja zajedničkih kompanija, što bi ih pozicioniralo kao jake regionalne igrače spremne da izdrže i žešću konkurenciju od ove „balkanske“. Posebno bi na dobitku bila turistička privreda, jer bismo kroz zajedničke turističke proizvode mogli lakše da pridobijemo turiste iz udaljenih prekookeanskih tržišta poput Kine, Južne Koreje, Japana, SAD, a koji u toku jednog putovanja obično posećuju dve do tri zemlje.

Koji su politički efekti?
- Ključni politički efekat je drugačija slika koja se šalje iz ovog regiona, a koji je u žižu međunarodne javnosti dospeo samo po incidentima, zapaljivim izjavama, konfliktima, mržnji. Sada prvi put imamo inicijativu koja dolazi odozdo, iz samog regiona, što šalje poruku koja je sasvim suprotna stereotipima koji važe za zapadni Balkan.

Da li je „mali Šengen“ možda alternativa Evropskoj uniji, imajući u vidu da je prijem novih članica praktično stopiran?
- Naravno da nije i ne može biti alternativa zato što je EU glavni spoljnotrgovinski partner svakoj zemlji zapadnog Balkana. Recimo, Srbija ostvaruje 65 odsto spoljnotrgovinske razmene sa EU. U političkom smislu, punopravno članstvo u EU je spoljnopolitički prioritet za svaku zemlju zapadnog Balkana bez obzira na trenutne slabosti EU. Zapravo, dovođenje u vezu ove inicijative sa EU je mešanje baba i žaba.

Početkom oktobra predsednik Vučić je počeo konsultacije pred predstojeće izbore i prvo je razgovarao s vama. Šta ste se dogovorili?
- Načelno smo razgovarali o zajedničkom nastupu na izborima, očekujem nastavak razgovora sa SNS i verujem da ćemo zajednički nastupiti na predstojećim izborima na svim nivoima. Međutim, više od samih izbora, razgovarali smo o projektima koje treba da realizujemo u oblasti turističke infrastrukture kako bi u narednim godinama zadržali ovaj rast turističkog prometa. Tako je, na primer, bilo reči o izgradnji gondole od Brzeća do Kopaonika, što bi dramatično doprinelo da se Kopaonik u perspektivi izgrađuje kao ozbiljan turistički centar, a ne da od njega pravimo mali grad.

Naprednjaci zameraju koalicionim partnerima da nisu lojalni, da se ne zalažu dovoljno... Slažete li se sa tim ocenama?
- Koalicije su slične braku. Nijedan brak ne bi opstao da nije kompromisa, razgovora i dogovora. Naravno, svesni smo da ovo nije klasična koalicija, jer SNS bez bilo koje stranke u koaliciji može da dobije političku većinu. I zato se svih ovih sedam godina trudimo da budemo maksimalno korektni i lojalni partneri, a da, sa druge strane, očuvamo vlastiti politički identitet koji, ako se izgubi, predstavlja put u nestajanje stranke. Naravno da to nije uvek lako postići, ali smatram da smo uspeli da napravimo jedan zdrav balans.

Pronalazite li se u kritikama?
- Nema šta da se osećam prozvanim jer su me već pojedini poslanici optuživali za to. Dao sam odgovore na ta pitanja i svaki put ću ponoviti da radim najbolje što mogu i najviše što znam, a sve u cilju postizanja što boljeg rezultata Vlade i vladajuće koalicije.

Održavate li vi neke kontakte sa opozicijom poput, recimo, Ivice Dačića, koji, kako je otkrio lider PSG Sergej Trifunović, zove da zamoli da ga se ne napada?
- Mnoge od tih ljudi znam, posebno iz DS, s kojima sam sarađivao. Uvek bih se pozdravio da ih sretnem, ali s njima ne održavam nikakve političke kontakte, niti bih uradio bilo šta što je protivno interesima naših koalicionih partnera.

Koje je vaše radno mesto posle izbora, pošto ste rekli da ministar više nećete biti?
- Uopšte o tome ne razmišljam. U ovom trenutku sam fokusiran na plan kampanje za naredne izbore jer želim da obiđem i prošpartam bukvalno celu Srbiju, da građanima predočimo šta smo uradili, i kao Vlada i kao ministarstvo, i, naravno, da ih upoznamo sa onim što ćemo tek uraditi.

Hoće li ipak SDPS ostati i u budućoj vladi?
- Naša namera jeste da budemo deo buduće vlade, ali je o personalnim rešenjima suviše rano govoriti.

Kurir.rs/ Razgovarala Biljana Bojić Foto: Zorana Jevtić